Добредојдовте
  • Users with e-mails at mail ·ru, aol ·com and gmx ·com to contact admins for registration.
  • Новорегистрираните членови повратниот одговор од форумот за активирање на сметката нека го побараат и во Junk на нивните пошти.
  • Сите регистрирани членови кои неучествуваат во дискусиите три месеци автоматски им се брише регистрацијата

 

Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
БАЛКАНСКИТЕ ВОЈНИ НИЗ ПИШУВАЊЕТО НА СРПСКИОТ ПЕЧАТ !!
Author Message
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 15,340
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#1

Можеби овие написи од српскиот печат од 1912 година, ке освестат многумина во Македонија!!



Quote:Srpska štampa u balkanskim ratovima (1)

Medijski ratovi za Veliku Srbiju

Priredio: Damjan Pavlica

[Image: Ferizovic_1903_u_190089267.jpg&size=arti...e_by=width]

Sa istorijske distance od sto godina, objavljujemo kratak pregled režimske štampe u balkanskim ratovima, sa osloncem na Politiku. Kao blagi korektiv opštem ludilu, povremeno navodimo odlomke iz nerežimskih Radničkih novina

POČEO RAT ZA SLOBODU I BRATSTVO

Politika od 18. septembra 1912. godine donosi ratnu proklamaciju kralja Petra I Karađorđevića, kojom Srbija ulazi u balkanski rat. U ratnoj proklamaciji obećava se “sloboda, bratstvo i jednakost” Albancima:

“Došlo je dotle da već niko nije bio u Evropskoj Turskoj s tamošnjim stanjem zadovoljan. Dosadilo je i Srbima i Bugarima i Grcima i Arbanasima. Ja sam zato u Ime Božje naredio Mojoj junačkoj vojsci da pođe u sveti boj za slobodu. Moja će vojska pored hrišćana zateći i Arbanase, hrišćane i muslimane, s kojima naš narod živi zajedno već hiljadu i tri stotine godina, obično deleći s njima sreću i nesreću. Mi im svima nosimo slobodu, bratstvo, jednakost u svemu sa Srbima.”

ELEM, RAT ZA OBNOVU VELIKE SRBIJE

Večernje novosti od 8. oktobra 1912. godine već najavljuju pravi cilj ovog ratovanja:

“Sve četiri pravoslavne Hrišćanske države na Balkanu boriće se zajedno: udružena Hriščanska vojska u Ime Boga ubrzo će pobedu održati i podeliti Tursku carevinu. Junaci! Složni pobedićete neprijatelja, a u Prizrenu, Dušanovoj prestonici, obnoviti i Presto Nove Velike Srbije!”

Kako ratni dani teku, Večernje novosti se sve više zagrevaju, pa tako 15. oktobra 1912. u članku pod naslovom „Prva molitva za pobedu“ stoji:

“Sveti rat za oslobođenje zarobljene naše braće oglašen je. Sada se stvara nova i lepša istorija srpskoga plemena. Obnavlja se Dušanova carevina. Sveta je ovo borba. Pravedan je ovo rat i Bog će nam pomoći. Bog je s nama. Smrt bezbožnim varvarima.”

SVEŠTENICI ČETNICI

U ratne aktivnosti spremno se uključila Crkva. Glasnik Prvoslavne Crkve u Kraljevini Srbiji od 15. oktobra 1912. godine, u članku pod naslovom "Crkva u službi otadžbine", javlja da dobrovoljačkim formacijama (poznatim kao komiti odnosno četnici) prilaze i sveštenici:

"Veliki broj sveštenika već je upotrebljen za divizijske i pukovske sveštenike, a sem toga javnost je bila prijatno iznenađena što se u redovima dobrovoljaca, pa čak i na čelu njihovih legija, moglo videti sveštenih lica."


[Image: mitrovica_1912_u_876450096.jpg]
Mitrovica 1912. godine Photo: Stock

U Vesniku Srpske Crkve, u ratnom trobroju za oktobar-novembar-decembar 1912. godine, se još eksplicitnije naglašava sveštenički ratni angažman. U članku pod naslovom "Sveštenstvo u službi Otadžbine" piše da su sveštenici najviše bili za rat:

“Objava rata za oslobođenje bila je oduševljeno prihvaćena, ali nama se čini da ni jedan red ljudi nije tako prihvatio oduševljeno svetu stvar oslobođenja, kao što su to uradili srpski sveštenici. Pohitali su sa krstom u ruci da se stave na čelo hrabre srpske vojske, da je svojim govorima što više oduševe.

Mnogi od sveštenika upisivali su se u dobrovoljce i komite i sa krstom i oružjem u ruci ništiše divlje azljate. Novine su pune izveštaja o hrabrom držanju pojedinih sveštenika u ovom ratu."

OD FERIZOVIĆA OSTALO SAMO ZGARIŠTE

Politika od 21. oktobra 1912. godine, u članku pod naslovom „Kroz Kačaničku klisuru“ donosi dirljiv opis uništenja albanskog naselja Ferizović.

“Ujutro kad je svanulo na mestu gde je na noć ranije bio Ferizović ležalo je ogromno zgarište. Ferizovića je nestalo: on sada samo na karti postoji. Svoje izdajstvo Arnauti su skupo platili.”

Ferizović, odnosno ono što je od njega ostalo, je par dana potom postao Uroševac.

CRKVU JE OBUZELA RADOST

Nasuprot prilično brutalnoj Politici, Vesnik Srpske Crkve u već citiranom članku "Crkva u službi otadžbine" priznaje da je Crkvu obuzela radost zbog rata, ali podseća i na Srbinovu poslovičnu dobrotu i ljubav prema neprijatelju:

“Srpsku pravoslavnu crkvu obuzela je neka osobita radost od dana kada se je započeo boj, koji objavljuje vaskrsnuće petvekovnog roblja. Crkva naša i sveštenstvo mogu danas reći da svaki živi u Kraljevini Srbiji s idealnom predanošću vrši svoju dužnost onako, kako je srpska crkva učila i vaspitala srpski narod i spremila ga za ove svete dane. No nije Srbin milostiv samo prema Srbinu: on je milostiv, on svoju ljubav pokazuje i prema neprijatelju. Dokaz: Srpski narod unosi mir i utvrđuje pravdu, zaštićuje svačija prava u zemljama koje je osvojio: u bolnicama ranjeni neprijateljski vojnici neguju se u svemu kao i srpski ranjenici: slobodu, koju naš narod ceni više svega, pronosi i dalje svima: pravoslavnima, katolicima i muslimanima.”

BLAGOSLOV DA KOLJU TURKE I SEKU ARNAUTE

Izgleda da u to vreme propaganda nije mnogo marila za političku korektnost, pa Večernje novosti od 22. oktobar 1912. godine donose sledeći tekst:

“Episkop Niša g. Domentljan obišao je u Nišu ranjenike. Ranjenici su sa blagonaklonošću primali iz ruku episkopovih poklone, zarićući se da će po ozdravljenju opet na bojište da kolju Turke i seku Arnaute.”

KAMENOVANJE ZAROBLJENIKA U BEOGRADU

Politika od 22. oktobra 1912. godine opisuje nesvakidašnji prizor, kada je preko hiljadu ratnih zarobljenika, najviše Albanaca, proterano kroz Beograd. U tekstu se pominje i njihovo kamenovanje:


[Image: cetnici_b_ratovi_320a_582738115.jpg]
Photo: Stock

“Zasebnim vozom, koji je stigao u Beograd, jutros je prevezeno 1068 zarobljenika. Najviše ima Arnauta... Arnauti čine bedan utisak. Medu njima ima i staraca i dece od 14 godina. Sve što je moglo pušku da nosi diglo se protiv nas.

...

Naš svet je bolećiv, ali ipak za ove zarobljenike nije imao sažaljenja. Njihova zverstva su u tako svežoj uspomeni, da je svaka bolećivost prema njima potpuno isključena. Kod hotel 'Londona' sreo sam jutros jednog dečaka. Jedva da ima sedam godina. Drži kamen u ruci i gura se. 'Pusti me, čiča, molim te, da i ja jednom pogodim. Dosta su oni naše gađali!'“

I sutradan, 23. oktobra u članku “Turska, Arnauti i reforme”, Politika nastavlja da se naslađuje prizorom poniženih Albanaca:

“Ko je juče poranio da vidi zarobljene Arnaute, koji su dovedeni u Beograd, morao je osetiti, kraj sve otvratnosti koju je slika davala, i duboko sažaljenje. Tuga obhrva čoveka, kad vidi ove ljude – za koje je malo rečeno, ako se kaže da su divlji – gde idu kao seoski pas pred kolima, bosi, goli, unezvereni, kao životinje. Ni pomena od ponositog gorštaka, kako smo navikli da ih zamišljamo; naprotiv njihovo duševno stanje, izgleda, da po svemu odgovara bedi i jadu njihove spoljašnjosti. Tako, bez poezije i ulepšavanja, izgledaju arnautski ratnici, turski Kozaci.”

OSVAJANJE PRIZRENA

Istog dana, 23. oktobra 1912. godine, Politika u članku “Srpske vlasti u Prizrenu” piše o piše o pokušaju Albanaca da odbrane svoja naselja:

“Posle zauzeća Ferizovića jedan odred treće armije krenuo se ka Prizrenu. Na Duljehanu i Zborcama bilo je sakupljeno više hiljada Arnauta sa Ljume i Metohije i oni su očajno branili proširenje naše vojske ka Prizrenu, ali zahvaljujući junaštvu i istrajnosti naše vojske ovaj je otpor odmah slomljen. Posle četvorodnevne borbe, Arnauti su sasvim potučeni i oni su se razbegli.”

Iz iste Politike od 23. oktobra 1912. godine, u članku “Uroševac” možemo saznati da su i sami Turci trpeli od albanskog nasilja, pa se i oni raduju posrbljivanju Ferizovića:

“Dolazak srpske vojske u Kačanik i Ferizović radosno je pozdravljen. I svi ugledniji Turci, koji su u ovim krajevima nastanjeni jedino po većim naseljenim mestima, mnogo su podnosili od nasilja arnautskog, te i sami u Srbiji i njenoj vojsci gledaju svoga oslobodioca. Tolerancija koju pokazuju pobedioci prema pobeđenima zadivljava ih.

Ferizović više ne postoji. Po jednodušnoj želji svih njegovih stanovnika, među kojima je znatan broj Muslomana, Ferizović je dobio novo ime Uroševac po obližnjem manastiru Sv. Uroša.”

OSVAJANJE ĐAKOVICE

25. oktobra 1912. godine Politika u članku “Osvojenje Đakovice” opisuje srpsko-crnogorsko osvajanje tog grada:

“Sinoć oko 5 časova naša hrabra vojska posle dužeg otpora ušla je u Đakovicu. U tome osvajanju učestvovale su brigade vasojevićska i kolašinska a sudelovala je i srpska artilerija, koja je došla po svoj prilici od Prizrena. Pri zauzeću varoši nije bilo žrtava sa naše strane, dok su Turci i Arnauti jako stradali. Bajram Cur i Riza-bej pobegli su put Krasnića.

Danas u 2 i po časa general Vukotić sa svojim štabom prispeo je u Dečane, gde je služeno blagodarenje i molepstvije za dug i srećan život ruskog cara, kralja Nikole i kralja Petra.”

NOVI ZAROBLJENICI U BEOGRADU

Izgleda da je izlaganje zarobljenika u centru grada bio običaj. Politika od 25. oktobra u članku “Dolazak zarobljenika” opisuje kako po izrazu lica možemo razlikovati Albance od ostalih naroda:

“Jutros u 8 časova i 33 minuta prispeo je u Beograd voz sa turskim zarobljenicima, koji se dovode iz Skoplja. Ovim transportom dovedeno je 76 turskih oficira, 46 podoficira i 578 vojnika regularnih trupa, askera. Pošto su izvagonirani, zarobljenici su postrojeni i onda su laganim korakom krenuli krou varoš...

Među ovim zarobljenim turskim vojnicima ima veliki broj hrišćana, koji su za ovu priliku ponapravljali krstove od hartije i prišili ih na kape. To su po narodnosti većinom Grci. Na završetku povorke bilo je i jedno odeljenje Arnauta, koji su imali na sebi odelo regularne vojske, ali im se po gadno pakosnom izrazu lica odmah poznaje, od koje su bagre. Ulicama je bila ogromna masa sveta, koja je, od stanice do Grada obrazovala špalir kroz koji su prolazili zarobljenici.”

GLAS VAPIJUĆEG U PUSTINJI

Radničke novine od 26. oktobra 1912. godine pokušavaju da probiju režimsku blokadu i obaveste javnost o situaciji na Kosovu i Metohiji:

“U osvojenim predelima vrše se strahovite scene. To ne dopire u javnost, jer vojska je diktator i radi šta hoće, ne dopušta nikakvo pravo obaveštenje o stvarima i događajima. Ali zato arnautsko stanovništvo oseća preko svojih leđa izvanredno grozne udarce naoružanih lumpenskih bandi, koje su se odmetnule i od Vrhovne komande i bezobzirno zadovoljavaju svoje krvožedne i pljačkaške instinkte.”
08-02-2013, 01:55 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 15,340
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#2


Quote:Srpska štampa u balkanskim ratovima (2)

Srbija mora dobiti more

Priredio: Damjan Pavlica
[Image: Politi_03_u_289529848.jpg&size=article_l...e_by=width]

Sa istorijske distance od sto godina, objavljujemo kratak pregled režimske štampe u balkanskim ratovima, sa osloncem na Politiku. Kao blagi korektiv opštem ludilu, povremeno navodimo odlomke iz nerežimskih Radničkih novina

HOĆEMO MORE

Politika od 27. oktobra 1912. godine donosi veliki naslov "More i mir!” ispod kojeg piše:

“Srbija se borila, to danas svako zna, za svoju ekonomsku slobodu, za more, i za mir i napredak svojih sunarodnika u Turskoj. Prema tome jasno je šta Srbija mora tražiti, šta ona, po cenu još većih žrtava nego što ih je imala dosada ne sme dopustiti da joj se iz ruku otme.

Srbija mora dobiti more. Ona će ga, uzdamo se, uskoro oduzeti od Turske. I ona ga više ne sme nikome vratiti, jer posle toga one bi pala u onaj položaj u kojim je bila ranije. Bez otvorenog puta na more, svoga i slobodnoga, ona bi, posle ovog rata pala u još gori ekonomski položaj nego što je bila ranije. More – to je uslov, bez kojega se ne mogu ni otpočinjati nikakvi pregovori sa velikim silama.

ALBANIJA JE NEMOGUĆA, RATOVAĆEMO ZA MORE

Politika od 28. oktobra 1912. godine se usredsređuje da dokaže kako je Albanija besmislica i da njena teritorija pripada Srbiji:

“Pitanje o Albaniji veštačko je stvoreno pitanje. Austrija ga je potegla očigledno stoga, da s jedne strane ne bi posle solidarnosti balkanskih naroda ona ostala bez svog eksponenta na Balkanu, a s druge strane da bi se na Balkanu zadržao i dalje uzrok za nemire i anarhiju i za njeno docnije mešanje u balkanske poslove.

Ali kao veštačko stvoreno i udešeno pitanje ono se ne može stvarno ni uzimati u rešavanje. Albanija nikada nije postojala kao samostalna država, a ni danas, po celokupnom sastavu svog stanovništva, nemogućna je za stvaranje samostalne države. Ona je sastavljena iz mnogo plemena – različitih po veri, po običajima i načinu života – koja imaju patrijahalnu upravu i koja nikada nisu ne samo pokazivala nikakve težnje za nekim državnim jedinstvom, već su daleko od svesti o nacionalnom jedinstvu. Ideja o državi Albaniji postojala je samo kod raznih avanturista, pretendenata na "arbanaški presto." Neka određena ideja o Albaniji kao državi niti težnja u tom smislu i ne postoji u arbanaškom narodu. (...)

Najzad, težnja Austrije da omete Srbiju u izlasku na more, preterano je smela i rizična i nemogućna, da se ostvari. Srbija je ratovala za to, da dobije izlazak na more i svoju ekonomsku nezavinost i, posle toliko žrtava, ratovaće sa svakim, koji se usudi da joj tome stane na put sad, kad je to već postigla.

EVROPSKI DIVLJACI U AFRIČKOJ NOŠNJI
Politika 29. oktobra u tekstu "Austrija i Balkan” nastavlja besomučnu kampanju protiv Albanije i Albanaca:

“Nama, koji smo imali prilike da vidimo jedne evropske divljake; ljude odevene kostimom centralnih Afrikanaca, da vidimo onu povorku arnautskih zarobljenika koji na sebi ničeg ljudskog nemaju; nama danas još nikako ne može da bude pojamno kako je Austrija, i pored sveg svoga poznatog cinizma, imala smelosti da predlaže Evropi formiranje jedne divljačke države.

[Image: Politi_01_t_132395685.jpg]

Jer, slobodno možemo reći, samostalna arbanaška država bila bi produženje Turske još u goroj formi; centar nereda i anarhije, stalna opasnost za mir balkanskih naroda. Današnji rat balkanskih saveznika imao je za glavni cilj da svrši ono što Evropa već vekovima smatra kao glavnu potrebu, da iz pitomine istera gubu, da iz Evrope najuri ljude neprijemčive za kulturu i napredak. (...)

Izlazak na more za Srbiju je životno pitanje. Srbija to pitanje mora sada da reši, ma po koju cenu. Srbijini saveznici, Bugarska, Grčka i bratska Crna Gora, stoje danas jednodušno kao jedan čovek na braniku Srbijinih interesa. Ako Austrija hoće Srbiju na njenom putu da spreči, ona to može učiniti samo po cenu rata. Mi smo gotovi da taj rat primimo, zajedno sa našim saveznicima.”

OSVETA KOSOVA

U istom broju od 29. oktobra, Politka u članku "Slom Arnauta” javlja o srpskim vojnim pobedama i porazima Albanaca:

“Sva arnautska sela između Visokih Dečana i Đakovice predala su se. Predaja se produžuje. Među Arnautima zavladalo je strahovito rastrojstvo i utučenost.”

Istog dana u članku "Panika među Arnautima”, Politika izveštava o daljim pobedama:

“Arnauti su zgranuti pred hrabrošću naše vojske i silinom našeg oružja, naročito artilerije i mitraljeza. Otuda i dolaze da čitave horde Arnauta beže ispred neznatnih odreda naše vojske. Tako je jedno naše malo odeljenje vojske potpuno razbilo 3000 dobro naoružanih Arnauta, koji su se bili grupisali na Crnoljevskom Klancu, pred Prizrenom.”

[Image: Politi_02_u_391747226.jpg]

RUŠENJE SKADRA

Ista Politika od 29. oktobra donosi i članak "Bombardovanje Skadra” koji opisuje artiljerijska dejstva po gradu:

“Opsadna artiljerija produžila je juče bombardovanje Skadra. Izveštaji, koji su stigli, glase da je strašna panika ovladala stanovnicima Skadra. Katolici su se sklonili u katoličku sabornu crkvu, gde se već ranije sklonio vladika. I pri najboljoj volji, crnogorskoj artiljeriji nije moguće da poštedi javna zdanja, jer je nišanjenje tobdžijama otežano prirodom zemljišta. (…) U Skadru se nalazi preko 70 hiljada duša sa vojskom.”

OSLOBOĐENO 200 PRIZRENSKIH SRBA

Politika od 1. novembra 1912. godine donosi tekst pod zavodljivim naslovom "Slavlje u Prizrenu”, na osnovu kojeg bi neko mogao pomisliti da je bilo slavlja na ulicama grada:

“Danas Srbi u Prizrenu prirediše svečan ručak komandantu treće armije đeneralu Jankoviću i predstavnicima njegove armije, koja je prolivenom krvlju osvetila Kosovo i pokajala petstoletne muke naše braće u ovim krajevima. Bilo je preko 200 zvanica.”

CARIGRAD JE NAŠ

Isti dan, zanesena velikim pobedama, Politika u članku "913-1913.” predviđa skori ulazak srpske vojske u Carigrad:

“Posle punih deset vekova bugarska vojska nalazi se danas opet na vratima Carigrada. Posle čitavih pet i po vekova srpske trupe logoruju na poljima do kojih su doprle Dušanove čete. I možda neće proći ni tri dana a srpske i bugarske trupe ući će pobedonosno u drevni Konstantinov Grad.”

ALBANCI NEĆE AUTONOMIJU

Politika od 2. novembra 1912. izveštava da je Srbija Albaniji donela poredak i slobodu, te Albancima sopstvena država uopšte nije potrebna. U članku "Austrija i Albanija” se dalje kaže:

“Srpska vojska pobedonosno je ušla u Albaniju. Ozbiljni događaji koji se odigravaju i ozbiljno pitanje, koje se Arnautima postavlja, hoće li poželeti i dalju anarhiju ili će primiti red, mir i slobodu, koju im Srbija donosi, naterali su prave Arnaute iz prave Albanije, da se ozbiljnije razmisle. Rezultat je bio, kakav se mogao i očekivati: srpska vojska ne nalazi u Albaniji na otpor Arnauta, oni je, šta više, predusretljivo dočekuju.

Pokušaj da se među arnautskim stanovništvom veštački ubaci težnja za autonomijom nije ni u koliko uspeo.”

Istog dana, u članku "Predaja Arnauta” Politika nas ubeđuje kako Albanci prihvataju srbijanske trupe kao oslobodioce:

“Naše trupe stalno napreduju. Arnauti se predaju i naše vojnike dočekuju kao svoje oslobodioce. Svuda im iznose stočnu i ljudsku hranu u koliko toga ima u ovim neprehodnim krajevima.“

GLAS RAZUMA

2. novembra 1912. se oglašavaju i Radničke novine. U članku "Sebi ruke Austrijo" srpski socijaldemokrati se protive antialbanskoj propagandi i traže autonomnu Albaniju u federaciji balkanskih republika.

“Mi smo, socijaldemokrati, vrlo iskreni i vrlo veliki prijatelji Albaneza i mi želimo i hoćemo i njihovu slobodu i nacionalnu i političku autonomiju u federaciji balkanskih republika. Mi odlučno ustajemo protiv onog varvarskog gledišta da su Albanezi nesposobni da se nacionalno, ekonomski, kulturno i politički razviju, kao što se gnušamo i onog podlog podmetanja da je čitav jedan narod sam-samcit razbojnik, ako u njemu ima lopuža, aramija i krvoloka.”

RUSIJA JE UZ NAS

Politika od 3. novembra 1912. donosi radosnu vest iz Petrograda, da je Rusija spreman za rat:

“U ministarskoj sednici ministar vojni izjavio je, da je Rusija potpuno spremna za rat, te tako skinuo s vojske odgovornost za eventualne neuspehe ruske politike. Govori se da su učinjene sve pripreme za mobilizaciju šest korpusta.”

ALBANCI SVE RADO DAJU

Istog dana u članku "Kroz Arnautluk” čitamo kako Albanci rado i besplatno predaju hranu i namirnice srpskoj vojsci:

“Svi Arnauti listom predaju se bez ikakvog otpora. Prema našim vojnicima Arnauti su toliko predusretljivi da neće ništa da im naplaćuju za hranu, i ostale namirnice.”

BLIZU SMO MORA

Politika od 6. novembra 1912. godine u članku "Borbe oko Skadra i Lješa" radosno izveštava o osvajanju Albanije:

“Sa radošću se ovde danas proneo glas da se srpska vojska, u putu za San Đovani di Medua i Drač, nalazi u blizini Skadra.”

RUSI DOLAZE

Politika od 7. novembar 1912. godine u članku "Kretanje ruske flote” javlja da je ruska ratna flota krenula ka Jadranu:

“Kroz nekoliko dana stižu u kritsko pristanište Sudoban dve ruske oklopne krstarice Oleg i Rosija. Sudoban se već nalaze dve ruske ratne lađe, Hivinec i Kubanec. Treća ruska ratna lađa Uralec, koja je ukotvljena pred Carigradom, dobila je isto tako naredbu da otplovi za Krit. Prema tome, ruska flota će za nekoliko dana imati pet ratnih brodova na obalama Krita, na domak Jadrankom Moru.”

[Image: Politi_04_u_681371369.jpg]
Mesto stradanja srpske komore: Topoljanski most u Albaniji
Photo: Stock

SRBIJA HOĆE MORE, SRBI I ALBANCI SE VOLE

Istog dana, u članku "Srbija i Austro-Ugarska”, Politika prenosi državničke reči premijera Nikole Pašića:

“Srbija najodlučnije traži izlaz na more. Izlaz na more je skopčan s njenom nezavisnošću. On je osnovni uslov za njenu državnu egzistenciju. Ali to će pitanje biti rešeno tek pošto se rat svrši. Nemogućno je istovremeno ratovati i rešavati tako veliko diplomatsko pitanje. (...)

Srbija gaji najtoplije simpatije prema Arnautima. To se pokazalo za vreme ratnih operacija, gde se arnautska plemena nisu digla protiv Srbije.”

ALBANIJA JE IZMIŠLJOTINA

Politika od 11. novembra 1912. godine u članku dovitljivog naziva "Šta je Albanija?” razjašnjava:

“Potrebno je da se kaže da je etničko jedinstvo Albanije samo jedan mit. Albanci nemaju ni jedinstva tipa, jedinstva jezika, ni jedinstva vere... Jer ono što se danas naziva Albanijom bilo je u srednjem veku kolevka srpske države.”

OSVOJENE DVE NOVE SRBIJE

Politika od 12. novembra 1912. godine u članku “Naša vojska likuje zbog osvajanja” čistosrdačno slavi osvajačke ratove:

“Pre mesec dana naše su trupe prešle granicu, a danas već imamo osvojene dve nove Srbije, dva puta onoliko prostora, koliko iznosi cela otadžbina tih malobrojnih, ali danas već širom sveta proslavljenih vojnika.”

SRPSKA VOJSKA NIKOGA NIJE DIRNULA, A ONI PUCAJU NA NAS

Samouprava, organ vladajuće Pašićeve stranke, 13. novembra 1912. godine objašnjava kako srpska vojska u osvojenim krajevima ubija samo u samoodbrani:

“Srpska vojska nikoga nije dirnula kad je došla u te krajeve ko god se odazvao pozivu vlasti i predao oružje. Ali su pojedini Arnauti, posle predaje, podlo i na prevaran naćin pucali na srpsku vojsku. Takav je slučaj bio u Ferizoviću, gde je žrtva toga nevaljaljstva arnautskoga bio srpski oficir Amar i još dosta srpskih vojnika. Oni su se branili i to je sve.”

PORUČNIK AMAR PLATIO ZA PLJAČKE I SILOVANJA

Radničke novine istog dana, 13. novembra 1912. godine, u članku "U Ferizoviću" osvetljavaju pozadinu pomenutih ubistava:

“Kada je u Ferizoviću ubijen rezervni konjički poručnik Samuil Amar, buržoaska je štampa sva dreknula na lukavstvo i divljaštvo Arnauta. Međutim, niko se nije hteo zapitati koliko su pljački i silovanja te noći izvršili vojnici Amarovog odreda. Niko nije hteo reći da je Amar platio grehove svojih vojnika i muke i bezčašće arnautskih porodica. Ko želi da se o tome uveri neka intimno razgovara sa meštanima Ferizovića, i to ne samo Arnautima, već i sa Srbima. Nisu li prema tome Arnauti „neradnici“ i „zlikovci“ samo zbog toga što kao narod, istina primitivan i sirov, i za život sposoban, neće da trpe a da ne protestuju.”
08-02-2013, 02:05 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 15,340
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#3



Дали Груевски и Иванов негознаеле ова:

Quote:-Večernje novosti od 8. oktobra 1912. godine već najavljuju pravi cilj ovog ratovanja:

“Sve četiri pravoslavne Hrišćanske države na Balkanu boriće se zajedno: udružena Hriščanska vojska u Ime Boga ubrzo će pobedu održati i podeliti Tursku carevinu. Junaci! Složni pobedićete neprijatelja, a u Prizrenu, Dušanovoj prestonici, obnoviti i Presto Nove Velike Srbije!”


Kога дозволија славење на 100 годишнината на Ѕебрњак??
08-02-2013, 02:52 AM
Reply
Пат Offline
Posting Freak
*****

Posts: 1,630
Joined: Apr 2010
Reputation: 39
#4

Ц-ц-ц-ц, какви работи се не ќе прочита човек. Албанците немале национална свест, биле многу племиња без јазично единство, на Србија и' треба море, Албанија е измислена држава Меѓународното право и правда гомна да јадат Bag
08-02-2013, 04:06 PM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 15,340
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#5

(08-02-2013, 04:06 PM)Пат Wrote: Ц-ц-ц-ц, какви работи се не ќе прочита човек. Албанците немале национална свест, биле многу племиња без јазично единство, на Србија и' треба море, Албанија е измислена држава Меѓународното право и правда гомна да јадат Bag




Ама многумина Македоци веруваат во тоа и денеска.
08-02-2013, 05:43 PM
Reply
Пат Offline
Posting Freak
*****

Posts: 1,630
Joined: Apr 2010
Reputation: 39
#6

Во Албанија всушност за волја на вистината има многу словенски топоними, коишто се останати од едно друго царство колку што знам, не српското. На пример Берат е од Белград

http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B...0%B0%D1%82

Но како и да е, многу е јако тоа еј, ако на комшијата му треба реката до твојата нива, да се правда дека ти и така не си садел пиперки на неа, па што ќе ти е, затоа ќе ти ја земе.
(This post was last modified: 08-02-2013, 05:54 PM by Пат.)
08-02-2013, 05:54 PM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 15,340
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#7

(08-02-2013, 05:54 PM)Пат Wrote: Во Албанија всушност за волја на вистината има многу словенски топоними, коишто се останати од едно друго царство колку што знам, не српското. На пример Берат е од Белград

http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B...0%B0%D1%82

Но како и да е, многу е јако тоа еј, ако на комшијата му треба реката до твојата нива, да се правда дека ти и така не си садел пиперки на неа, па што ќе ти е, затоа ќе ти ја земе.




Инересно ке биде да видиме што пишувале за "ослободувањето" на Македонија.
08-02-2013, 06:03 PM
Reply
Пат Offline
Posting Freak
*****

Posts: 1,630
Joined: Apr 2010
Reputation: 39
#8

Абе тоа ако Албанија е вековна српска земја, за Македонија што мислиш дека пишува?
08-02-2013, 06:13 PM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 15,340
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#9

Quote:Srpska štampa u balkanskim ratovima (3)

Srpska manjinska zoologija: Albanci su zverovi


[Image: Srpska_vojska_01_u_357597524.jpg&size=ar...e_by=width]

Sa istorijske distance od sto godina, objavljujemo kratak pregled režimske štampe u balkanskim ratovima, sa osloncem na Politiku. Kao blagi korektiv opštem ludilu, povremeno navodimo odlomke iz nerežimskih Radničkih novina

Večernje novosti od 15. novembra 1912. godine u članku pod naslovom "Šta traži Srbija" prenose ratne zahteve Srbije:

“Pretsednik srpske vlade Pašić izneo je u Tajmsu zahteve Kraljevine Srbije. Srbija traži primorje od Lješa do Drača sa zaleđinom do Đakovice i od Đakovice do Ohridskog Jezera.”

Politika od 16. novembra 1912. godine u udarnom članku "Drački okrug" izveštava o osvajanju albanskog primorskog grada:

“Pristanište Drač nalazi se, posle tolikih vekova, ponovo u srpskim rukama. Vojska generala Živkovića ušla je varoš ne naišavši ni na najmanji otpor. (…) Albanija dočekuje srpsku vojsku predusretljivo i lojalno. U pravoj Albaniji, arnautska puška nije pukla na srpsku vojsku, i ako je stanovništvu, po izveštajima samih bečkih listova, blagovremeno razdato oružje. Taj fakt neobično lepo pokazuje, koliko ima istine u austrijskim legendama o arnautskim težnjama za samostalnošću i šta su ranije arnautske pobune imale da znače.”

VEĆ I PTICE ZNAJU, SKENDERBEG JE SRBIN

Istog dana, Politika se upinje da objasni da je Skender bio Srbin koji se sa ostalim Srbima odupirao Turcima u sred Albanije: “Proslavljeni Srbin Đurđe Kastriotić, od Turaka nazvan Skender-beg preminuo je u Lješu, kuda je bio otišao da se sa ostalim glavarima srpskim savetuje o tome, kako se može do kraja odoleti Turcima. Ovo je bilo 1467 godine...”


[Image: Politika_1912_02_a_309814749.jpg]
Photo: Stock

SVEŠTENICI U LEGIJI SMRTI, PRAVI LJUDI NA PRAVOM MESTU

Večernje novosti, vazda eksplicitnije od Politike, 18. decembra 1912. godine u članku "Kosovo se sveti" izveštavaju o sveštenicima osvetnicima:

“Crkveni pastiri, srpsko sveštenstvo i treba i hoće da prednjači. A to se vidi i po mnogobrojnim odzivima njegovim, stupajući u redove ratne legije smrti. Na posao, pastiri, prednjačite svome osvetoljubivome stadu!”

ALBANSKO MORE – SRPSKA PLUĆA

Politika od 19. novembra 1912. godine u članku “Autonomija Albanije” dokazuje da Albaniji ne treba autonomija, ali da Srbiji treba njeno more:

“Danas evropski kabineti traže formulu šta da učine sa nekulturnim Arbanasima, narodom bez ikakve nacionalne svesti, bez kulture i tradicije. (…) Za Srbiju je more ono isto, što su pluća čovečjem organizmu.”

Politika se i narednih dana bavila pomorskom tematikom, pa 21. oktobra 1912. godine kliče:

“More! U toj je reči ceo strategijski i taktički plan naših vojskovođa, u njoj je sva politika naših diplomata.”

SRPSKA ZOOLOGIJA: ALBANCI SU ZVEROVI

Paralelno sa dokazivanjem da Srbiji pripada albansko primorje, provođena je žestoka anti-albanska propaganda. Politika od 21. oktobra 1912. godine, u članku „Kroz Kačanički klanac“ daje sledeću definiciju Albanca:

“Arnautin je sav samo zločin, pomešan sa podlošću i prevarom.”

Istovremeno kada su u javnost dospele prve vesti o zločinima nad albanskim stanovništvom, Politika je na naslovnoj strani započela serijal članaka o albanskim zločinima. Veliki naslov “Zverovi” išao je na naslovnici Politike 23., 24. i 25. novembra. Ovom serijom članaka se poriču izveštaji o zločinima srpske vojske, i detaljno se opisuju albanska zverstva.

[Image: Srpska_vojska_01_t_726900234.jpg]
Photo: Stock

EVROPO, PAZI ŠTA RADIŠ

Politika od 29. novembra 1912. godine na naslovici donosi članak “Austrijski blef” u kojem piše kako Austrija ne sme da napadne Srbiju:

“Austrija je sa svojom mobilizacijom napravila galamu, kakava se ne pravi ni kada se polazi u najobičnije manevre. Samo što nisu izveli dobošare pred pojedine pukove, pa da dobuju i da svi u jedan glas viču: "Mi hoćemo da ratujemo! Pazi šta radiš Evropo! Čuješ li ti ovo, balkanski savezu! Zar ne vidite kako smo strašni?!" Udarili u talambase, kao da se drekom i pretnjom može nešto da postigne.”

A malo ispod, u sasvim drugačijem tonu članak “Ruska mobilizacija” govori o pripremama Rusije za rat:

“Po izveštajima nemačkih listova, pripreme za opštu mobilizaciju u Rusiji privode se već kraju. Trupe iz cele carevine prevoze se na austrijsku i nemačku granicu, i sve novi rezervisti se pozivaju pod zastavu.”

BIĆE RATA, KAŽU SVI PATRIOTSKI MEDIJI

Politika od 4. decembra 1912. godine u članku pod naslovom “Jedno proročanstvo” donosi naknadno proročanstvo kojim priprema narod za planirani rat. Članak govori o tome kako u Svetoj gori ima jedan kaluđer koji važi kao vidovit čovek, prorok. Navodno, on je pre četiri godine dao jedno proročanstvo u kome se predviđa balkanski rat, a potom i rat sa Austrijom koji će uslediti:

"U jesen 1912 godine složiće se Srbija, Bugarska, Crna Gora i Grčka pa će udariti sa svih strana na Tursku. I već u novembru Turske će nestati iz Evrope. I tada će odmah nastati i u Austriji velika buna. Protiv Austrije dići će se svi njeni narodi. Zaratiće se i u 1913. godini i nestaće i Austrije.”

Tih dana u srpskoj štampi grme ratne trube. Politika od 8. decembra 1912. godine ubeđuje narod da su “Rusi uz nas”:

“Odavno se ni u jednom parlamentu nije čula deklaracija kao što se onomad čula u ruskom dumi. S najvećom zapetošću očekivani govor predsednika ruske vlade Kokovceva pokazao je još jednom, da Srbija nije ostavljena sama sebi i da će se pri rešenju balkanskih pitanja voditi prvenstveno interesima balkanskih država.”

MI SMO PROTIV SVIH PODELA, OSIM PODELE ALBANIJE

Istog dana 8. decembra Politika donosi članak “Skup ambasadora” iz kojeg se može naslutiti da od željenog pripajanja Albanije Srbiji nema ništa:

“Na sastanku ambasadora u Londonu preporučeno je da Albanija postane autonomna pod uslovom da se garantuje Srbiji trgovinski pristup na Jadransko more. Šest vlada, velikih sila, pristale su na ovaj predlog.”

I pored dogovora velikih sila u Londonu, Politika od 9. decembra 1912. nastavlja da se zanosi idejom podele Albanije:

“Srbija u ovom trenutku ima, dakle, dužnost, da sebi osigura i mir i budućnost, a najbolja garantija za to jeste podela Albanije između Srbije i Grčke.”

SRBIJA, UVEK ŽRTVA, NIKAD MRTVA

Politika od 11. decembra 1912. godine u članku nazvanom “Rešenje” konačno shvata:

“Postaje vrlo verovatno da će albansko pitanje i pitanje o našem izlasku na more dobiti jedno rđavo rešenje. Velike sile sporazumele su se, da se za Srbiju otvori pristanište na Jadranskom Moru, slobodno i neutralno, na albanskoj teritoriji sa međunrodnom železnicom pod komandom Evrope sa slobodnim tranzitom za svu robu, podrazumevajući i municiju i ratni materijal. (…) Uvek je Srbija bila žrtva velikih sila.”


[Image: Politika_1912_01_a_503910533.jpg]
Photo: Stock

IZUZETNI ZAKONI ZA ROBOVE SRBIJE

O tome kakva je bila sudbina krajeva koji su nakon prvog balkanskog rata pripojeni Srbiji, izveštavaju Radničke novine od 14. decembra 1912.godine u članku pod naslovom "Režim Izuzetnih zakona":

"Šta se svetu u osvojenim predelima sprema? Spremaju se izuzetni zakoni, kakve osvajači propisuju pokorenima, pobedenima. Prvo je jedan poslanik u nizu članaka izjavio: svetu u zavojevanim krajevima ne sme se dati ni opštinska samouprava, ni pravo glasa, za dugo vremena treba tamo zadržati vojni sistem i vojna suđenja, puškom i topom naučiti taj 'divlji narod' živolu u jednoj modernoj državi - pa je onda u nizu notica preko prljave štampe beogradska vlada pustila: da se za 'nove krajeve' izrađuju neki 'specijalni'. to će reći izuzetni zakoni. Ako upitate: zašto tako? onda će se dobiti odgovor taj narod još nije zreo da se o svom dobru i o svojoj upravi pobrine! Tim oni misle da krunišu - 'oslobodilački rat'!"
13-02-2013, 03:08 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 15,340
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#10

Quote:Srpska štampa u balkanskim ratovima (4)

Skadar i Sarajevo, braća po srpskoj haubici


[Image: Skadar_03_u_744101585.jpg&size=article_l...e_by=width]
Dvoglavi orao se vijori: Tarabos kod Skadra, 1913. godine Photo: Stock

Sa istorijske distance od sto godina, objavljujemo kratak pregled režimske štampe u balkanskim ratovima, sa osloncem na Politiku. Kao blagi korektiv opštem ludilu, povremeno navodimo odlomke iz nerežimskih Radničkih novina

POBEDNIČKO PRAVO PROLIVENE KRVI

Politika od 28. decembra 1912. godine, u članku "Evropa i Balkan", se poziva na istorijsko pravo i pravo krvi na Albaniju:

“Srbi su po cenu svoje krvi, prolivene obilno, stekli svoja pobednička prava. Uostalom, oni su mogli da traže sa toliko više prava izlazak na more, što je najveći deo zauzete albanske teritorije pripadao nekada srpskom carstvu.”

SRPSKI MEMORANDUM, POČETNA VERZIJA

Politika od 12. janura 1913. godine u članku “Srpski memorandum” nastavlja u sličnom tonu:

“Srpski memorandum počinje sa izjavom srpske vlade da će se srpske trupe povući sa albanskog zemljišta čim mir bude zaljučen, pošto Srbija poštuje prava svake druge nacije. Zatim se u memorandumu izlaže istorija krajeva, koji dolaze u pitanje. Na prvom mestu, konstatuje se da je prva srpska kraljevina osnovana na obali Jadranskog Mora, sa Skadrom kao prestonicom. Srbija traži da taj deo zemlje, ne kome je bila srpska kraljevina, zajedno sa Skadrom, otpadne od Albanije. (…) U predelu između Belog Drima i Skadra danas je u nadmoćnosti arnautski elemenat, ali je i taj predeo bio čisto srpski od četrnaestog do kraja sedamanestog veka.”

SKADAR I SARAJEVO, BRAĆA PO SRPSKOJ HAUBICI

Politika od 25. januara 1913. godine, u članku prostodušnog naziva “Bombardovanje Skadra”, izveštava o bombardovanju tog grada:

“Juče predveče preduzeto je bombardovanje Skadra. Skadar je napadnut sa svih strana strahovitom kanonadom od koje se tresla cela okolina. Bombardovanje je nastavljeno i preko noći. Danas pre podne Turci su iz utvrđenja već slabije odgovarali. Srpske haubice imale su strašno dejstvo.”

Politika od 26. januara 1913. godine u članku pod naslovom “Skadar pred padom”


[Image: Skadar_01_t_219481777.jpg]

UZVIŠENA TEOLOGIJA RATA-TA-TA-TA

Vesnik Srpske Crkve u članku "Propoved na Sretenje", objavljenom u dvobroju za januar-februar 1913. godine, postavlja suštinsko pitanje srpske teologije rata:

“Zar se u ovome znamenitomu dobu stvaranja Velike Srbije ne ispoljava staranje Božje o nama?”

SVET NIKADA NIJE IMAO RAZUMEVANJA ZA NAŠE OSVAJAČKE POHODE

Vesnik Srpske Crkve u broju za mart-april 1913. godine, u članku "Predstavka velikih sila", osuđuje pritiske Zapada:

"Predstavnici Velikih sila u Beogradu 17. marta predali su notu kojom pozivaju Srpsku vladu da digne opsadu Skadra i što pre evakuiše zauzete teritorije Albanije. Ujedno smatraju da treba preduzeti hitne mere za obezbedenje stvarne verske slobode katolika i muslimana arbanaške narodnosti.

Ova predstavka Velikih Sila u pogledu granica Arbanije, a još više u pogledu verske slobode u zauzetim teritorljama srpskom vojskom za svaku je osudu. Savezne balkanske države su ustavne i nezavisne države, gde su prava građana u najpotpunijoj meri kao i sloboda savesti i vere svih njihovih državljana potpuno osigurana zakonom. Srbija u ovom pogledu, može se sa sigurnošću reći, prednjači. Muhamedanaca i Arbanasa i dosad je bilo u Srbiji i oni su uživali potpunu građansku i versku zaštitu, tako da u ovom pogledu niko dosad nije mogao činiti nikakav prigovor. (…) Kao što se moglo očekivali g. Pašić je odgovorio na ovu Predstavku pored ostaloga i ovo: odnosno pak traženja garancija za obezbedenje katoličke i muslimanske veroispovesti u novim krajevima, Kraljevska Vlada izjavljuje, da ne može pristali na ovaj zahtev, jer se on protivi pravu suvereniteta državnog.”

POKRŠTAVANJE ALBANACA KRSTOM I MAČEM

Isti broj Vesnika Srpske Crkve za mart-april 1913. godine, u članku pod naslovom "U svoje jato" govori o pokrštavanju Albanaca u Đakovici:

“Danas je Đakovica doživela neobičan i redak prizor... videsmo da čitava sela, pokatoličena i poarnaućena sela, dodoše u Đakovicu da pređu u pravoslavlje... Pred crnogorskom kapetanijom skupio se narod. Preko šest stotina duša! (…) G. Plamenac je uzeo reč. Biranim i odlučnim rečima, bez i najmanje dvosmislenosti, on se obrati narodu s pitanjem: Da li od svoje volje hoće da promeni veru? Da vas nije kogod na to naterao? Da se ne bojite čega?" "Niko nas nije ni nagovarao, a kamo li terao. Idemo u svoje jato. Hoćemo da se i po veri izjednačimo s braćom, koja su nas oslobodila", odgovorio je sedi Andrija Mihajlović.”


[Image: Skadar_01_u_984584437.jpg]
Pod srpskom opsadom: Skadar, januar 1913. Photo: Stock

SVETA SRPSKA ZEMLJA U JEDRENU

Vesnik Srpske Crkve za maj-juni 1913. godine prenosi oduševljeni govor nekog sveštenika održan 22. marta srpskoj vojsci na Jedrenu:

“Junaci! Evo nas na krvavom jedrenskom razbojištu. Za srpski narod ovo je sveta zemlja. Ustanite iz grobova junaci... Otvorite vaše duhovne oči i pogledajte kako se ponosno srpska trobojka sa belim orlom vije na obalama tri mora, koja zapljuskuju balkansko poluostrvo. (…) Vojsko, uzdanico Srpstva! Srpski narod nije još dovršio svoje ujedinjenje. Braća naša u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji, Sremu, Bačkoj i Banatu još robuju. Treba nam se spremati - oduševljavati za nove napore. Duh slavno izginulih neka kao anđeo hranitelj lebdi nad velikom Srbijom.

NEPRAVEDNA I NIČIM IZAZVANA BLOKADA

Opsada Skadra ubrzo je izazvala reakciju zapadnih sila. Politika od 29. marta 1913. godine na naslovnici optimistično poručuje "Austrija solo", a unutra donosi pravu vest pod naslovom “Blokada je počela”:

“Komandant međunarodne flote saopštio je jutros crnogorskom oblasnom upravitelju u Baru da, po rešenju velikih sila, od jutros u 8 časova počinje blokada crnogorskih obala.”

KAKO JE KOSOVO POSTALO SRPSKO

Politika od 30. marta 1913. godine u članku “Arnauti traže Kosovo” navodi i albanske zahteve:

“Nova Slobodna Presa donosi razgovore sa Imail Kemal bejom i Isom Boljetincem. Kemal je izjavio: Albanija je amputirana. Od našeg nacionalnog tela odsečeni su najbolji delovi. Mi moramo protivu toga svuda glasno protestovati. Zaista je nepojmljivo, što napredne evropske države nameravaju da s našom zemljom tako postupe. Ja bih rado dopustio, da se oni krajevi severne Albanije, gde živi manje od 80% Arbanasa, ustupe Srbima i Crnogorcima; ali ovi plodni krajevi, koje Sile hoće silom da mi ustupimo neprijateljima, imaju mnogo više od 80% Arbanasa. Ako se Kosovo ustupi Srbiji ne po pravu nacionalnom, nego po pravu osvajačkom, onda se ne može postići cilj, kome teže Velike Sile – ne može se postići pacifikacija Balkanskog Poluostrva. Neće to biti mir, nego novo užasno nespokojstvo, jer Arbanasi neće nikad biti zadovoljni, što su predati svojim neprijateljima.”

A Isa Boljetinac je rekao i to: “Kada su Srbi i Crnogorci zaratili protivu turskog režima, oni su računali na našu potporu; obećavali su nam, da će potpomagati naše težnje da se oslobodimo vladavine koja više nije bila vladavina legitimnog sultana i koja nas je strahovito ugnjetavala. A sada hoće da se od nas otme najbolja zemlja.”

NEMAŠ ALBANIJU, UZMI MAKEDONIJU

Politika od 5. aprila 1913. godine u članku pod naslovom “Suvozemna blokada”, javlja da počela i kopnena blokada Crne Gore zbog opsade Skadra:

“Od prekjuče izjutra austro-ugarske vlasti su počele vršiti blokadu čak i na suvu. Kola, koja su od toga justra mirno polazila iz Kotora, idu sada u pratnji austrijskih žandara. Dužnost je tih žandara da motre da ni jedna kola ne pređu granicu i da se ni jedna trun namirnica ne unese u Crnu Goru.”

Usled pritiska da napusti Albaniju, Srbija traži kompenzacije u Makedoniji, čime ulazi u sukob sa Bugarskom. Politika od istog dana, u članku “Nova bugarska politika” izveštava da se u Bugarskoj “oseća jak pokret za austrofilsku politiku”, koju potpomaže i sam kralj Ferdinand, a koja je protiv Srba.

[Image: Skadar_02_u_301457354.jpg]

NOVI SRPSKI POREDAK U ĐAKOVICI

Politika od 6. aprila 1913. godine donosi naslov “Kroz Đakovicu”, i podnaslov "Razrušeno razbojničko gnjezdo":

“Sa strane gledana Đakovica se čini kao nepregledna gomila čađavih šatora u polju. Iznad krovova kuća strče ovde onde munareta na džamijama; ima ih ravno četrnaest. Petnaesta džamija je sva u ruševinama, muslimani još pre našeg dolaska kao da su predosećali da je ne treba popravljati. (...)

Vekovima je Đakovica bila nepristupačna za ceo svet. Divljačko arnautsko gnjezdo ona je primala samo one koji su bili u vezi sa njenim razbojničkim stanovnicima Arnautima. Svi turski pokušaji da savladaju Đakovicu, ostali su bezuspešni. (…) I sad se odjednom sve menja. U Đakovici i njenoj okolini nastaje miran život. Đakovički hrišćani, koji su stotinama godina bili ubijani ili ceo vek provodili na belom hlebu, danuli su dušom i otpočeli nov, slobodan život. Polovina Đakovice je crnogorska a polovina srbijanska i među jednom i drugom polovinom vlada najlepša sloga.”

Nešto drukčiji prikaz stanja daje Dimitrije Tucović, koji je marta iste godine boravio u tim krajevima, u pismu Radničkim novinama pod nazivom “Krvna osveta soldateske”:

"Nad arnautskim žiteljstvom Peći, Đakovice i Prizrena lebdela je avet smrti dan i noć. Ko bi živ zamrkao, nije bio siguran da će živ osvanuti. Jer su ih baš po noći, vreme koje je uvek birano za izvršenje najgorih ljudskih zločina, kupili iz postelja i apsana i odvodili na gubilište."
20-02-2013, 01:31 AM
Reply
Arbër Offline
Junior Member
**

Posts: 7
Joined: Feb 2013
Reputation: 0
#11

So kakvi komsii sme opkoleni nie Albancite e golemo cudo kako postojime den-denes kako nacija.
(This post was last modified: 22-02-2013, 05:27 PM by Arbër.)
22-02-2013, 05:26 PM
Reply
Arbër Offline
Junior Member
**

Posts: 7
Joined: Feb 2013
Reputation: 0
#12

(08-02-2013, 06:03 PM)ЈорданПетровски Wrote:
(08-02-2013, 05:54 PM)Пат Wrote: Во Албанија всушност за волја на вистината има многу словенски топоними, коишто се останати од едно друго царство колку што знам, не српското. На пример Берат е од Белград

http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B...0%B0%D1%82

Но како и да е, многу е јако тоа еј, ако на комшијата му треба реката до твојата нива, да се правда дека ти и така не си садел пиперки на неа, па што ќе ти е, затоа ќе ти ја земе.




Инересно ке биде да видиме што пишувале за "ослободувањето" на Македонија.

Imas od togasno vreme , znaci od 1912 godina od New York Times kakov genocid e napraen od strana na srbite vrz Albancite i u MK , a za Makedoncite nema dokaz deka bile masakririani ili ubijeni od toa vreme od strana na srbite :

[Image: 24wrotf.jpg]

Go imas i knigata na Branko Horvat koi gi sobiral dokazite od togasnoto vreme :

Nekolku izvadoci :
Quote:U Skoplju su ispod glavnog mosta Vardarom plutala trupla Albanaca - vez glava!
Trocki (Ruska stampa ) navodi bizarnu zgodu u kojoj je ucestvovao kralj Petar, inace znan kao dobrodusni cika Pera. Kralj je na putu u Kumanovo sreo kolonu albanskih zarobljenika koje su sprovodili strazari. Podigao se u svom automobilu i viknuo: >>potpuno istrenljenje Albanaca
Daily Cronicle javlja 12. novembra 1912. da je blizu Skoplja poklano 2000, a blizu Prizrena 5000 Albanaca. Vise je sela popaljeno, a stanovnici pobijeni. Cini e da je to bilo u vezi akcijom skupljanja oruzja od stanovni
stva.
Dopisnik danskog casopisa Riget javlja:>>...vojska vodi uzasan rat istrebljenja. Prema iskazima oficira i vojnika, ubijeno je izmedju Kumanova i Skoplja 3000, a kod Pristine 5000 Albanaca. Albanska su sela opkoljavana i paljena,stanovnici su istjerivani iz kuca i zatim kao stakori pobijeni<<
22-02-2013, 05:38 PM
Reply
Администратор Offline
Administrator
*******

Posts: 716
Joined: Dec 2009
Reputation: 6
#13

(22-02-2013, 05:26 PM)Arbër Wrote: So kakvi komsii sme opkoleni nie Albancite e golemo cudo kako postojime den-denes kako nacija.




Of-topic
Arbër, од екипата на КОТЛЕ ти пожелувам добредојде на форумот.
23-02-2013, 02:36 AM
Reply
Arbër Offline
Junior Member
**

Posts: 7
Joined: Feb 2013
Reputation: 0
#14

(23-02-2013, 02:36 AM)Администратор Wrote:
(22-02-2013, 05:26 PM)Arbër Wrote: So kakvi komsii sme opkoleni nie Albancite e golemo cudo kako postojime den-denes kako nacija.




Of-topic
Arbër, од екипата на КОТЛЕ ти пожелувам добредојде на форумот.
Ви благодарам .

23-02-2013, 02:47 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 15,340
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#15

Quote:Srpska štampa u balkanskim ratovima (5)

Bugari, naši vekovni pravoslavni neprijatelji


[Image: Srpska_vojska_Kratovo_01_u_697575055.jpg...e_by=width]
Srpska vojska: Kratovo, Makedonija Photo: Stock

Sa istorijske distance od sto godina, objavljujemo kratak pregled režimske štampe u balkanskim ratovima, sa osloncem na Politiku. Kao blagi korektiv opštem ludilu, povremeno navodimo odlomke iz nerežimskih Radničkih novina

SRBIJA OTERANA IZ ALBANIJE HOĆE MAKEDONIJU

Politika od 7. aprila 1913. godine donosi članak pod naslovom "Ako mora biti..." koji započinje pričom o bugarskim šovinistima, kojima je uvek malo osvajanja, koji hoće hoće da uzmu turske i grčke zemlje pozivajući se na pravo osvajača, itd... Nakon kilo teksta dolazimo do suštine, da Srbija nakon napuštanja Albanije želi reviziju ugovora sa Bugarskom o podeli Makedonije, i da je spremna na rat:

"Ali, ako se i mi pozovemo na isto pravo i isti princip, oni se onda prisete ugovora. Mi tražimo diskusiju i ukazujući na neizvršene obaveze i naše neugovorene žrtve, zatražimo reviziju ugovora. Ali još dobro nije ni pala revizija a oni je unapred oglašuju za nemoguću. 'Argumenti su bili dani', piše Blgarija, 'u svoje vreme, kada se potpisivao ugovor sa Srbijom. I po sili tog ugovora, bugarski će vojnik biti dragi gost u celoj Maćedoniji'. Eh, pa neka izvoli doći! Mi mu ništa drugo ne možemo poručiti do: Srbija rat ne želi, ali ih se i ne boji."

SAD SU NAM GLAVNI NEPRIJATELJI BUGARI

Politika od 8. aprila 1913. godine članak "Objavljivanje ugovora" počinje osvrtom da bugarske novine, političari i emisari, svi raspravljaju oko ugovorene srpsko-bugarske granice:

"Međutim, sasvim je pojmljivo da je ta tačka ugovora tesno vezana za ispunjenje izvesnih dužnosti saveznika; da ta granica dolazi kao posledica ispunjenja uzajamnih obaveza, čije se izvršenje ili neizvršenje ima prethodno da utvrdi, pa tek onda jedna strana da dobije pravo da zahteva, da se ugovor u najvažnijoj tačci ispuni. (...) Kaže se u bugarskoj štampi i izjavama raznih političara da je ugovorom predviđeno da Bitolj, Prilep, Ohrid i Veles sa odgovarajućim zaleđem imaju, po ugovoru, da pripadnu Bugarskoj.

[Image: Balkan_troubles_01_t_718471863.jpg]
Photo: Stock

Bugarska je, prilikom pravljenja ugovora saopštila brojno stanje svoje vojske, njenu spremu i jačinu; mi smo učinili to isto. Prema toj vojnoj snazi podeljena je između nas Stara Srbija i Maćedonija i, istovremeno, napravljen je zajednički ratni plan. (...) Praveći ugovor sa Srbijom o podeli teritorija, Bugari su obmanuli Srbiju. Oni su prijavili broj vojnika koji nisu imali; oni su jačinu svoje vojske lažno predstavili. (...) Bugari hoće da pored bogate Trakije, u kojoj nema ni jedna desetina njihovih sunarodnika, prisajedine sebi i najbolji deo zemalja koje je oslobodila srpska vojska po cenu dragocenih žrtava; da od Srbije oduzmu one teritorije koje su pitanje njenog opstanka u budućnosti."

NIŠTA OD SKADRA

Unutar iste Politike stoji mali naslov "Povratak sa Skadra" o dizanju srpske opsade Skadra:

"U Santi Kvarantu, pristanište u Epiru, stiglo je jedanaest grčkih transportnih lađa, koje treba da prevezu 10.000 srpskih vojnika sa Skadra za Solun."

BUGARI LOŠI, MI DOBRI

Politika od 10. aprila 1913. godine donosi naslovni članak "Bugari neće rat!" o tome kako su Bugari prevrtljivi i loši i kako svoje ratne pobede duguju Srbiji:

"Čudnom se nekom ironijom potvrđuje ono, što su nam neprijatelji, Turci, za vreme celog rata dobacivali: da ćemo se mi tek uveriti kakvi su Bugari i da ćemo se razočarati u njima pre nego što mislimo. (...) I jednoga dana kada budu objavljena autentična dokumenta, videće se koliko je Bugarska, za ono što je ovim ratom dobila, dužna – Srbiji."

Unutar istog broja Politike stoji daleko važnija vest "Skadar je pao":

"Posle strahovitog juriša Crnogorci zauzeli Skadar."

SKADAR, ALBANSKI A NAŠ

Politika od 11. aprila 1913. godine donosi veliki naslov "Pad Skadra":

"Kad su nam, pre nekoliko dana, telegrami saopštili da je nad herojskom vojskom pod Skadrom uzdignuta gvozdena volja Evrope, mi smo se, u osećanju trenutne nemoći, pomirili s teškom nepravdom. Bili smo već preboleli, sa otmenom rezignacijom, strašan udar koji se nanosi našemu plemenu. U našim čulima bio je samo jedan refren: 'Skadar mora biti albanski'. Juče je, od jedan put, toga osećanja nestalo. Radost je zavladala tamo, gde je očajanje bilo. (....)

Da li će Skadar ostati zbilja onima koji su ga uzeli? To je pitanje. (....) Na jednoj strani stoje srpska istorijska prava i srpske nadčovečanske žrtve; na drugoj strani stoji uporna želja Austro-Ugarske, da se Crna Gora liši plodova svojih pobeda. (...) Posle jednog tako strašnog svršenog čina, kao što je zauzeće Skadra, izgleda nemoguće da se prava, potvrđena istorijom, mogu uopšte osporiti."

[Image: Skadar_03_u_744101585.jpg]
Photo: Stock

Istog dana Politika donosi članak "Meteži u Albaniji" koji govori o srpskom povlačenju iz Albanije koje je ožalostilo albanski narod:

"Većina naroda, bez obzira na veru i narodnost, ožalošćena je zbog odlaska naših trupa, bojeći se, da ovoga reda i pravičnosti neće biti više."

SKADAR IPAK NIJE NAŠ

Politika od 24. aprila 1913. godine tužno izveštava o predaji Skadra evropskim silama.

IZGUBILI SMO ALBANIJU, ALI UZEĆEMO MAKEDONIJU, DAJ ŠTA DAŠ

Politika od 15. maja 1913. godine na naslovnici donosi članak "Bugarski banditi" tematski posvećen antibugarskoj propagandi:

"Pre dva dana izašla je iz štampe knjiga Srbi i Bugari u balkanskom ratu od Balkanikus-a (ministar policije Stojan Protić – prim. red.). Pisac je, preme položaju koji zauzima, bio u mogućnosti, da i zvaničnim dokumentima razgoliti bugarsku nedopuštenu pa čak i zločinačku akciju u krajevima koje je oslobodila Srbija. Ti dokumenti tuku u glavu i zvaničnu Bugarsku i njene organe pokazujući najbolje na šta su sve spremni i za kakve su žalosne podvige sposobni Bugari; oni otkrivaju podmukla i podzemna rovenja ganirana masom najkrvoločnijih ubistava."

U istom broju Politika donosi članak "Deklaracija srpske vlade" koji otkriva čemu tolika antibugarska propaganda:

"Jutros je g. Pašić saopštio Narodnoj Skupštini, da će se Srbija o svojim južnim i zapadnim granicama bez teškoća sporazumeti sa Grčkom i Crnom Gorom a da prema Bugarskoj neće ustupiti niti stope zemljišta koje smo osvojili i okupirali."

BITOLJ PREMA UGOVORU BUGARSKI, ALI SRPSKI

Politika od 28. maja 1913. godine donosi naslovni članak "U srpskom Bitolju", koji govori o vojnoj obuci bitoljskih maloletnika:

[Image: Balkanski_ratovi_01_u_h_593095475.jpg]
Photo: Stock

"Ogroman je uticaj, koji je za ovih 6-8 meseci učinila naša vojska u novim krajevima. U selima oko Bitolja postoje streljačke družine i sokolska društva. Dečaci sa najvećom pažnjom i oduševljenjem izvode vežbanja, pod upravom jednog našeg kaplara. U Bitolju sam video ovakvu jednu sliku: muška deca od 8-12 godina, uređena u kolonu po 4, s malim puškama o ramenu maršuju ulicama a napred jedan udara u doboš."

POLITIKA, NEKRUNISANA KRALJICA MEĐU PROROCIMA

Politika u istom broju donosi članak "Pred rat sa Bugarima" u kojem poručuje narodu:

"Od srpsko-bugarskog oružanog sukoba dele nas samo dani."

BOGOUGODNA POEZIJA: SVEŠTENICI SU ANĐELI RATA

U međuvremenu časopis Hrišćanin u broju iz juna 1913. godine donosi velikosrpsku pesmicu pod nazivom "Božični pozdrav Velikoj Srbiji", koja bogougodno pozdravlja:

"Hristos se rodi! Velika Srbijo!

Prizren grade, glasno podvikni da čuje Adrija!

Hristos se rodi o polje Kosovo,

slavno Kumanovo, Dušanovo Skoplje!

Prilepe beli, bogati Bitolju,

Na primorju Draču, dveri srpske sreće!

Hristos se rodi! Srpski sveštenici sad anđeli rata!"


SAMO RUSIJA MOŽE DA PRESUDI

Politika od 4. juna 1913. godine donosi članak "Arbitraža" u kojem kaže:

"Spor oko podele teritorija biće rešen mirnim putem. Nisu još izvršene sve formalnosti, a koje imaju da prethode direktnim pregovorima; ali je pouzdano da će se, po želji carevoj, sastati četiri balkanska ministra predsednika, da pod višom voljom Rusije podele među sobom teritorije."

[Image: Balkanski_ratovi_01_u_776601247.jpg]
Photo: Wikipedia

BUGARI NEĆE DA MENJAJU UGOVOR, BARABE

U istom broju Politika prenosi "Odgovor bugarske vlade" u kojem se kaže da su Bugari sa velikim naporom sprečavali turske rezerve iz male Azije da prodru u Makedoniju, i zato je Srbija izvojevala tako sjajne pobede. Politika zaključuje:

"Bugari tvrde da su oni učinili više no što su po ugovoru morali, da su pomogli Srbe i da neće da čuju ni za kakvu reviziju."

BUGARI, NAŠI VEKOVNI NEPRIJATELJI

Videvši da od revizije ugovora između Srbije i Bugarske o podeli Makedonije neće biti ništa, Politika od 15. juna 1913. godine na naslovnici objavljuje udarni članak "Boj na Velbuždu". Ovaj članak koji podseća na drevno bugarsko izdajstvo i vekovno neprijateljstvo Srbije i Bugarske, predstavlja školski primer pripreme za rat:

"Bugarski car Mihailo bio je zet kralju Stevanu Urošu (Milutinu), roditelju blagočestivoga kralja Stevana Dečanskog. Blažene pameti kralj branio ga je i štitio, i podigao u vreme njegove nemoći, tvoreći mu dovoljnu pomoć i ljubav, preko mere. Starao se o njemu, tako reći, kao čedoljubivi roditelj, da ga što više uzvisi i proslavi. I svega toga ne opomenu se ovaj sujetnik, nego zaboravi na svu veliku ljubav i na sva blaga što mu ih učini previsoki kralj. (...)

I onda zatrubiše trube bojne s obeju strana i sudariše se vojske i ukrstiše oružja, i konji vriskom zarzaše. I nasta velika vika. Junaci previsokog kralja tako su pak bili izvežbani za borbu, da su i na jednu i na drugu ruku, na odmor, umeli streljati, nikad ne promašujući, i počeše se boriti snažno, i stajahu krepko ne odvajajući se jedan od drugog. I tako se boreći videše pad mnogih Bugara. I tako odole sila srpska."

RAT JE POČEO

Politika od 17. juna 1913. godine donosi naslov "Rat je otpočeo", ne na naslovnici već unutra. U članku se kratko kaže:

"Bugari su napali noćas u 2'10 predstraže naših trupa..."

Ovim je počeo drugi balkanski rat. Članak dalje govori o nožu u leđa, bugarskoj podlosti i podmuklosti, napadu pre objave rata, itd, itd...


[Image: Tarabos_skadar_u_132547622.jpg]
Photo: Stock

SRPSKI DUH, GENIJALNO KRVAV

Vesnik Srpske Crkve u broju za juli-avgust 1913. godine zadovoljno zaključuje:

"Ima li krvavije istorije od istorije Srpskoga Naroda? Zaista nema. Ima li slavnije istorije od istorije Srpskoga Naroda? Zaista nema. Ima li genijalnijeg duha od Srbinova duha? Zaista nema."

BILANS BALKANSKIH RATOVA: SRBIJA POSTALA ZAVOJEVAČ I UGNJETAČ

Po okončanju balkanskih ratova, socijaldemokratske Radničke novine od 15. januar 1914. godine daju sledeći zaključak:

"Srbija je prestala biti čisto nacionalna država. Ona je poput drugih na koje je vikala sve do sada postala zavojevač i ugnjetač."
star
27-02-2013, 01:36 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 15,340
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#16


Quote:Највећа српска повесна грешка?

19.02.2013
Срби као нација су као и све друге нације током своје повеснице правили грешке, тј. вукли погрешне политичке потезе који су им се касније, све до данас, лупали о главу. Међутим, мишљења смо да су Срби у односу на многе друге европске нације правили много више повесних грешака које су их и довеле до садањшег стања борбе за очување минимума државне територијалности па чак и за биолошки опстанак на Балканском полуострву.

Срби су нација која је у последњих сто година изгубила све ратове са свим својим националним непријатељима почевши од Првог светског рата, преко Другог светског рата па до ратова Деведесетих и коначно до последњег рата са Шиптарима који се управо ових месеци завршава тријумфалном победом кавкаских горштака на привременом раду на Балканском полуострву.

Од свих тих повесних грешака које су Срби правили, или пак они који су били на српском престолу и власти у Србији, били они Срби или не, сматрамо да је убедљиво најкатастрофалнија грешка, која Србе све до данас и најскупље кошта, она из средине 1915. г. када је Србија као независна држава српског народа могла да у најглавнијим цртама реши тзв. “Српско питање” у Југоисточној Европи. Ради се, наиме, о најозбиљнијој понуди сила Антанте влади Краљевине Србије из априла и касније 1915. г. да се Србија одрекне Вардарске Македоније у корист Бугарске, а за узврат након победе Антанте у Великом рату добије све Србима насељене територије западно од Дрине као и део северне Шипније коју би поделила са Црном Гором. Конкретна понуда Антанте (тзв. тајни “Лондонски споразум”) Србији на мапи изгледа овако:

[Image: London1915andSerbia1.png]

Међутим, и на жалост, Србијанска влада којом је фактички управљао Црногорац Александар Карађорђевић – нелегитимни владар-регент Краљевине Србије, је ову повесну понуду одбила зарад задовољавања регентових мегаломанских амбиција да влада великом Југословенском Краљевином која је, као што се то касније показало, створена и бивствовала искључиво на српску и пре свега србијанску штету.

У суштини, Србија је требала да се одрекне само Вардарске Македоније, за коју ни сама српска наука није тада била сигурна да је баш српска, а у стварности је било далеко више етнографских и повесних доказа и аргумената да је ова територија више бугарска него српска. Правно гледано, Србија је прекршила Уговор са Бугарском из 1912. г. о подели Македоније и безправно окупирала и анектирала Вардарску Македонију без обзира што се ни Бугарска није придржавала слова Уговора који се односио на савезничке војне операције против Отоманског Царства. У сваком случају, Србија је према понуди Антанте те 1915. г. требала да преда Бугарској земљу за коју ни сама није била сигурна да је њена, а за узврат добије српске етничке територије које јој ни једна велика сила није оспоравала да укључи у уједињену националну државу Срба, са или без Црне Горе. Оваква варијанта проширења Србије би се у основи поклапала са начелима српске националне идентификације Вука Стефановића Караџића из 1836./1849. г. (чланак “Срби сви и свуда”) као и са тајним националним програмом србијанске спољне политике зацртаног од стране Илије Гарашанина 1844. г. у његовом “Начертанију” (види: Владислав Б. Сотировић, Српски комонвелт, Виљнус, 2011). И један и други су се још средином 19.-ог столећа одрекли Македоније као земље насељене етнолингвистичким Србима изузев евентуално њеног најсевернијег дела са Скопљем и Кумановом – дела који би можда и Бугарска признала Србији на основу уговора из 1912. г. уколико би руски цар тако пресудио и који би Србија и добила на основу понуде Антанте под условом да и Русија подржи овакву поделу Македоније, што се те 1915. г. у пракси није догодило. Овде је такође битно истаћи да је на овакво решење територијалних питања на Балкану свој пристанак дала и Царска Русија – једина заштитница и Срба и Србије. Треба се потсетити и на чињеницу да је на основу уговора између Србије и Бугарске из 1912. г. пред Први балкански рат управо цар Русије био именован за коначног арбитра у српско-бугарском спору око Македоније што понуди сила Антанте Србији из 1915. г. даје нарочити легитимитет и тежину. Познато је такође и да је обновљена српска Пећка Патријаршија у оквирима Отоманског Царства (1557.-1766. г.) остала без Македоније сем њеног северног дела, а то стога што су отоманске власти сматрале да Македонија не припада Србима на основу етничког права за разлику од многих других земаља западно од Дрине:


[Image: 143.-pecka-patrijarsija-1557.jpg]
143. pecka patrijarsija 1557

Краљевина Србија је такође 1912. г. при склапању споразума са Бугарском као неоспорну српску област прихватила на југу територије до Шар планине нашта је добила и писани пристанак Бугарске, а за области од Шар планине до испред Велеса се тек требало изборити у спору са Бугарском и пред руским церем, док је читава област Македоније јужно од Велеса призната од стране Београда као несрпска, тј. као бугарска:


[Image: 19-balkan_contested_1914.jpg]
19 balkan_contested_1914

Познато је да су последице одбијања ове разумне понуде за Србију и њене становнике биле више него катастрофалне јер је те исте године у јесен земља била окупирана, војска побегла из Отаџбине заједно са Владом, Краљем, Регентом и Скупштином, а до краја рата изгубила читаву једну четвртину свог становништва и половину индустрије. За узврат, на крају рата ни Србија ни њени Србијанци нису добили ништа јер им је држава укинута, а они били натерани да живе заједно са својим дојучерашњим убицама и крвницима у истој држави у којој су играли подређену финансијску и економску улогу. Од ове грешке се ни Србија ни њени грађани до дана данашњег нису опоравили, а како ствари стоје коначно уништење и Србије и Срба тек предстоји и то управо од оних који су Србији средином 1915. г. нудили оно што би многи други великодушно прихватили.

Владислав Б. Сотировић
01-03-2013, 02:10 AM
Reply