Добредојдовте
  • Users with e-mails at mail ·ru, aol ·com and gmx ·com to contact admins for registration.
  • Новорегистрираните членови повратниот одговор од форумот за активирање на сметката нека го побараат и во Junk на нивните пошти.
  • Сите регистрирани членови кои неучествуваат во дискусиите три месеци автоматски им се брише регистрацијата

 

Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
ОСНОВЕН ПРОИЗВОД НА СОЦИЈАЛИЗМОТ СЕ ЛАГИ, ПАТЕТИКА, ОМРАЗА ...
Author Message
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 15,609
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#1

Quote:[img=474x0]https://screenshots.firefoxusercontent.com/images/b218147e-98a4-4262-8200-0fff7cc0522b.png[/img]

Pred tocno 100 godini, otpocnata e gragjanskata vojna vo Rusija koja zavrsuva so pobeda na komunistite. Mnogu levicari duri i den denes ovaa vojna na narekuvaat "Socijalisticka Revolucija" iako revolucija e mnogu poveke od vojna, iako socijalizmot voopsto ne bil nova idea vo 1917 godina. Mnogu dilemi ima okolu toa koga konecno bolshevicite na Lenin dosle na vlast. Dodeka za komunistite toa e datumot na padot na Zimskiot Dvorec na krajot od Oktomvri 1917, Ruskata Carska rezidencija vo Petrograd. Od druga strana, spored nivnite protivnici, konecnata pobeda na bolsevicite e ubistvoto na Admiral Alexandar Kolcak na 7 Fevruari 1920 godina, eden od najgolemite heroi na Prvata Svetska Vojna, i posledniot golem voen komandant na Belata Armija.
No kako i da e, so pobedata na Vladimir Ilich Uljanov, komunistite i definitivno dobivaat svoja tatkovina od koja ponatamu ja sirat sopstvenata idea...shto milum, shto silum.
Bohm-Bawerk ispadna vo pravo koga veleshe deka bez sloboden pazar, nema nitu realni ceni, a bez realni ceni nema nitu realni presmetki, pa spored toa ideite na Marx i Engels ke zavrsat vo ekonomski haos i siromastija. Megjutoa toa ne se sluci vednas, potrebni bea decenii za takviot rezultat kompletno da ispliva na povrsina i da go pogreba sistemot. Zosto socijalizmot traese 7 decenii, a ne se raspadna vednas?
Na ova prasanje najdobar odgovor dava Hayek vo svoeto delo "Pat vo Ropstvo" vo koe objasnuva deka, pocnuvajki od docnite 1920-ti godini, koga se pojavuva prvata masovna glad vo poranesen SSSR, ekonomskite drzavni planeri pocnuvaat da gi kopiraat cenite od zemjite so pazarna ekonomija. Kopiranjeto na pazarnite ceni, spored Hayek, ovozmozilo toj sistem da opstane tolku dolgo na megjunarodnata scena.
Kako dopolnitelen dokaz vo korist na ovaa teza, se zema nastapot na Nikita Hruscov vo OON vo 1960-tite. Togas toj im se zakanuva na zapadnite zemji deka kapitalizmot ke bide unisten nasekade niz svetot, osven vo Hong Kong, koj spored Hruscov bi trebal da ostane "tocka za merenje na cenite". Znaci najkapitalistickata tocka na svetov sepak mu bila potrebna na socijalizmot, za centralnoto ekonomsko planiranje da ima nekakva smisla. No ima fakti koi osven sto go pobivaat Hajek, gi pobivaat i samite socijalisti niz celiot svet.
1926 godina, odkako prvata pettoletka zavrsila mnogu loso, golemi delegacii, grupi studenti i naucnici od SSSR odat vo SAD, za da naucat kako voopsto se sozdava industrija. Zborime za period vo koj nemalo studena vojna, nitu bilo kakov idoloski sudir na relacija Istok-Zapad. Fakticki najzasluzni za industrijalizacijata na SSSR se amerikanskite pretpriameci Frederik Taylor i George Gilbert, cii knigi bile prevedni na ruski jazik od poetot Alexey Gusev, a so koi Lenin, Stalin, pa duri i Trocki, bile kompletno obzemeni. Steta sto Gusev ne go prevel deloto na Karl Menger "Ekonomski Principi" so toa Lenin i kompanija ili ke bile kompletno prevospitani, ili Gusev ke go izela temnica.
Po citanjeto na Teylor i Gilbert, Lenin i Stalin resavaat da gi naucat rusite kako se pravi Hidro i Termo Centrala za proizvodstvo na elektricna energija, kako se pravi kvaliteten celik, kako se pravi avion, avtomobil, kamion, traktor, kombajn, bela tehnika, itn.
Lav Trocki toa go narekuva "amerikanizacija" na SSSR na koja toj silno se sprotivstavuval, iako i samiot se voodusevuval od knigite na Taylor i Gilbert. Istata 1926 godina, cela proizvodstvena linija za avtomobili e prenesena od Inijana, vo Nizniy Novgorod. Fabrikata bila dizajnirana od Albert Kan, arhitektot koj gi dizjaniral fabrikite na Henry Ford. Vo godinite koi sledat, toa se slucuva i so drugi tehnologii.
vo 1920-tite, na rekite Dnjepar, Don i Volga, General Electric gradel hidrocentrali nalik na onie vo Tenesee, dodeka Blue Line od Michigen gradel sistemi za distribucija na elekricnata energija, od visokonaponski kabli i dalekovodi, pa se do trafostanici i transformatori. Hugh Cooper od Sheldon Minesota, bil prviot stranec nagraden so Crvena Dzvezda, najvisok orden vo toa vreme vo SSSR, poradi negovite zaslugi za razvojot na sovetskata zleleznica.
Ne deka Rusija prethodno nemala inzinieri i obrazuvan kadar, ne deka Rusija prethodno nemala nikakva industrija, no i Lenin, i Stalin posle nego, dobro znaele deka industrijalizacija na zemjata e nesto mnogu poveke od fabriki i tehnolozi. Industrijata nemala nikakva smisla dokolku ne proizveduva proizvodi za masovna potrosuvacka, odnosno proizvodite da bidat podostapni za obicnite lugje. Toa bil ideal koj SSSR nikogas ne go postignal, se do svojot raspad, ili bar ne vo taa mera kako zapadnite zemji.
Vo tekot na Vtorata Svetska Vojna, SSSR preku Aljaska i Kamchatka go uvezuva vtoriot bran na tehnologija od Zapad. Ruzvelt go pomaga svojot voen sojuznik Stalin so: 3.770 bombareri, 11.594 voeni avioni lovci, 5.980 protiv-avionski topovi, 2.000 lokomotivi, 30.000 vagoni, 51.000 terenski vozila dzipovi, 361.000 kamioni, 56.445 terenski voeni telefoni, 1.000.000 kilometri telefonski zici, 25 millioni artileriski granati, okolu 2 milijardi parcinja municija, 5 milioni toni barut, 1,5 milioni toni razlicni voeni explozivi, okolu 17 milioni para voeni cizmi, 8 milioni toni lekovi i medicinska oprema.
(James Brook "American Heritage")
Osven ova, SAD obezbeduva i hrana za preku 6 milioni rabotnici vo ruskata voena industrija, kako i humanitarna pomos za milionite raseleni
Podocna, vo 1970-tite godini, kako gest na miroljubiva politika, posle povlekuvanjeto na trupite od Vietnam, Richard Nixon mu pokolnuva na Brezhnjev okolu 120.000 kompjuteri so soodveten softver, koi mozele da se koristat vo proizvodstvo vo poveke industriski granki i usluzni dejnosti. Togas e i sozdadena Lada Niva, edinstveniot ruski proizvod za masovna potrosuvacka koj nesto znaci na svetskite pazari. Vo isto vreme, na SSSR mu se pokolneti visoko-kvalitetni sorti na zito, so koi Kazahstan i drugi republiki na SSSR stanivaat svetski znacajni zitni regioni. Zaedno so investitori od Zap.Evropa, od SSSR nakaj Evropa e nekolkukratno zgolemena infrastrukturata za izvoz na Ruski gas, so shto Rusija doagja do znacitelno pogolem devizen priliv.
SSSR na seto ova se "zablagodaruva" so invazija na Afganistan i najava za novi osvojuvanja vo Sredna Azija, gi pomaga anti-amerikanskite gerilci vo Sredna Amerika, organizira atentat vrz Papata Jovan Pavle Vtori koj go smeta za anti-komunisticki aktivist i duhoven vodac na kapitalizmot.
Socijalizmot nikogas i nikade ne donel nikakov prosperitet. Se sto vo socijalizmot moze da se protolkuva vo pozitiven kontext bilo ili uvezeno ili pokloneto od zapad, ili negova poslaba i poevtina kopija, ili toa bile resursi koi gi dala majkata priroda. Se sto ostanalo od socijalizmot denes, se temni vilaeti od tipot na Kuba ili Sev.Korea, kako i milioni lazni trolovi za toa kako Skandinavija bila navodno socijalisticka.
Kazano so edna recenica, se sto socijalizmot proizvel se sveduva na lagi zasnovani na patetika, kupista objekti so duskutabilna funkcija i produktuvnost, i nevidena omraza kon se zivo...vklucitelno i kon onie bez koi ne bi ni postoele polni 7 decenii.

фб статус на William Billy Campbell
22-10-2017, 06:05 PM
Reply