Добредојдовте
  • Users with e-mails at mail ·ru, aol ·com and gmx ·com to contact admins for registration.
  • Новорегистрираните членови повратниот одговор од форумот за активирање на сметката нека го побараат и во Junk на нивните пошти.
  • Сите регистрирани членови кои неучествуваат во дискусиите три месеци автоматски им се брише регистрацијата

 

Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
ЛИБЕРТАРИЈАНИЗМОТ НА РОБЕРТ НОЗИК
Author Message
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 16,133
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#1

Quote:Libertarijanizam Roberta Nozika


[Image: rnozik.jpg]

Anar­hija, država i uto­pija (1974) pozna­tog ame­rič­kog filo­zofa Roberta Nozika (1938–2002) postala je vrlo brzo neza­o­bi­la­zno štivo za sva­kog poje­dinca zain­te­re­so­va­nog za pro­mo­vi­sa­nje i una­pre­đe­nje indi­vi­du­al­nih slo­boda. Šta­više, postala je neza­o­bi­la­zni deo sva­kog kursa iz savre­mene poli­tičke filo­zo­fije, pravne teo­rije ili etike, koji drže do svog aka­dem­skog dig­ni­teta1 . To je neo­bi­čan put i možda tajna ove knjige – pisana aka­dem­skim jezi­kom, baveći se pro­ble­mima koji su u to vreme uzne­mi­ra­vali samo aka­dem­ske duhove, ubrzo je postala best­se­ler, široko komen­ta­ri­sana, ospo­ra­vana i bra­njena. Ono što svaki inte­lek­tu­a­lac potajno želi – da nje­govo pisa­nje nađe odjeka i kod šire publike i da na neki način utiče na epohu – to je Nozik posti­gao bez ika­kve pre­ten­zije i sa lako­ćom. Inte­lek­tu­al­nom sce­nom u Sjed­ni­nje­nim Drža­vama, kojom su u to vreme – kao uosta­lom i u ostatku sveta – domi­ni­rali levi­čar­ski teo­re­ti­čari, poput Mar­ku­zea, Sar­tra, Adorna, Haber­masa i Rolsa, pro­neo se tor­nado zvan Nozik, koji je u pot­pu­no­sti rede­fi­ni­sao okvir dota­da­šnjih disku­sija o poli­tici, raz­nevši u param­par­čad dotad domi­nantnu levi­čar­sku kon­ven­ci­o­nalnu mudrost. Aka­dem­ski inte­lek­tu­alni esta­bli­šment je morao pri­znati liber­ta­ri­ja­ni­zam kao jednu veoma vitalnu i u mnogo čemu nad­moćnu poli­tičku dok­trinu. Dotad u aka­dem­skim kru­go­vima gotovo ano­nimno delo Mizesa, Rot­barda, Kir­znera, tač­nije, čitava jedna nasilno poti­snuta tra­di­cija liber­ta­ri­ja­ni­zma, stiče zaslu­ženo pri­zna­nje. Ono što je bilo pri­sutno na tada­šnjoj inte­lek­tu­al­noj sceni od kla­sične libe­ralne lite­ra­ture, jeste Mil­ton Frid­man i nje­gova “čika­ška škola” u aka­dem­skom svetu, i knjige publi­cist­ki­nje i neu­morne pole­mi­čarke Ajn Rend, kao i njen objek­ti­vi­stički pokret. Mize­sova i Rot­bar­dova kapi­talna dela i poznati semi­nari bili su pri­vi­le­gija samo uskog kruga posve­će­nih. Uspeh Nozi­kove knjige brzo će tu pro­me­niti stvari, jer je sam Nozik u stvari bio bli­zak tim uskim kru­go­vima, oda­kle je, po sop­stve­nom pri­zna­nju, i dobio sna­žan i odlu­ču­jući pod­sti­caj za pisa­nje svoje knjige. Preko Nozika, aka­dem­ska jav­nost i šira čita­lačka publika će se na taj način retro­ak­tivno upo­znati i sa remek-delima austri­ja­naca.

Nozik gradi svoju teo­riju države tako što polazi od nepri­ko­sno­ve­nih indi­vi­du­al­nih prava i pita da li ona osta­vljaju mesta za bilo kakvu državu, a da ta prava ne budu povre­đena. Nje­gov odgo­vor je da je “mini­malna država” jedino moralno oprav­dana, uto­liko što je ona strogo ogra­ni­čena na zaštitu indi­vi­du­al­nih prava poje­di­naca. Ovo je bila prvo­kla­sna inte­lek­tu­alna pro­vo­ka­cija upu­ćena taboru anar­hi­sta. Naime, Nozik ne samo da zago­vara mini­malnu državu, poput kla­sič­nih libe­rala, pa i samog Mizesa, nego je sma­tra i moralno neop­hod­nom. Kla­sični libe­rali su državu sma­trali možda neop­hod­nom, ali retko ko se usu­đi­vao opi­sati je u ter­mi­nima nečeg moralno poželj­nog. Stoga je prva tre­ćina knjige u celo­sti posve­ćena disku­siji sa liber­ta­ri­jan­skim anarhizmom.

Anar­hi­sti su uzvra­tili i u pri­lič­noj meri ospo­rili Nozi­kovu argu­men­ta­ciju,2 tako da je taj deo Nozi­kove knjige i naj­po­dlo­žniji kri­tici, i njen naj­sla­biji deo. Odgo­vore iz tabora liber­ta­ri­jan­skih anar­hi­sta koje dono­simo biće od pomoći čita­ocu i u raz­mr­si­va­nju pri­lično zaple­te­nog klupka Nozi­kove argu­men­ta­cije. Među­tim, ono što je ostalo posle te disku­sije, jeste da više niko u aka­dem­skom svetu nije mogao da pre­ten­duje da ozbiljno piše o poli­tič­koj teo­riji ili moralu igno­ri­šući anar­hi­stičke pri­go­vore. Pri­zna­nje i uva­ža­va­nje koje je u aka­dem­skim kru­go­vima, zahva­lju­jući knjizi Anar­hija, država i uto­pija, ste­kla anar­hi­stička poli­tička dok­trina austrij­ske škole, umno­gome kon­ver­gira sa uva­ža­va­njem koje je austrij­ska škola eko­no­mije dobila sa dode­lji­va­njem Nobe­love nagrade za eko­no­miju Fri­drihu Hajeku za teo­riju poslov­nih ciklusa iste te godine. Bio je to talas slo­bode koji je zaplju­snuo obale čita­vog inte­lek­tu­al­nog sveta, i koji će pre­ra­sti u plimu koja će, sa Regan-Tačer revo­lu­ci­jom, pro­me­niti lice čita­vog sveta, i uči­niti ga pri­stoj­ni­jim mestom za život sva­kog čoveka pri­vr­že­nog ide­a­lima indi­vi­du­alne slo­bode.

Od jed­na­kog zna­čaja kao prva tre­ćina knjige, jeste Nozi­kov poku­šaj da ponudi svoju teo­riju pravde kao ovla­šće­no­sti, u dru­gom, sre­di­šnjem delu knjige. Nozik, razvi­ja­jući svoju teo­riju pravde, u stvari revi­ta­li­zuje i umno­gome usa­vr­šava kla­sičnu libe­ralnu teo­riju pravde, kako je ona izne­sena još kod Džona Loka. Ovde dono­simo pre­vod prvog dela te rasprave, u kojoj Nozik ospo­rava “teo­riju pravde” tada­šnje aka­dem­ske zve­zde u usponu, soci­ja­li­ste Džona Rolsa. Pored toga, tu su i pri­lozi Miro­slava Pro­ko­pi­je­vića i Ivana Jan­ko­vića, koji na sja­jan način raspra­vljaju Nozi­kovu teo­riju pravde i poka­zuju njenu nad­moć­nost nad Rol­so­vom distri­bu­tiv­nom teo­ri­jom pravde. Nozik poka­zuje da je Rol­sova teo­rija pravde, ne samo logički nedo­sledna i prag­ma­tički kon­tra­pro­duk­tivna kon­struk­cija, već sa sta­no­vi­šta indi­vi­du­al­nih prava – moralno neo­prav­dana. Ona je pred­sta­vljala neku vrstu “puza­ju­ćeg tota­li­ta­ri­zma” i izraz domi­nantne vere čita­vog 20. veka u sve­moć države.

Prema Noziku, mini­malna država, koju on zago­vara, ne samo da je jedina koja štiti indi­vi­du­alna prava, i kao takva moralno oprav­dana, već i jedina koja pred­sta­vlja “okvir” za svako uto­pij­sko raz­mi­šlja­nje, jedina ostva­rena uto­pija. To je na izve­stan način, Nozi­kov odgo­vor na kla­sični pri­go­vor libe­ral­nom kapi­ta­li­zmu, da ide­ali koje to dru­štvo pro­mo­više imaju vrlo nisku emo­tivnu vred­nost i uto­pij­ski sadr­žaj, i da za njih niko neće “ginuti”. Prema Noziku, zago­va­ra­nje ide­ala libe­ral­nog kapi­ta­li­zma pred­sta­vlja jedinu moralno odbra­njivu poli­tičku uto­piju. To što Nozik svoju “mini­malnu državu” naziva uto­pij­skom, takođe govori o inte­lek­tu­al­noj klimi i dru­štve­nom ure­đe­nju u kojem je knjiga pisana. Tira­nija eta­ti­zma, iako dosta osla­bljena na nekim svo­jim glav­nim kotama, i danas Nozi­kov ideal “mini­malne države” još uvek čini uto­pij­skim pro­jek­tom na čijem ostva­re­nju se još mnogo ima raditi.

Sva­kako skre­ćemo pažnju i na zani­mljiv Nozi­kov tekst o inte­lek­tu­al­cima, u kojem, poput Šum­pe­tera, Hajeka i R. Arona, na mae­stra­lan način ispi­tuje razloge dis­pro­por­ci­o­nalno visoke podr­ške inte­lek­tu­a­laca soci­ja­li­stič­kim ide­jama, i nalazi da su oni pogla­vito sadr­žani u nasle­đe­nim navi­kama mišlje­nja hije­rar­hi­zo­va­nih obra­zov­nih insti­tu­cija u kojima sta­tus i nagrada zavise od pozna­va­nja opštih inte­lek­tu­al­nih kon­ce­pata. Za razliku od toga, nagrada na trži­štu zavisi od sna­la­žlji­vo­sti, pre­du­zet­ničke anti­ci­pa­cije, a često i sreće, što u očima inte­lek­tu­aca stvara uve­re­nje o suštin­skoj nepra­ved­no­sti sistema slo­bod­nog tržišta.

Kraći tek­stovi koje smo sme­stili na kraju našeg temata uči­nili su nam se zani­mlji­vim i kao sve­do­čan­stva nepo­sred­nih uče­snika tih disku­sija i kao vrlo instruk­tivni teo­rij­ski kro­kiji Nozi­kove poli­tičke teo­rije. Na kraju je – ispo­sta­vilo se, naža­lost, i posled­nji — inter­vju koji je dao Nozik Džu­li­janu San­čezu. U njemu se Nozik na upe­ča­tljiv način osvrće na svoje delo i mnoge kon­tro­verze koje su ga pra­tile.

KATALAKSIJA
02-03-2013, 01:16 AM
Reply


Messages In This Thread
ЛИБЕРТАРИЈАНИЗМОТ НА РОБЕРТ НОЗИК - by ЈорданПетровски - 02-03-2013, 01:16 AM