Добредојдовте
  • Users with e-mails at mail ·ru, aol ·com and gmx ·com to contact admins for registration.
  • Новорегистрираните членови повратниот одговор од форумот за активирање на сметката нека го побараат и во Junk на нивните пошти.
  • Сите регистрирани членови кои неучествуваат во дискусиите три месеци автоматски им се брише регистрацијата

 

Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
РЕАЛНОСТА ПО НАРАЧКА
Author Message
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 14,517
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#1

Quote:Стварност по наруџбини

Медијска манипулација може човека да учини немислећим бићем, па и више од тога. Jош је могућа њена круна – брисање догађаја из стварности

[Image: view_image.php?id=13329&cache=]
[Image: spacer.gif]
Ако човеку не можеш да даш оно што тражи, створи му другу потребу. Сакриј оно што је битно оним што је небитно. Велике поразе приказуј као серије малих победа. Чињеницу да немаш решење умањи не приказујући проблем. Забринутост за будућност умањи спектакуларном садашњошћу. Кад је истина непријатна, замени је угодним лажима, у које су људи склонији да верују. Кад си ти за нешто одговоран, приказуј оне који су криви за нешто друго. Оно што си украо од нечијег унука, покажи као оно што си поклонио унуковом деди. Приказуј ствари црно-бело, а себе као хероја у борби против црног. Пронађи немоћног противника, па од њега направи опасног непријатеља против кога се бориш. Ако имаш имало морала, немој ништа од овог да радиш.
Овај „кредо” медијске манипулације за НИН је саставио Војислав Жанетић, маркетиншки стручњак, а некада сценариста „Индексовог радио позоришта“ које је генијално сецирало српске медијске лажи, мада је информативна стварност Србије неретко надмашивала машту театра. Но, пропагандне вести нису савремени изум.
„Јасно је да ће број инцидената расти и опасност по животе и имовину бити све озбиљнија... Потпуно расуло уобичајеног начина живота... Ситуација може ићи само од зле ка горој.“
Катастрофална глад? Разорни земљотрес? Катаклизма у Фукушими? Не, овако је британска штампа 6. маја 1926. године „објашњавала“ јавности какво јој зло прети ако раднике не натера да одмах прекину штрајк. Британски су синдикати маја 1926. организовали генерални штрајк како би подржали полугладне рударе, којима су власници рудника хтели да наметну нижу надницу и дуже радно време не би ли одржали ниво профита током економске кризе, али ти „детаљи“ нису завредели ни ред у тексту манчестерског „Гардијана“. Неких осамдесет пет година касније, плашење грађана бабарогама за пунолетне и скривање узрока друштвених немира и даље су међу најуспешнијим стратегијама медијске манипулације.
лажи „Дигитално доба“ многим је оптимистима распламсало наде да је крај медијске доминације „власника и владара планете“ иза ћошка. Вебсајтови, блогови, Твитер, грађанско новинарство, свака је од ових појава звучала као реквијем пи-ар службама великих компанија и малих функционера. Заборавили смо само да је проценат људи који могу и желе да се служе алтернативним медијима на ивици занемарљивости.
„Ништа се није значајно променило у ’дигиталном добу’. Огромна већина људи и даље се информише путем мејнстрим медија, дневним новинама и телевизијом. Ако медиј лажира чињеницу у корист свог власника или ’пријатељског’ политичара, а неки блогер то открије и објави, колико ће људи за то сазнати? Пет, десет процената? Манипулација медијима је нажалост жива, здрава и не страхује много од нових технологија“, каже за НИН Стефано Ђантин, новинар и уредник италијанског „Ил пикола“.
Жанетић мисли да је „дигитално доба“, погоршало стање на терену истине: „Медија је више но што је било раније, информација је више, а време у коме се човек може бавити медијима реално се смањило – радно време је дуже, као и путовање од куће и до ње. У таквим условима концентрација примаоца информације пада, и он више не чита, већ ’прегледа’ садржаје. Ствар компликује и чињеница да су људи склонији забави него информисању, лепше и драже им је да сазнају шта раде Јеца, Цеца и Наца него колико се повећала незапосленост.”
То што су многима заиста прече шарене естрадне вести од оних са првих страна новина, које и поред жестоких напора политичко-пропагандних служби редовно испадају црне, велики је успех економских и политичких моћника, упозорио је већ Ноам Чомски. Професор уставног права са Универзитета Јејл Џек Болкин, коме је специјалност слобода говора, у есеју „Како масовни медији симулирају политичку транспарентност“ пише да „дарвинизовање“ телевизије додатно гуши уистину важне вести.
скандали „Телевизија потчињава културу дарвиновском процесу – мање забавно нестаје из еволутивног ланца, оно забавније преживљава да буде емитовано. Отуд покривање јавних догађаја, политике, мора напослетку да се прилагоди захтевима ’добре телевизије’, то јест оне која ће заробити и забавити гледаоца.“
Болкин у свом есеју, анализирајући како су амерички медији покривали скандал „Левински”, додаје да одскочна даска оваквој манипулацији могу бити чак и основни захтеви демократије.
„Што је више времена посвећивано скандалу, то је било мање времена за друге догађаје. Још једном, оно што је почело као захтев за истином завршило је као диверзија и нова реалност која је изгурала друге информације и јавне бриге. Попут корова, култура скандала постепено конзумира све већи и већи део јавне пажње, дискусије и мишљења.” Но, срозавање информативних захтева публике тек је једна од могућности манипулације. Тим који побеђује не мења се, па је изазивање панике данас међу политичким манипулаторима широм света популарно као у Британији 1926.
емоције „Најбољи пример из моје земље је утицај на публику и електорат ширењем страха од криминала. Најмање десет претходних година велики део италијанских телевизијских дневника, свеједно да ли су дело јавног сервиса или приватних емитера, посвећен је кривичним делима које почине имигранти или Роми. Према свим статистикама, имигранти почине мање злочина и мање озбиљне злочине од Италијана, али мејнстрим медији тврде супротно. Након деценије оваквог ‘прања мозга’ и понашање гласача се морало променити – људи сада више гласова дају партијама које су наводно чвршће у контроли криминала и које су вољне да користе ксенофобију у политичке сврхе“, каже Ђантин.
За истородним домаћим примерима не треба дуго трагати. Случај „београдске шесторке” помало је заборављен, али из правосудне евиденције, срећом, неизбрисив. Ако треба подсетити, шесторо активиста Анархосиндикалистичке иницијативе провели су шест месеци у притвору оптужени за међународни тероризам зато што су, све у свему, на фасади грчке амбасаде у Београду начинили штету од 18 евра. Одлично комбинујући несхваћену или селективно приказану анархистичку филозофију („Они су против државе и полиције”) са апстрактним, а увек злокобним тврдњама о „страним елементима” („Добро су повезани са истомишљеницима из иностранства”) неки су новински текстови, барем у првим реакцијама на незапамћени злочиначки чин гарављења зида амбасаде, били близанци апсурдне оптужнице.
Употреба емотивног језика стратегија је која повезује политичке и маркетиншке медијске манипулације. Глас патер фамилијаса који у реклами задовољно казује како је куповином неког производа учинио ћерку, сина и жену безбеднијим, одјекује гласом Џорџа Буша који инвазију Ирака оправдава претњом коју Садам Хусеин представља по америчке породице. У оба случаја примаоцу поруке није лако да остане рационалан. Но, медијска манипулација може и више од тога, да човека учини немислећим бићем. И у дигиталном добу још је могућа њена круна – брисање догађаја из стварности.
„Рат у Конгу донедавно је односио 45.000 жртава месечно, а медијска ‘пажња’ била је таква да за највећи део света та трагедија практично није постојала”, закључује Ђантин.

Чомски: Преусмери пажњу

Елементи стратегије медијске манипулације су:
Кључни елемент контроле друштва је скретање јавне пажње са проблема и важних промена о којима одлучују политичке и економске елите. Ум се преплављује бујицом небитних информација, те постаје миран и мање критичан.
Апелуј на емоције, а не на разум
Употреба емотивних реакција класична је техника која изазива кратки спој критичке свести појединца. Изазивање емоција отвара врата подсвесног и олакшава сађење идеја, жеља, страхова…
Држи јавност у незнању
Чини се све да јавност не буде способна да схвати технологије и методе које се користе за контролу и поробљавање. „Квалитет образовања које се даје нижим класама треба да буде тако јадан да понор незнања између нижих и виших класа не може да се премости”.
Служи се дечјим језиком
Када се одраслима обраћа као кад се говори деци, јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе. Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.
Величај осредњост
Јавност се уверава да су глупост, вулгарност и необразовање „у тренду”, а са друге стране се гуше култура, наука и уметност које не желе да се потчине нормама.
Створи осећање кривице
Појединац се убеђује да је једини скривио своју несрећу, будући да му недостаје интелигенције, способности или труда. Уместо да се побуни против економског система, појединац ће кривити и понижавати себе.



Марко Ловрић
31-07-2018, 12:38 AM
Reply