Добредојдовте
  • Users with e-mails at mail ·ru, aol ·com and gmx ·com to contact admins for registration.
  • Новорегистрираните членови повратниот одговор од форумот за активирање на сметката нека го побараат и во Junk на нивните пошти.
  • Сите регистрирани членови кои неучествуваат во дискусиите три месеци автоматски им се брише регистрацијата

 

Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
АТАК ВРЗ ЛОГИКАТА И РАЗУМОТ
Author Message
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 17,063
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#7

Quote:Problemi ekonomske kalkulacije
Praktičan čovek mora znati da li će ono što želi da postigne biti poboljšanje u odnosu na prethodno stanje. Takva komparacija je moguća samo ako postoji zdrav cenovni sistem. U tržišnim uslovima odnos razmene se stalno menja, tj. uvek nam pokazuje samo prošle događaje koji su se desili pod određenim okolnostima. Taj odnos se može ponoviti i kasnije ali se to unapred nikada ne može znati.
Ono što preduzetnik želi da postigne ekonomskom kalkulacijom je to da predvidi ishod, a to radi tako što upoređuje input i output. Ekonomska kalkulacija je ili procena očekivanog ishoda buduće odluke, ili procena ishoda neke prethodne odluke. Upravo zbog toga su nastali pojmovi kao što su: kapital i prihod, dobit i gubitak, štednja i potrošnja, cene i prinos itd. Pomoću ekonomske kalkulacije možemo shvatiti sve što se razmenjuje za novac.
Kada se uslovi ne bi menjali, tj. kada bi se svi uvek ponašali na isti način i ne bi uticali na promenu u pogledu ponude i tražnje, onda bi mi živeli u svetu stabilnosti, ali bi onda bilo nemoguće očekivati da kupovna moć novca raste. Svaka promena kupovne moći novca mora imati uticaj na cene različitih proizvoda i usluga, i to u različito vreme i na različite načine, a kao posledica tih promena mora doći i do promene u ponudi i tražnji. Dakle, stvari ne mogu ostati iste ako dođe do promene kupovne moći novca.
Da bi ekonomska kalkulacija mogla da ispuni svoj zadatak, potrebno je da monetarni sistem ne bude sabotiran državnom intervencijom. Ako dođe do povećanja količine novca u opticaju, bilo u cilju povećanja državne potrošnje, bilo u cilju privremenog obaranja kamatnih stopa, doći će do poremećaja u monetarnoj sferi i do poremećene ekonomske kalkulacije. Prvi i osnovni cilj monetarne politike uvek mora biti taj da se spreče monetarna i kreditna ekspanzija.

Monetarna kalkulacija kao način razmišljanja
Sistem ekonomske kalkulacije je uslovljen određenim društvenim institucijama. Ona može da funkcioniše samo u uslovima privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju i u uslovima kada se prozvodi i usluge kupuju i prodaju korišćenjem novca kao sredstva razmene.
Monetarna kalkulacija je potpuno neupotrebljiva i beskorisna za bilo kakvo razmatranje koje ne gleda sa stanivišta pojedinca. Ona mora raditi sa individualnim profitom a ne sa nekim imaginarnim pojmovima kao što su društvena korisnost,opšta dobrobit itd.
Jedan od najvećih ekonomskih problema je – kako sačuvati kapital, tj. kako sprečiti trošenje kapitalnih dobara bez njihove obnove. Problem je kako ne trošiti više nego što je količina novoproizvedenih proizvoda. U nekim manje složenim sistemima, moguće je raditi i bez neke posebne ekonomske kalkulacije, ali u složenim sistemima nemoguće je raditi na takav način. Još je Aristotel napravio fatalnu grešku kada je rekao da u procesu razmene, dobra moraju imati istu vrednost. Od tada pa do danas, u periodu od preko 2.000 godina, ista greška se konstantno ponavljala i odvodila, kako velike mislioce, tako i obične ljude, u bespuće. Istu grešku pravi i Marks u svom delu Kapital i time čini pogrešnim sve ono što je kasnije rekao.
Nema jednakosti u procesu razmene, već sasvim suprotno – razmena se obavlja zbog različite vrednosti razmenjenih roba, tj. zbog razlike u procesu procene vrednosti robe. Kupac više vrednuje robu koju je kupio nego ono što za nju daje; prodavac više vrednuje ono što dobija nego ono što prodaje. Iz tog razloga, ta “jednakost” kojom se koristimo u procesu određivanja važnosti različitih roba – jedino može biti izražena u cenama. Kada se uspostavi cenovni sistem, onda na osnovu tog sistema možemo odrediti da li je cena neke robe porasla ili se smanjila. Bez cenovnog sistema nemoguće je uraditi ekonomsku kalkulaciju. U socijalističkom sistemu nema cenovnog sistema, pa je samim tim nemoguće uraditi ekonomsku kalkulaciju.
U sistemu ekonomske kalkulacije imamo termine kapital i prihod; kapital je zbir svih cena koji bi se na tržištu mogao dobiti ukoliko bi se vlasnik odlučio za prodaju preduzeća. Preduzetnik prilikom otvaranja preduzeća utvrđuje ukupnu vrednost svih kapitalnih dobara koji su mu na raspolaganju i naziva ih kapital preduzeća. Preduzetnik povremeno upoređuje vrednost cena kapitalnih dobara firme, sa cenama kapitalnih dobara u prethodnom periodu. Ako se utvrdi povećanje, onda se ono zove profit; ako se utvrdi smanjenje kapitala onda se ono zove gubitak. Samo na taj način se može utvrditi da li je došlo do smanjenja ili povećanja kapitala. Ukoliko se ceo profit potroši, onda nema promene u pogledu ukupnog kapitala preduzeća. Ako se profit (ili deo profita) sačuva i reinvestira – onda dolazi do povećanja kapitala. Suprotno tome, ako se potroši više od onoga što se zaradilo, onda kažemo da je došlo do deakumulacije kapitala.
Mizes se posebno zadržava na zabludi o “štetnosti štednje” sa stanovišta društvenih interesa, i da država mora delovati u pravcu sprečavanja štednje. Sasvim suprotno od toga, štednja je korisna, i društva koja su stvorila uslove za štednju – napredovala su mnogo brže od društava koja nisu štedela. Sve one države koje su sprečavale akumulaciju kapitala i u tom cilju konfiskovale bogatstvo bogatima – štednja je bila onemogućena, a takve države su zaostajale u odnosu na države koje su omogućavale akumulaciju kapitala. Kada država krene putem konfiskacije kapitala, onda nema motiva za štednju i nema motiva za investicije, a samim tim ni kapitala za velike investicione projekte.

Proces formiranja cena
Kupci kupuju ili ne kupuju neke proizvode i na taj način šalju signale proizvođačima koje proizvode, kog kvaliteta i u kojim količinama da proizvode. Na taj način se određuju cene proizvoda i indirektno – proizvođačke cene, tj. cene rada, cene materijala i ostalih činilaca proizvodnog procesa. U tom procesu se određuje profit ili gubitak, kao i prihod svakog pojedinca. Dakle, postojanje tržišta je od presudne važnosti jer se na njemu formiraju cene prizvoda, cene rada i cene kapitala. Tržište je to koje povezuje preduzetnike, vlasnike kapitala, radnike i poljoprivrednike. Tržište je instrument koji koriguje i podešava ponudu i tražnju i mesto na kome se uspostavlja ravnotežni nivo cena.
Svaka donesena odluka je posledica ljudskog delovanja; svaki pojedinac deluje u skladu sa svojim interesima, željama i potrebama, i na taj način kupci upravljaju procesom određivanja cena.
Potrošači nisu uvek racionalni i inteligentni, mogu često grešiti i menjati mišljenje, ali se mora prihvatiti činjenica da su oni uvek na prvom mestu i da se proizvodnja uvek mora rukovoditi žaljama potrošača. Nije na proizvođačima da kritikuju navike potrošača i nedostatak ukusa (to je posao filozofa i umetnika), već da svojim preduzećima upravljaju u skladu sa željama potrošača.
U tržišnoj ekonomiji proizvodnja se upravlja na osnovu tražnje potrošača. Privrednici i preduzetnici, u cilju ostarenja profita, kao i u cilju izbegavanja gubitaka, moraju sve svoje resurse usmeravati tako da minimizuju proizvodne troškove u odnosu na očekivane prihode od prodaje svojih proizvoda i usluga. Cene finalnih proizvoda i sredstava za proizvodnju se formira na onom nivou koji čitav proces čine lakšim. Cene sredstava za proizvodnju (zemljište, rad, tehnologija i kapital) pokazuju preduzetnicima cenu proizvodnje pri različitim kombinacijama uposlenosti resursa. Zadatak preduzetnika je da izabere odgovarajuću kombinaciju koja će minimizovati troškove proizvodnje, i da donese odluku u pogledu kvantiteta i kvaliteta proizvoda koje tržište zahteva. Ukoliko očekivana tržišna cena ne može da pokrije troškove, tj. cenu uposlenih resursa – onda je proizvodnja neekonomična i uzaludna jer će umesto profita stvarati gubitak.
Ceo taj proces znači da cenovni sistem u tržišnoj ekonomiji teži ka tome da obezbedi pravilnu alokaciju ograničenih resursa. Pošto se u svetu u kome živimo svi ovi neizbežni elementi neprestano menjaju, svaka promena u tražnji i svaka promena u pogledu dostupnosti resursa, utiče na tržišnu strukturu i relativne cene. Svaka promena tržišnih cena sa sobom nosi nove informacije koje utiču na proces donošenja odluka, kako kod proizvođača, tako i kod potrošača.
Kada svi resursi i svi proizvodi prođu kroz tržišni proces i kroz sredstvo razmene – njihova tržišna vrednost se izrazi kroz jedan zajednički imenilac – novčane cene. Taj zajednički imenilac omogućava proces ekonomske kalkulacije, tj. upoređivanje relativnih troškova sa prodajnim cenama.
U procesu planiranja svojih poslovnih aktivnosti, preduzetnici na cene pogrešno gledaju kao na “sadašnje cene”. Cene iz bliske prošlosti su samo početna tačka u procesu predviđanja cena u budućnosti. Ekonomski proces je jedan kontinuirani proces u kome se proizvodnja i potrošnja uzajamno sučeljavaju. U procesu predviđanja neizvesne budućnosti, čoveku su od pomoći samo dve stvari: iskustvo iz prošlosti i sposobnost njenog razumevanja. Razumevanje prošlosti je samo početna tačka u pokušaju razumevanja budućnosti.
Kada bi se iz čovekove memorije izbrisalo sećanje na cene iz prošlosti, proces kreiranja cena bi bio jako otežan, i preduzetnici bi imali težak zadatak da usklade svoju proizvodnju sa tražnjom. Greške u procesu određivanja cena bi bile neminovne, fluktuacije cena bi bile velike, deo proizvodnih činilaca bi bio izgubljen, a ponuda i tražnja bi se našle u neravnotežnom stanju. Bitno je znati da je jedna od osnovnih činjenica ta da tržišna utakmica ne bi dozvolila očuvanje pogrešnih cena činilaca proizvodnje.
Proces kreiranja cena je društveni proces u kome učestvuju svi članovi jednog društva, a rezultat tog procesa je uspostavljanje cenovne strukture. Temelj naše civilizacije je signalni sistem koji nam daje informacije o posledicama miliona događaja koji se dešavaju u svetu, prema kojima se moramo prilagoditi. Taj signalni sistem nije idealan, ali nam daje informacije koje ni na koji drugi način ne bismo mogli dobiti. Taj signalni sistem je cenovni sistem.
Iluzija o navodnoj socijalnoj pravdi je samo sredstvo socijalističke manipulacije. Ako, kaže Mizes, cene predstavljaju signale na osnovu kojih se preduzetnici upravljaju, raspodelu nije moguće obaviti na osnovu nečijih dobrih namera, već cene moraju biti određene na slobodnom tržištu, kako bi ostale preduzetnike usmeravale u pravom smeru, tj. pokazivale im kako da svoje poslovanje prilagode ostatku sistema.
(This post was last modified: 05-10-2017, 01:30 AM by ЈорданПетровски.)
05-10-2017, 01:28 AM
Reply


Messages In This Thread
RE: АТАК ВРЗ ЛОГИКАТА И РАЗУМОТ - by ЈорданПетровски - 05-10-2017, 01:28 AM