Добредојдовте
  • Users with e-mails at mail ·ru, aol ·com and gmx ·com to contact admins for registration.
  • Новорегистрираните членови повратниот одговор од форумот за активирање на сметката нека го побараат и во Junk на нивните пошти.
  • Сите регистрирани членови кои неучествуваат во дискусиите три месеци автоматски им се брише регистрацијата

 

Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
АТАК ВРЗ ЛОГИКАТА И РАЗУМОТ
Author Message
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 17,063
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#2

Quote:Klasa i klasni sukob
U samoj srži Manifesta komunističke partije se nalazi klasa i klasni sukob, ali se Marks nije “setio” da odgovori na pitanje: šta je to klasa? Iako je od momenta objavljivanja Manifesta, pa do smrti, Marks živeo još 35 godina i objavio mnoge radove, ni u jednom od njih nije objasnio šta on podrazumeva pod pojmom “klasa”. Sve što je Marks rekao na tu temu je sledeće: “klasni sukob je nešto što je očigledno i što bi svakome moralo biti jasno.”
Po Marksu, klasni status svakog čoveka je determinisan u odnosu na vlasništvo sredstava za proizvodnju. Svi oni koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju, moraju, zbog istorijske neophodnosti, esploatisati one koji nemaju ništa drugo da ponude osim svoga rada. Klasa kapitalista živi na račun radničke klase tako što putem profita oduzima od radnika ono što su oni proizveli. Iz tog razloga, te dve klase su u međusobno nepomirljivom konfliktu interesa. Taj konflikt će u jednom trenutku dostići svoju kulminaciju, a onda će proleterijat srušiti klasu eksploatatora i kapitalistički sistem.
Marks kaže da je čovekov razum nesposoban da spozna istinu. Logička struktura ljudskog uma zavisi od pripadnosti društvene klase i ne postoji tako nešto kao što je univerzalno ispravna logika. Jedino što um može da stvori, kaže Marks, je ideologija, tj. skup ideja koje skrivaju sebične interese jedne društvene klase. Dakle, um buržoaskih ekonomista potpuno je nesposoban da stvori bilo šta osim opravdanja za kapitalizam. Učenje buržoaske nauke, kao izdanka buržoaske logike, ne može biti od koristi za klasu proletera, za klasu u usponu, koja je predodređena da ukine sve klase i da preuredi celu planetu u Edenski vrt.
Marksov polilogizam2 tvrdi da se logička struktura uma razlikuje kod članova različitih društvenih grupa. Rasistički polilogizam tvrdi nešto slično, da različite rase imaju različitu logičku strukturu.
Mizes reaguje na ovu tezu i kaže da se ni marksisti, ni rasisti, ni ekstremni nacionalisti, nikada nisu dublje upuštali u analizu da bi što preciznije objasnili po čemu se logika proletera razlikuje od buržoaske logike, kako se arijevska logika razlikuje od ne-arijevske, ili kako se logika jednog Nemca razlikuje od logike jednog Francuza ili Engleza.  U marksističkim očima, Rikardova Teorija komparativnih troškova je netačna jer je Rikardo bio pripadnik buržoazije. Ta ista teorija je kod nemačkog rasiste netačna jer je Rikardo Jevrejin, a kod nemačkog nacionaliste jer je Rikardo bio Englez.
Ovde je posebno interesantno istaći da ni Marks ni Engels nisu bili proleteri. Marks u životu skoro nikada nije zarađivao novac (nešto novca je zarađivao pišući članke za novine, ali je, praktično, živeo od pomoći izuzetno bogatog Engelsa). Samim tim što po svom statusu nikako nisu mogli biti proleteri, Marks i Engels su se našli u prilično neugodnoj situaciji jer su tvrdili da se proleterski um razlikuje od buržoaskog uma. Kako naći izlaz iz te situacije? Rešenje su izložili u Manifestu komunističke partije u kome kažu: Kada dođe vreme, neki pripadnici buržoazije će se pridružiti klasi u usponu.
Prilično bledo objašnjenje, jer ako je moguće da se neki pojedinci oslobode svog uma i pređu iz jedne klase u drugu klasu, onda je jasno da više nema ni opšteg zakona o klasama.

Marksizam i manipulacija ljudima
Marksizam je postao popularan zahvaljujući korišćenim terminima, sloganima i slično. Primera radi, svi znamo za parolu: prvo materijalna baza, pa onda društvena nadgradnja”. Time se u svest naroda ubacuje ideja da svi oni koji kritikuju Marksa – kritikuju i tu njegovu ideju da je za svako društvo prioritetni cilj eliminisanje gladi i siromaštva. Problem marksizma nije u tome što ima generalno pogrešne želje, već u tome što ne daje objašnjenje za ostvarenje tih želja.
Na isti način Marks koristi i svoje “materijalne proizvodne snage”, ali ne daje objašnjenje kako one nastaju ni otkud dolaze, već samo kaže da one stvaraju sve ostalo.
Socijalisti tvrde da se mora planirati i da ne smemo dozvoliti da se stvari događaju “automatski”. Ta reč “automatski” veoma podseća na onu “nevidljivu ruku” Adama Smita koju je kasnije često upotrebljavao Milton Fridman, a koristi se kao metafora za procese koji se događaju na slobodnom tržištu. Ukoliko dođe do smanjenja ponude, onda se kaže da cene automatski idu naviše.
Mizes na to reaguje i kaže da se mora znati da se u ekonomskom sistemu ništa ne događa automatski, već da iza svega toga stoje privredni učesnici, oni koji nude svoju robu i oni koji žele da kupe tu robu. Sve što se događa na tržištu, događa se kao posledica ljudskog delovanja.
Lažna je dilema: “da li sve prepustiti automatskom procesu ili planiranoj akciji?” Kakvu god odluku neki pojedinac na tržištu doneo, ona je deo jednog demokratskog procesa planiranja, tj. svaka čovekova odluka je posledica planiranja. Ono što zastupnici centralističkog planiranja zagovaraju, nije zamena jednog nekontrolisanog sistema sistemom centralnog planiranja, već zamena ogromnog broja individualnih planova jednim centralnim planom, a na taj način svaki centralni planer je potencijalni diktator.
Dakle, nije pitanje “imati plan ili nemati plan”, već je pravo pitanje: čiji plan? Svako planira, svaki čovek planira, svaki pojedinac planira, svaki poljoprivrednik planira, i to nije sporno, ali je sporno kada “veliki plan” eliminiše planove svih ostalih. Kada “veliki plan” dođe u sukob sa našim individualnim planovima, čiji plan će imati prednost? Ko odlučuje? Odlučuje policija, a policija odluči da prednost ima “veliki plan”.
Kada čovek isključivo izvršava tuđe planove, onda on prestaje da bude ljudsko biće i postaje robot koji izvršava tuđa naređenja po napisanom programu. Na taj argument socijalisti odgovaraju kroz reči Karla Kauckog koji kaže:
“Ako je u ljudskoj prirodi da bude protiv socijalizma, onda moramo menjati ljudsku prirodu.”
Kaucki ne daje detalje načina promena ljudske prirode, ali onda na scenu stupa biheviorizam i Ivan Pavlov koji se pominje u skoro svakoj marksističkoj knjizi. Biheviorizam na svaku ljudsku akciju gleda kao na reakciju na stimulaciju. Bihevioristi kažu:
“Zašto čoveka izdvajati od ostalih životinja? Zašto bi čovek trebalo da se razlikuje od životinja? Postoje određeni refleksi i određeni instikti koji upravljaju čovekom ka određenom cilju. Određena stimulacija proizvodi određenu reakciju.”
Bihevioristi uvek upotrebljavaju reči “mi” i “oni”, tj. mi ćemo menajti ljudsko ponašanje. Ko smo to “mi”? Ko su to “oni”?
Marksistička filozofija ne daje odgovore ni na šta, sve se svodi na to da Marksu moramo verovati jer je on odabran od strane neke više sile. On jednostavno zna kakva će budućnost čovečanstva biti, i mi ne treba da sumnjamo u to već moramo prihvatiti ideju da partija, grupa, klika sa marksistima na čelu, zna šta radi i kuda nas vodi. Najfantastičnije u svemu tome je da oni tu karikiranu filozofiju nazivaju “slobodom”, “narodnom demokratijom”, “pravom demokratijom” i tome slično.
05-10-2017, 01:22 AM
Reply


Messages In This Thread
RE: АТАК ВРЗ ЛОГИКАТА И РАЗУМОТ - by ЈорданПетровски - 05-10-2017, 01:22 AM