Добредојдовте
  • Users with e-mails at mail ·ru, aol ·com and gmx ·com to contact admins for registration.
  • Новорегистрираните членови повратниот одговор од форумот за активирање на сметката нека го побараат и во Junk на нивните пошти.
  • Сите регистрирани членови кои неучествуваат во дискусиите три месеци автоматски им се брише регистрацијата

 

Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
УКРАИНА-КАДЕ КЕ СЕ ПРИКЛОНИ?
Author Message
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#61

Одговор на прашање зошто Украина е толку важна за Русија:


Glavni faktor koji sprecava nuklearni rat je : Reakcisko vreme koje imaju i SAD i Rusija na odgovor na opasnost.Oni je 5 min.E upravo radi tog reakciskog vremena se i desava sranje u Ukrajini.Upravo radi toga Rusija ne moze sebi da dozvoli da Ukrajina,Gruzija ili Belorusija budu clanice NATA.Razmestane raketnog stita na Ruskoj granici od strane NATA u momentu devalvira kompletan Ruski odbrambeni sistem i potpuno onemogucava Ruski nuklearni odgovor.Instaliranjem tog stita bi Moskva za odluku imala svega 2 min a ne vise 5 i to bi znacilo prakticki da je Rusija lisena bilo kakve mogucnosti za svoju odbranu.Kenedy je bio spreman da zapocne termo nuklearni rat sa Sovjetskim savezom upravo radi tih 5 min.Sovjetske rakete na Kubi su direktno ugrozavale nacionalnu bezbednost SAD jer su pogadjale Washington i New York za manje od 2 min.Protiv raketni stit na granici sa Rusijom direktno ugrozava Ruske nacionalno bezbednostne stvari .Rusija ce napasti bilo koju drzavu odmah cim bude ta sigurnost ugrozena .To sprecava nuklearni rat -Reakcisko vreme koje jedna i druga strana imaju kao mogucnost za odgovor.Oduzmite bilo kojoj strani to vreme i rat je nemonovan

Glavni faktor koji sprečava započinjanje Trećeg svetskog rata je ruski sistem koji omogućuje da se, kao odgovor, nanese nuklearni udarac čak i u slučaju potpunog uništenja komandnih mesta i linija veza RVSN. Naziv tog sistema je „Perimetar“, a u SAD su ga nazvali „Dead hand“.
Perimetar“ je namenjen za automatsko upravljanje masovnim nuklearnim udarom i predstavlja alternativni sistem komandovanja nuklearnim snagama zemlje. Osnovni sistem upravljanja strategijskim raketama se zove “Kazbek“ – poznat zahvaljujući kompleksu „Čeget“ ili „atomskom koferčetu“.

Rad na sistemu garantovane odmazde u slučaju napada započet je u jeku „hladnog rata“, kada je postalo jasno da će neprekidno usavršavanje sredstava radioelektronske borbe u najskorije vreme omogućiti blokadu kanala upravljanja strategijskim nuklearnim snagama. Javila se potreba za rezervnim sistemom veza koji bi garantovao komandovanje lansirnim uređajima.

Pojavila se ideja da se kao povezujući elemenat iskoristi komandna raketa, opremljena moćnim radio emisionim uređajem. Prolećući iznad teritorije Sovjetskog Saveza, takva raketa bi izdavala komande za lansiranje raketa ne samo komandnim centrima jedinica RVSN, već i neposredno lansirnim uređajima. 30. avgusta 1974. godine tajnom uredbom vlade SSSR № 695-227 izrada sistema poverena je Konstruktorskom Birou “Južnoe“ u Dnjepropetrovsku, koji se bavio stvaranjem interkontinentalnih balističkih raketa.

Za osnovu je uzet uređajUR-100UTTH (po klasifikaciji NATO-a „Spanker“). Specijalni deo glave sa emiterom projektovan je u lenjingradskom politehničkom institutu, a proizvodnja je organizovana na orenburgskom NPO „Strela“.Za usmeravanje rakete na cilj po azimutu koristi se potpuno nezavisan sistem sa automatskim žiro kompasom i kvantnim optičkim žirometrom. Sistem može da izračunava pravac leta u procesu postavljanja rakete na vojno dežurstvo i da ga sačuva čak i u slučaju nuklearnog dejstva na lansirni uređaj.

Letna ispitivanja su započeta 1979. godine i 26. decembra uspešno je izvedeno prvo lansiranje sa emiterom. Ispitivanja su potvrdila uspešan rad svih komponenti sistema „Perimetar“, kao i sposobnost glave komandne rakete da se drži zadane trajektorije – njen plafon leta je bio na visini od 4000 metara, na rastojanju od 4500 kilometara.

Novembra 1984. godine, iz okoline Polocka, lansirana je komandna raketa koja je prenela komandu lansirnom uređaju MBR RS-20 (SS-18 Satan) kod Bajkonura, smeštenom u podzemnoj šahti. „Satana“ je startovala i po završetku rada svih stepena rakete registrovan je pogodak glave rakete u zadati kvadrat na kamčatskom poligonu „Kura“.Januara 1985. godine „Perimetar“ je postavljen na dežurstvo. Do sada je sistem više puta modernizovan, sada se kao komandne rakete koriste savremene MBR.

Osnovu sistema čine balističke rakete. One ne lete na neprijatelja već iznad Rusije, a umesto termonuklearnih bojevih glava u njihovim glavama su emiteri, koji komandu za lansiranje izdaju svim postojećim bojevim raketama: u šahtama, u avionima, podmornicama i pokretnim kopnenim kompleksima. Sve te bojeve rakete su opremljene prijemnicima komandi i startuju. Sistem je potpuno automatizovan, ljudski faktor u njegovom funkcionisanju je isključen ili je sveden na minimum.

Odluku o lansiranju komandnih raketa donosi autonomni kontrolno-komandni sistem – složeni programski kompleks na bazi veštačkog intelekta. Ovaj sistem dobija i analizira mnoštvo različitih informacija: o seizmičkoj i radijacionoj aktivnosti, o atmosferskom pritisku, intenzitetu radiosaobraćajana vojnim frekvencijama, kontroliše telemetriju sa osmatračkih položaja RVSN i podatke sistema za upozorenje o raketnom napadu.

Otkrivši, na primer, mnoštvo tačkastih izvora jakog jonizujućeg i elektromagnetnog zračenja i uporedivši ih sa podacima o seizmičkim poremećajima na tim koordinatama, sistem zaključuje da je došlo do masovnog nuklearnog udara. U takvom slučaju „Perimetar“ može započeti sa odmazdom, čak i bez „Kazbeka“.

Druga varijanta – dobivši od SPRN informaciju o lansiranju raketa sa teritorije drugih zemalja, rukovodstvo zemlje prevodi „Perimetar“ u borbeni režim. Ako po isteku određenog vremena ne dođe komanda za isključenje, sistem inicira lansiranje raketa. Takva odluka omogućuje da se ljudski faktor isključi i garantuje nanošenje udara odmazde čak i u slučaju potpunog uništenja komande i lansirnih proračuna.

Vladimir Jarinič, jedan od projektanata „Perimetra“, priznao je da ne zna siguran način da se sistem izbaci iz stroja. Kontrolno-komandni sistem, njegovi detektori i rakete projektovani su za rad u uslovima nuklearnog napada.

U vreme mira „Perimetar“ je u stanju mirovanja, može se reći da „spava“, pritom ne prestajući da analizira ulazne informacije. Prilikom prevođenja u borbeni režim ili prilikom dobijanja signala uzbune od strane SPRN, RVSN i od drugih sistema startuje monitoring mreže detektora za otkrivanje znakova nuklearnih eksplozija.

Pre nego što startuje algoritam udara odmazde, „Perimetar“ proverava postojanje četiri uslova. Prvo, da li je došlo do nuklearnog napada. Zatim se proverava da li postoji veza sa Generalštabom – ako veza postoji sistem se isključuje. Ako Generalštab ne odgovara, „Perimetar“ se obraća „Kazbek-u“. Ako i tamo ćute, veštački intelekt pravo odlučivanja predaje bilo kom čoveku koji se nalazi u komandnom bunkeru. I tek posle toga počinje da dejstvuje.

U NATO-u su stvaranje sistema za nuklearni udar nazvali amoralnim. Međutim, sličan kompleks postoji i u SAD.
05-04-2014, 10:53 PM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,609
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#62

Quote:Leh Valensa, prvi postkomunistički predsednik Poljske

Putina izvesti pred međnarodni sud



[Image: valensa_01u_193169930.jpg&size=article_l...e_by=width]
Mudra upozorenja starog asa: Leh Valensa, čovek koji je dobro upoznao Ruse
PHOTO: EPA/JEFF KOWALSKY

Bivši predsednik Poljske Leh Valensa zatražio je od vodećih država Zapada da se postaraju da predsednik Rusije Vladimir Putin odgovara za ankesiju Krima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. On je istovremeno oštro osudio suzdržanost NATO u krizi oko Ukrajine optužujući zapadne saveznike i predsednika SAD Baraka Obamu da će, kada bude postalo opasno, Poljska ponovo ostaviti samu

"Ukoliko NATO predaje Ukrajinu Putinu, kakav je to onda NATO? Proverimo koliko vredi NATO. Pokazuje se da kada je dobro, dobar je, ali kada krene loše u trenutku konfrontacije opet smo sami. Ukoliko kod nas budu stacionirane brigade NATO potpišimo sa njima sporazum da neće pobeći kada postane opasno", istakao je Valensa.

Legendarni vođa bunta Poljaka protiv komunističkog režima i dobitnik Nobelove nagrade za mir, u intervjuu koji je objavila današnja Žečpospolita založio se za osnivanje globalne komisije za Rusiju koja bi vodila računa o tome da sve zemlje sveta poštuju sankcije, a takođe i za to da se predsednik Rusije Vladimir Putin izvede pred Međunarodni sud u Hagu.

"Takve ljude kao što je Putin treba izvesti pred Međunarodni sud u Hagu ili neki drugi svetski sud. Ne mogu da se krše zakoni, sporazumi i da se ugrožavaju narodi. Treba učiniti nešto da svako unapred zna da će mu biti suđeno", poručio je Valensa.

[Image: obama_05_u_565072630.jpg]
Izneverio Ukrjainu i istočnoevropske saveznike: Barak Obama, u zamci sopstvenih spoljnopolitičkih grešaka
Photo: EPA/Ron Sachs

Prvi predsednik Poljske nakon pada komunizma nije poštedeo kritike ni zapadne saveznike, posebno predsednika SAD Baraka Obamu koga je označio za jednog od krivaca za ponašanje Rusije u krizi oko Ukrajine.

"Moramo da kažemo Obami da je krivac za tu situaciju zato što bi realnost izgledala sasvim drugačije, da se nije izvukao iz projekta američkog antiraketnog štita. Predsednik SAD je napravio grešku, ali sada je treba hitno ispraviti, zato što samo štit može da bude adekvatna garancija bezbednosti, a u budućnosti će nas ta greška koštati još više", upozorio je Valensa.

On je ocenio je da je u Ukrajini moguć oružani sukob, ali da se toliko ne isplati da bi brzo bio okončan. Poljska j epovodom krize oko Ukrajine od zapadnih saveznika zatražila da stacioniraju u Poljskoj dodatne trupe, pošto je Rusija prva prekršila sporazumu sa NATO iz 1997. godine, kojim se taj vojni savez obavezao da neće razmeštati veće snage i otvarati vojne baze na prostoru nekadašnjeg Varšavskog pakta, dok je Moskva garantovala teritorijalni integritet i nezavisnost bivših sovjetskih republika i zemalja članica istočnog vojnog bloka.
star

e-novine
06-04-2014, 01:56 AM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#63

За пари Лех Валенса може да каже се, само да биде добро платен:



Leh Valensa „tezgari” kod idejnih protivnika



Od našeg dopisnika
Prag, 14. maja – Legendarni osnivač Solidarnosti, prvi postkomunistički predsednik Poljske Leh Valensa poslednjih godina nalazio se, po pravilu, na strani liberalnih i proevropskih snaga u Poljskoj. Postao je čak i jedna od uzdanica liberalne vlade Donalda Tuska. Ovih dana je, međutim, na sveopšte iznenađenje, stupio u službu evroskeptičke stranke Libertas irskog milionera Deklana Ganlija.

Prvog dana ovog meseca Valensa, koji je oduvek važio za tvrdo uverenog Evropljanina, istupio je na osnivačkom kongresu u Rimu ove stranke koja se priprema za izbore za Evropski parlament, a kao glavnu tačku programa ima – ne dozvoliti prolaz Lisabonskom sporazumu. Mislilo se da je to bio trenutni previd, jednokratni „ispad” koji se Valensi neće ponoviti. Juče je, međutim, postalo jasno da taj angažman ima dugoročni karakter – Valensa će istupiti i na predizbornim konvencijama u Madridu, Parizu, Dablinu i samoj Varšavi. Pristao je bez obzira na to što su ga u Rimu na nož dočekali poljski članovi Libertasa, nacionalni, desni ekstremisti s kojima je u Poljskoj bio dosad na ratnoj nozi, a koji, inače, uporno tvrde da je on, u stvari, bio izdajica i saradnik tajne komunističke policije.

Po vladu Tuska, koja je Valensu uzdigla kao antipod sadašnjem konzervativno-evroskeptičkom predsedniku Lehu Kačinjskom, ovaj Valensin angažman je nimalo lak problem. Pokušava da se objasni da to Valensa, koji uzgred rečeno celog života ima finansijske probleme, radi samo za pare. A nisu u pitanju ni male sume. Prema poljskoj štampi, za nastup u Rimu dobio je 50.000 evra, a za ostala četiri još ukupno 100.000. Time je 65-godišnji Valensa obezbedio sebi komfornu i bezbrižnu starost.

„Shvatam da su mu potrebne pare i da hoće da ih zaradi”, izjavio je ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski. Tvrdi da predsednička penzija od oko 4.000 hiljade zlota (oko 900 evra) nije dovoljna. „Posledica toga jeste da on moljaka za finansijsku podršku bilo od ukrajinskih bilo irskih milionera”.

Valensa je krajem devedesetih, pošto je otišao u penziju ubrzo posle izbora 1996. na kojima je izgubio od Aleksandera Kvasnjevskog, bio nezadovoljan penzijom koju je dobio, pa se demonstrativno vratio na rad u brodogradilište u Gdanjsku. Vlada je potom brže-bolje regulisala materijalni položaj bivših predsednika, ali se ta penzija pokazuje kao nedovoljna (Valensa živi dosta aktivno i, izgleda, još pomaže i neko od osmoro dece, koliko ih ima).

Sam Valensa odbacuje da time što učestvuje kao gost na skupovima Libertasa podržava antievropski program. „Srešću se i s đavolom da bih mu rekao da ima Boga, da volim Boga i da Bogu, i pored svih svojih grehova, pripadam”, objašnjava ovaj gorljivi katolik.

Milan Lazarević
objavljeno: 15/05/2009

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Leh-...ka.lt.html
09-04-2014, 12:45 PM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#64

Граѓанската војна во Украина фактички започна. Размисла за нејзините вистински мотиви:


АНАЛИЗА НАЈОПАСНИЈЕГ СЦЕНАРИЈА: Треба ли Америци рат у Украјини да би спасила долар? (Видео)
Вести | 16.04.2014 | 07:11




analiza-najopasnijeg-scenarija-treba-li-sad-u-rat-u-ukrajini-kao-spas-protiv-rusko-kineskog-udara-na-dolar_2014_4925

(Н. Бабић)

Анализа најопаснијег сценарија: Треба ли САД-у рат у Украјини као спас против руско-кинеског удара на долар?

Може се слободно рећи како је рат у Украјини већ почео. Такозвани украјински “председник” Алексндар Турчинов је послао војску на исток земље са задатком да “од сепаратиста и терориста ослободе Славјанск”, чвориште свих жељезничких и путевних комуникација на истоку Украјине и град који је директно повезан са седиштем руске Јужне војне области у Ростову на Дону. Стога се да закључити како је напад на Славјанаск само увертира у предстојеће “противтерористичке акције” против становника Доњецка, Харкова, Запорожја, Луганска и других градова, који би се у том случају нашли у нешто неповољнијој ситуацији у организовању одбране против оних који њихове градове желе да “ослободе” од њих самих.

Обавјештајни извјештаји потврђују да је напад на проруске активисте на истоку земље договорен на тајном сусрету између представника “владе” у Кијеву и Johna Brennana. Да неће ићи све баш тако лако како су то замислили министар унутрашњних послова Аваков и в.д. “председник” Турчинов говори и спремност припадника АнтиМајдана да Славјанск бране под сваку цену, што су отворено поручили одмах након синоћњог ултиматума. Graham Phillips за РТ јавља како је целокупно становништво града спремно на одбрану. АнтиМајдан Инфо наводи како је одбрана спремна и у другим градовима, а након што су припадници локалне милиције запленили пун камион преносних противаздушних система “Игла” и пројектила за вишецевне ракетне бацаче “БМ-21-Град”, располажу прилично бољим арсеналом од досадашњег пешачког наоружања.

Пре свега се треба запитати коме треба грађански рат у Украјини и на самим границама Руске Федерације с могућом интервенцијом руске војске? Немачкој сигурно не, будући да немачка економија, али и економија осталих чланица Европске уније зависе о руском о гасу и добрим односима с Москвом. Једини озбиљнији проблем с којим се Немачка суочава је прекомјерни трговински суфицит, због чега се нашла на удару осталих земаља чланица ЕУ, док највеће критике већ дуже време стижу из Вашингтона који Берлину поручује “како је недопустиво подривати економску стабилност својих партнера и пријатеља”. Дакле, улога Немачке у украјинској кризи је јасна: осигурати тржиште од 47 милиона људи за своје производе и тиме смањити количину извоза у САД и унутар ЕУ.

rusija i iukrajina_e
Оставимо ли по страни руски гас, и економском лаику је јасно да је Немачка последња која жели рат у Украјини, јер би јој у том случају могла да испоручује само хуманитарну помоћ, а никако да продаје своје производе. Немачка се хтјела да заустави на преврату од 21. фебруара, што види се и из судбине њиховог “политичког производа”, Виталија Кличка, који је нестао с политичке позорнице и више не суделује у доношењу никаквих важних одлука. Дакле, ако Њемачкој не треба рат, а самим тим и послушницима Берлина унутар ЕУ, једина земља која је у ситуацији да је само рат може да спаси од сигурне пропасти су Сједињене Америчке Државе.

Интересе Вашингтона унутар ЕУ, као и увек, заступа Велика Британија, што се видело по оштрим речима британског представника у Већу безбедности током ноћашње расправе о Украјини који се окомио на Русију успоређујући је с “највећим злом прошлог века”.

Осим Велике Британије, ту су Пољска и Румунија, као и геополитички мање важне и према Русији традиционално непријатељски расположене Литванија, Летонија и Естонија. Ове европске земље су се одмакле од политике Немачке и отворено су стале уз војну хунту у Кијеву, која се након мобилизације и претећег парадирања в.д. “предсједника” Турчинова у униформи никако другачије и не може звати.

САД се економски налазе у готово безизлазној ситуацији и рат у Украјини за америчку администрацију значи спасоносно решење, а то је сценариј којег су се прибојавали многи аналитичари. Други важан сегмент је што би у случају крвопролића над локалним становништвом неупитна руска интервенција била приказана као “агресија” и западни медији би имали изврстан “аргумент” за додатно демонизирање Русије. Након срамотне афере с Едвардом Сноуденом, објављених разговора између Викторије Нуланд и амбасадора у Кијеву, тајних списа ЦИА-е који говоре о непотребном мучењу затвореника у Гвантанаму и тајним затворима диљем свијета, дипломатског успјеха Москве која је зауставила агресију на Сирију, слома америчке политике у Авганистану и Ираку, сарадње с АлКаидом (и тако би могли набрајати унедоглед оп.а.), Барак Обама би напокон имао ситно задовољство да целом свету објави “како је Владимир Путин нови Хитлер који ће да покори целу Европу и да нас само може да спасе Америка “.

Слом америчке империје

Међутим, Сједињене Државе су, као што смо рекли, царство у расулу и за то постоје чврсти докази. Иако су историчари мишљења како велика царства не пропадају преко ноћи, признати стручњак и професор с Харварда, Ниал Фергусон, тврди: “Пропаст царства се може догодити изненада и то много раније него што то историчари могу и да замисле”.

У анализи коју је Wall Street Journal објавио након пуча у Кијеву 21. фебруара проф. Фергусон тврди “како су политика Система федералних резерви (ФЕД), конфузна геополитичка авантура америчке администрације у Сирији, Украјини и на крају на Пацифику показатељ да је амерички глобални утецај у опадању”.

Неколико дана после, у колумни за LA Times, проф. Фергусон пише:

“Да ли је Америка крхка империја и може ли данас, или већ сутра, да пропадну? Вековима си историчари, политички теоретичари, антрополози и социолози склони размишљати о политичком процесу који је условљен циклусима. Међутим велике силе, попут великих људи, рађају се, јачају, владају и затим поступно пропадају. Без обзира на то хоће ли пад бити цивилизацијски, културолошки, економски и еколошки, многи мисле како је пропадање дуготрајан процес. Сами себе варамо и уверавамо, да се изазови с којима се суочавају Сједињене Државе често криво представљају и пријетње нам се чине врло далеко.

Али што ако историја није цикличка и не креће се споро, него има аритмију? Што ако историја с времена на врме је готово непокретна , али и способна за изненадно убрзање? Што ако до колапса и не дође током низа векова, а онда се појави одједном, као лопов у ноћи? Што ако је колапс америчког царства ту пред нама, у сљедећој деценији? Што ће бити ако ми упорно то поричемо и одбијамо то припремити? Сва царства, без обзира колико била величанствена, била су осуђена на пропаст. Кроз историју су империје успевали у одређеном раздобљу успоставити равнотежу, а онда су сасвим изненада пропадале и то увек деценију, две када су у смислу богатства и моћи досегла врхунац”, упозорава професор Нил Фергусон и његово упозорење Wall Street Journal преноси у анализи о стању америчке економије с почетком марта.

По мишљењу стручњака, да би се спасила од потпуне пропасти Америка би морала да укине огромну моћ и да “расформира” велике банке и мултинационалне корпорације, вероватно отприлике онако како су током “приватизације” на десетине мањих компанија делиле велике државне економско-привредне гиганте на истоку Европе. Потом би требао да се укине војно-индустријски комплекс који у Сједињеним Државама функционише као “држава у држави”; да се пониште велика овлашћења федералним институцијама и њихова власт врати на савезне државе; да се спроведе реформа изборног закона који ће онемогућити избор политичара који су у спрези с параобавјештајним структурама, организираним криминалом и ционистичким лобијем АИПАЦ ;и на крају да се укине неограничена власт лордовима Порезне управе који у Америци надзиру сваки сегмент јавног живота.

Будући да се наведено никада неће догодити, Америка и даље срља у пропаст и одбија то признати. У опширној анализи од 10. априла бивши помоћник министра финансија Paul Craig Roberts потврђује како ФЕД због одлуке Кине и Русије да сву трговину с долара преусмјере на националне валуте има све мање простора за шпекулирање на финанцијским тржиштима и на тржишту злата (цијену злата већ дуже време диктира Пекинг који купује сву количину која је на понуди оп.а.). Русија и Кина су се већ договорили међусобно и унутар скупине БРИКС за плаћање у националним валутама, а у Европска унија је пристала на трговину у рубљима и yјуану, што значи удар на ФЕД и амерички БДП који 80% зависи о услужном сектору. Веројатно из разлога што види да Обамина администрација Америку води у пропаст, а можда иу рат с Русијом (у Украјини) и Кином (на Пацифику), Paul Craig Roberts упозорава како није истина да је Америка изашла из рецесије и да се и даље није опоравила од шока из 2008., што потврђује један од највећих америчких експерата за финансијска тржишта и економију, Walter J. Williams.

Ових неколико аргумената, уз упозорење историчара Нила Фергусона, бившег високог званичника Стејт департмента наводе на размишљање да ће 2014. бити пресудна за судбину америчког царства, а по њему је самим тим упитна и судбина НАТО савеза, али и Европске уније у којој је због оштрих мера штедње све више незадовољних, па чак и целих нација које траже излазак из ЕУ, еврозоне или преуређењеј с враћањем већих овлашћења на националне владе и парламенте.

Paul Craig Roberts је осудио улогу америчке владе у рушењу легитимно изабране власти у Кијеву, организирање хемијског напада заједно с Турском и сиријским побуњеницима у близини Дамаска прошле године, што су аргументи који су довели до потпуног срозавања “угледа” Сједињених Држава у очима међународне заједнице, али као једну од највећих погрешака Конгреса и америчког предсједника наводи криминални закон о спашавању банака, тзв. “Too big to fall”(превелик да би пропао оп.а).

Оружана побуна ранчера у Сједињеним Државама

Пропаст америчке империје се осјећа и унутар граница Сједињених Држава, а доказ је оснивање “Народне одбране” која броји 5 000 људи у Bunkervillu у Невади, а све као одговор на одлуку савезне владе која је 9. априла распоредила наоружане агенте како би провели одлуку савезног Уреда за управљање земљиштем (Bureau of Land Management/BLM) и локално становништво које обрађује своју земљу оптужила “за ометање поседа”.

По познатом америчком обичају, на терен су одмах дошли припадници савезних агенција за проведбу закона, пише Тхе Даилy Схеепле, но тамо су их дочекали наоружани припадници цијелог тог подручја.

Ранчери су се скупили како би у овом конкретном случају одбранили право на посјед Clivena Bundya, 67-годишњег ранчера који тврди да је његова породица обрађивала 600 000 акри земље у подручју Gold Butteјош од краја 19. стољећа и да су били тамо и прије него је владин Уред за управљање земљиштем икада и дошао у то подручје.

Гувернер Неваде је службено осудио акцију савезне владе, али није подузео никакве кораке у том смислу, док је шериф Richard Mack из Аризоне акцију локалног становништва које је стало у одбрану старог ранчера назвао “терористичким чином”.

Многи побуну ранчера у Невади, након побуне давне 1770. у Бостону, називају “Другом америчком револуцијом”, међутим, како сте и сами примијетили, репортаже из Сједињених Држава углавном говоре о додели Осцара или сличним потпуно неважним информацијама, док 5 000 наоружаних људи који с опиру федералној полицији за мејн-стрим медије нису никаква вест.

Вашингтону треба рат у Украјини како би избјегао властиту пропаст

Како би уопште оправдао постојање у Украјини НАТО савез убрзава своје активности усмјерене против Русије, док с друге стране Вашингтону треба оружани сукоб како би спасио империју у расулу.

Од свих могућих решења за спашавање америчке империје и његовог најмоћнијег оружја – долара – Барак Обама, који је уз то и добитник Нобелове награде за мир, одабире рат на територију Украјине против Русије.

Ова опасна игра би се, по мишљењу многих, могла претворити и у Трећи светски рат.

Становници југоистока Украјине и Русија неће мирно да проматрају улазак Украјине у Европску унију, што би према неписаном правилу значило и премештање интерконтиненталних балистичких пројектила НАТО савеза још дубље према истоку, на саме границе Руске Федерације. С друге стране, Кина добро зна да би била следећи циљ и без обзира што због Тибета и провинције Xињианг суздржала у гласању око кримског референдума, Пекинг је у више наврата изјавио “како подржава Русију у напорима у очувању регионалне стабилности на истоку Еуропе”.

Кина исто као и Русија трпи финансијски и економски напад од стране Сједињених Држава, а амерички план је извршити удар на кинеску економију и потом покренути дестабилизирајући план на западу Кине гдје финансира ујгурску сепаратистичку мањину. Дакле, у овом тренутку имамо Кину и Русију с једне стране и Сједињене Државе с неколико савезника унутар Еувропске уније с друге. Међутим, према статуту НАТО савеза је и то довољно, јер су све чланице савеза “дужне бранити било коју земљу у савезу уколико би била нападнута”, као што је био случај када је Турска требала обавити false-flag операцију у Сирији и потом се позвати на чланак статута НАТО савеза о “претрпљеној агресији”. У том случају чак и једна Немачка, Чешка, Словачка или Мађарска не би могле да учине ништа друго него да се покоре вољи “великог газде”, у противном би у историји остале упамћене као земље које су означиле почетак распада НАТО савеза.

За крај рецимо само да се сизифовски неуморно Paul Craig Roberts пита: “Зна ли Обама уопште што чини и да Америку и марионетске државе које се покоравају диктату америчке администрације гура у рат против Русије и Кине?”.

“Први и Други светски рат су били продукт амбиција и погрешака уског круга људи, што је случај с актуалном ситуацијом у Украјини и улогом Барака Обаме”, пише Paul Craig Roberts и цитира проф. Harrya Elmera Barnesaа који у својој књизи “Почетак Првог свјетског рата” доказује како је рат избио због политичке кратковидности неколицине људи, као што су француски предсједник Poincaré и руски министар спољних послова Сергеја Сазонова.

“Poincaré је од Немачке тражио подручје Алзас-Лорена, а царска Русија је хтјела Цариград и мореуз Босфор који повезује Црно море и Медитеран. Били су свесни да њихове амбиције воде у општи оружани сукоб у Европи и управо су на томе и радили. Барак Обама данас ради исто, али како је могуће да након толико мртвих у Авганистану, Ираку, Пакистану, Јемену, Либији и Сирији нетко вјерује Обами и његовој администрацији и да њих занима демократија у Украјини?

Обама је срушио украјинску владу како би та земља ушла у НАТО и да би истерао Русију из своје поморске базе у Црном мору. Намјеравао је поставити балистичке пројектиле у Украјини и љут је што његов план није испао онако како га је замислио. Сада сав свој бес и фрустрацију искаљује на Русији. Лаже када говори да САД чврсто стоје насупрот руској агресији, а у тој обмани му помажу медији и марионетске државе приликом гласања у Уједињеним нацијама.

Насиље у Украјини против руских становника ће веројатно пратити и жестока анти-руска пропаганда и Путин ће можда бити присиљен да пошаље руске војнике у одбрану тог становништва. Зар су људи тако слепи да не виде да Обама у име америчке хегемоније свет води ка свом последњем рату?”, пише Paul Craig Roberts, усамљен у овом сизифовском послу раскринкавања лажи и превара на рачун Москве чиме се крчи терен за напад на “побуњенике и терористе на истоку Украјине” и увлачење Русије у сукоб, а све како би се у име америчке хегемоније и спашавања “његовог височанства долара” спасила америчка империја у пропадању.
http://srb.fondsk.ru/news/2014/04/16/ana...video.html
16-04-2014, 01:26 PM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#65

Разголена американска политика:


Jedan od najistaknutijih američkih analitičara, Pol Krejg Roberts, napisao je tekst pod naslovom „Vašington vodi svet u rat“ u kojem ističe da interes Vašingtona nije mirno rešenje u Kijevu, nego da će putem svojih marioneta u Kijevu izazvati Treći svetski rat.

Na isti način kako je to učinjeno u Gruziji pre nekoliko godina, tako će i ovaj put biti u Ukrajini. Vašington će nagovoriti svoje marionete da izvrše napade na rusko stanovništvo i da uđu u sukob sa ruskom vojskom.

Roberts kaže da je direktor CIA, Džon Brenan, poslat u Kijev da sprovede vojno i nasilno suzbijanje protesta u istočnim i južnim delovima zemlje.

Najveći strah koji ima Vašington jeste da njihov pokušaj zauzimanja Ukrajine pod svoje rezultira povratkom ruskih teritorija u Ukrajini pod okrilje Ruske Federacije, navodi Roberts.

Vašington je izgubio Krim, a tu je cilj SAD bio da izbaci Rusiju iz vojne baze koju ima na Crnom Moru, tzv. crnomorske baze na Krimu, podseća Roberts i ističe da Vašington ne želi da prizna greške, nego će krizu staviti na još opasniji nivo i produbiti je.

U cilju izbegavanja ove sramote, Vašington pravi rat, kaže Robers.
Direktor CIA je dao instrukcije vlastima u Kijevu da potraže pomoć u borbi protiv „terorista“ od Ujedinjenih Nacija, a obzirom da su UN pod uticajem Amerike, tako će i biti.

Roberts smatra fatalnom greškom težnju Rusije da stvari reši diplomatskim putem, te konstruisanje politike koja podrazumeva zdrav razum, interese Nemačke, te oslanjanje na međunarodnu saradnju.

SAD ovo koristi samo da zauzme što bolje vojne pozicije naspram Rusije i ruske teritorije. U Vašingtonu ne postoji dobra volja, postoji samo lažljivost, ističe Roberts, a u Evropi je važniji novac od ljudskih vrednosti i vrednosti ljudskih života.

Vašington ne želi mirno rešenje, tvrdi Roberts.

On kaže da je takođe velika greška Rusije i Kine što zadržavaju dolar u svojim finansijskim sistemima, odnosno, što učestvuju u dolarskom međunarodnom platnom sistemu, jer je to osnovni mehanizam američkog imperijalizma. Blok BRIKS zemalja treba podhitno da napravi svoj finansijski sistem i svoj internet-komunikacioni sistem.
Rusija i Kina prave ogromne strateške greške i to je nasleđe komunističke ere. To je politika koja igra ulogu one politike koja podrazumeva da je Vašington čist, da Vašington jeste na onom kursu koji promoviše, a to je zaštita ljudskih prava, prava i zakona, objašnjava ovaj analitičar.

Realno, SAD je posvećena hegemoniji na celom svetu. Mete SAD-a su Rusija, Kina i Iran.

Napad na Rusiju je u toku, zaključuje Roberts

http://web-tribune.com/u_fokusu/roberts-...vetski-rat#
16-04-2014, 05:33 PM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,609
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#66

Eве што сака точно Русија од Украина:


Quote: Во 1997 година, додека се‘ уште бил ко-водач на Национал-болшевичката партија на Русија, Дугин го објавил своето најважно дело „Темелите на геополитиката“. Воениот советник на Дугин за оваа книга бил генералполковник Николај Клокотов кој предавал на воената академија на вооружените сили на Русија. Со помош на овој генералполковник, Дугин дал план за изградба на Евроазиската Империја. Одредени региони и земји би биле одземени по пат на воена сила (груба сила), други региони и земји – со силата на убедување (мека сила). Во поглед на Украина, на пример, Дугин напишал:

„Сувереноста на Украина претставува еден таков негативен феномен за руската геополитика што може, во принцип, лесно да предизвика воен судир. Украина како независна држава со одредени територијални амбиции сочинува огромна закана за целата Евроазија, а без решението на украинскиот проблем, нема смисла да се зборува за континенталната геополитика. Земајќи го предвид фактот дека едноставна интеграција на Москва со Киев е невозможна и нема да резултира со стабилна геополитичка структура, Москва треба активно да се вклучи во реорганизација на укранскиот простор во согласност со единствениот логички и природен геополитички модел.“

Овој „логички и природен геополитички модел“ подразбира поделба на Украина на неколку „зони“, мнозинството од кои ќе бидат директно контролирани од Москва. Ова е нешто што Кремлин моментално веќе се обидува да го направи.
17-04-2014, 02:09 AM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#67

Од прва рака:


Putin: Hoće da nas cepaju kao SFRJ
Izvor: B92, Tanjug

Moskva -- Ruski predsednik Vladimir Putin kaže da postoji želja da se Rusima i Ukrajincima uradi isto što i SFRJ - da se "pocepaju na deliće i da se njima manipuliše".

Putin nije želeo da direktno nekoga optuži, ali je rekao da u svetu postoje "mnoge sile, a da se neke od njih plaše veličine Rusije".

Ruski predsednik je u 12. godišnjem televizijskom odgovaranju na pitanja građana rekao i da neće biti nove "Gvozdene zavese", a naveo je i da Kijev "gura Ukrajinu u ambis tako što umesto pregovora, na građane šalje tenkove".

Putin je naveo da je poverenje Rusije prema SAD izgubljeno i da se Amerikanci ponašaju kako žele.

"Jugoslavija, Kosov, Irak, Libija... A kada se mi borimo za svoje interese, onda nas osuđuju", rekao je Putin.

Ruski predsednik je odbacio i kao besmislene tvrdnje da se na istoku Ukrajine nalaze ruske trupe ili specjialci i naveo da je oružje podiglo lokalno stanovništvo kako bi se odbranilo.

On je istakao i da se nada da neće morati da šalje vojsku u Ukrajinu, a priznao je i po prvi put da su pre referenduma na Krimu boravili ruski vojnici.

Više od dva miliona pitanja

Putin odgovara na pitanja građana koja pristižu telefonom, smsom, mejlom ili preko videa, a do početka sesije pristiglo ih je čak dva miliona, nakon toga svakog minuta je stizalo još po 90 video pitanja.

Putin je odgovarao i na pitanja o ekonomiji i isporukama gasa, kulturi, položaju lica sa invaliditetom, ali i svojoj bivšoj supruzi Ljudmili, i o tome da li bi ga Obama izvukao iz vode kada bi se davio.

"Naoružani ljudi na istoku Ukrajine su lokalno stanovništvo, a glavni dokaz za to je činjenica da su bukvalno skinuli maske. Vlasti bi trebalo da sa njima razgovaraju kako bi rešili probleme, a ne da tamo šalju tenkove", rekao je Putin.

Putin je podvukao da je rekao zapadnim partnerima da ti ljudi "ne idu nigde i da nemaju gde da odu".

"Oni su gospodari svoje zemlje i sa njima se mora razgovarati", rekao je Putin.

Putin je poslednje poteze ukrajinskih vlasti nazvao "ozbiljnim zločinom", a rekao je i da se do rešenja može stići samo kompromisom, ali da pregovora sa Kijevom neće biti "dok se ne prizovu svesti".

"Pokretanje vojne operacije je jedan od ozbiljnijih zločina aktuelnih vlasti u Kijevu. Da li su poludeli? Šalju tenkove, avione, oklopna vozila, naoružanje. Na koga? Na sopstveni narod, da li su zaista izgubili razum", rekao je on.

Putin je naveo da kontakti ipak postoje sa vlastima u Kijevu, iako ih Rusija smatra nelegitimnim.
"Neće biti nove Gvozdene zavese"

Ruski predsednik je rekao da je zbog svega najvažnije da se razmišlja o tome kako da se izađe iz ove situacije i da se ljudima "pruži istinski dijalog, a ne samo neka predstava".

Istakao je i da veruje da su razgovori u Ženevi veoma važni, kao i da "neće biti novog podizanja Gvozdene zavese".

Javio se i Snouden

Bivši saradnik NSA Edvard Snouden bio je jedan od dva miliona ljudi koji su poslali pitanja Vladimiru Putinu, a zanimalo ga je prisluškivanje građana. Opširnije u posebnoj vesti.

"Neće biti nove Gvozdene zavese. Rusija se neće odseći od ostatka sveta", rekao je Putin.

Ruski predsednik je rekao i da se nada da oni koji su došli na vlast posle "pada Viktora Janukoviča" shvataju gde vode svoju zemlju.

"Nadam se da će ljudi uspeti da razumeju u kakav ambis srlja Kijev i da sa sobom vuče celu zemlju", rekao je Putin.

Kriza u Ukrajini je ključna tema u 12. Putinovom odgovaranju na pitanja građana preko televizije, a do početka sesije je stiglo više od dva miliona pitanja.
Na pitanje o tome ko su ljudi u uniformama bez oznaka na Krimu, Putin je rekao da su u pitanju pripadnici "lokalnih odreda za samoodbranu", ali je priznao i da su oni imali podršku ruske strane.

"Ruske trupe su bile na Krimu pre referenduma, jer je bilo neophodno da se omogući građanima da sami donesu odluke o regionu. Naravno da su odredi za samoodbranu imali podršku ruskih vojnih lica. Oni su delovali adekvatno, kao što sam već rekao, veoma odlučno i profesionalno", rekao je Putin.

Ipak, ruski predsednik je rekao da to ne znači da je Krim preuzet silom, već samo da su na "adekvatan način, pomoću specijalnih snaga stovreni uslovi da stanovnici Krima donesu odluke".

Putin je naveo da Rusija ima pravo da pošalje vojsku u Ukrajinu, ali da se nada da neće morati da iskoristi to pravo

"Veoma se nadam da neću biti primoran da iskoristim ovo pravo", rekao je Putin, podsećajući da je 1. marta dobio dozvolu Gornjeg doma doma parlamenta da pošalje trupe na ukrajinsku teritoriju.

Putin je naveo i da će Rusija ubrzati proces prelaska bankarskog sistema Krima na rublju.
"Ne treba nam Aljaska"
Ključna tema prva dva sata Putinovog razgovora sa građanima bila je situacija u Ukrajini, a zatim su počela da pristižu i pitanja vezana za druge teme.

Atmosferu u studiju je prilično opustilo pitanje o Putinovom stavu prema Aljasci, a žena po imenu Larisa ga je upitala da li bi Rusija mogla da uskoro povrati tu teritoriju.

"Larisa, šta će nam Aljaska? Imamo dovoljno hladne zemlje. Ne, nemamo planove oko vraćanja Aljaske, jednom smo je prodali, ne treba nam opet", rekao je Putin, posle čega se u studio prolomio smeh.

Ubrzo je razgovor povratio ozbiljniji ton, a tema je bila "ekspanzionistička politika NATO-a".

"Nema straha. Ni ja se ne plašim, niti bi bilo ko drugi trebalo da se plaši NATO ekspanzionizma", rekao je Putin.

Ruski predsednik je ocenio i da je odbrambeni rakteni sistem NATO u stvari predstavlja ofanzivni sistem o kom SAD odbija da pregovara.
zvori u Kremlju nisu mogli da predvide koliko će trajati današnje obraćanje ruskog predsednika, ali je Putin svih 12 puta govorio sve duže i duže, a prošle godine najduže - četiri sata i 48 minuta.

Dužina programa zavisi od predsednika, od toga koliko aktivno pitanja budu upućivana, a izvesno je samo da će to trajati nekoliko sati, rekao je Peskov, a prenela ruska agencija Itar-Tas s.

Prema njegovim rečima, ove godine mnogi građani koji su zvali, izrazili su podršku šefu države povodom situacije na Krimu i Ukrajini. Nisam dobio nijedan protest, nijedno neslaganje (s Putinovim stavovima), rekao je Peskov i istakao da je on lično pogledao desetine hiljada pitanja upućenih predsedniku.

"Narod kaže - hvala ti za Krim! Mnogi su pitali kako mogu da pomognu, izrazili svoju nameru da daju novčani prilog za izgradnju mosta u zalivu Kerče (veza sa Krimom). I taj entuzijazam manifestovan je u brojnim apelima koja mogu samo da prijaju", rekao je Peskov.

Ove godine, građani su mogli Putinu da se obrate telefonskim pozivom, sms porukom i imejlom, kao i preko videa.

Takođe, ovog puta i stanovnici dva nova entiteta, Krima i Sevastopolja, mogu da postavljaju pitanja i za njih je otvoren poseban telefonski broj, a poziv se ne naplaćuje.
Teško pričati sa EU

Na pitanje o odnsosu sa EU Putin je rekao: "Teško je razgovarati sa ljudima koji šapuću u svojim domovima, plašeći se da ih Amerikanci slušaju".

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?..._id=837685
17-04-2014, 02:40 PM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#68


Уште еден текст за состојбите во Украина, каде овие денови фактички започна граѓанската војна:


КРЕЈГ РОБЕРТС: Запад прелази на „пљачку“ Украјине

ПОЗНАТИ АМЕРИЧКИ ЕКОНОМИСТА И ПУБЛИЦИСТА АНАЛИЗИРАО СИТУАЦИЈУ
У КОЈОЈ СЕ НАШЛА УКРАЈИНА

Американац Украјину назвао „немогућим спојем“ украјинских и руских територија, које су у исте границе угурали Лењин и Хрушчов
По његовим речима, кијевске демонстрације организовао је Вашингтон како би поставио базе NATO поред граница Русије и „опљачкао“ Украјину, наметнувши јој кредит ММФ
Устварности, пише Робертс, Украјина „никада неће видети нити један долар ММФ“. Заправо, ММФ ће новац предвиђен за Украјину дати западним банкама, а ове ће за тај износ смањити дуг Украјине. На крају Украјина неће бити дужна банкама, већ ММФ
„У поређењу с корупцијом која се сада обрушава на Украјину, претходни режим ће изгледати поштено“ . На крају ће „лаковерне наивчине“ жалити због Мајдана до краја живота, резимирао је Пол Крејг Робертс
У случају оружаног конфликта, Вашингтон ће прискочити у помоћ својим штићеницима, а тада ће улазак NATO у Украјину натерати Путина да припоји преостале рускојезичне делове Украјине

НАКОН што је организовао преврат у Украјини, Запад је сада спреман да започне „пљачку“ под маском ММФ, објавио је на свом сајту светски познати економиста и публициста Пол Крејг Робертс.

Медији намерно не саопштавају истину о суштини кредита ММФ, јер они ће за Украјину значити пад животног стандарда, губитак сопствене производње и још већи дуг. На крају ће се наивни Украјинци кајати због Мајдана до краја живота, сматра овај стручњак.

По његовим речима, кијевске демонстрације организовао је Вашингтон како би поставио базе NATO поред граница Русије и „опљачкао“ Украјину, наметнувши јој кредит ММФ.

Та „пљачка“ је, пише Крејг, већ почела. А идеалисти који су протествовали на Мајдану испали су „лаковерне наивчине“.

Украјина се тренутно сусреће с целим низом проблема. Сама по себи представља „немогући спој“ украјинских и руских територија, које су у исте границе угурали Лењин и Хрушчов.

Крим се већ ујединио с Русијом, али би истим путем могао да крене и југоисток Украјине, нарочито ако „подметнута“ влада настави да исказује непријатељски став према рускојезичном становништву.

Такође се назире сукоб измешу „Десног сектора“ и „марионетама“ САД, додаје Пол Крејг Робертс.

У случају оружаног конфликта, Вашингтон ће прискочити у помоћ својим штићеницима, а тада ће улазак NATO у Украјину натерати Путина да припоји преостале рускојезичне делове Украјине.

Осим тога, западни медији прећуткују истину о „пакетима помоћи“ ММФ. Медији саопштавају, и Украјинци им верују, да ће ММФ спасити земљу, дајући милијарде. Али, у стварности, пише Робертс, Украјина „никада неће видети нити један долар ММФ“.

Заправо, ММФ ће новац предвиђен за Украјину дати западним банкама, а ове ће за тај износ смањити дуг Украјине. На крају Украјина неће бити дужна банкама, већ ММФ.

А услови ММФ подразумевају строге мере штедње: у Украјини ће бити смањене пензије, државни трошкови, субвенције за најважније набавке, на пример, гас.

Као резултат тога ће се смањити и без тога ниски животни стандард, предвиђа аутор.

Приватна предузећа и државна имовина биће продата западним купцима. Такође, Украјина ће бити принуђена да пређе на пливајући курс гривне.

Да би се спречио пад гривне и високе цене увоза, земља ће морати да уђе у још веће задуживање. Притом, ни корупција неће нигде нестати.

На тај начин, резимира Робертс, „директан резултат наивних демонстрација на Мајдану биће нижи животни стандард, пораст корупције, губитак суверенитета у економској политици и предаја државне и приватне својине у руке Запада“.

А доспевши „в канџе NATO“, Украјина ће се наћи и у војном савезу против Русије, па ће руске ракете бити усмерене и ка њој. За Русију и Украјину и њихову заједничку историју то је једнако трагедији.

Ако „западно пљачкање и тежња Вашингтона ка светској хегемонији“ растави Украјину у Русију, то ће бити срамота и злочин, пише Робертс.

На крају он истиче да владе држава-дужника пристају на програме ММФ и поткрадање сопственог становништва зато што су поткупљене.

„У поређењу с корупцијом која се сада обрушава на Украјину, претходни режим ће изгледати поштено“ - убеђен је аутор.

На крају ће „лаковерне наивчине“ жалити због Мајдана до краја живота, резимирао је Пол Крејг Робертс.

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orb...u-ukrajine
24-04-2014, 06:30 PM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#69

04-05-2014, 08:28 PM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#70

1.
Analiza: 6 kobno pogrešnih pretpostavki Zapada zbog kojih Ukrajina više ne može iz krize izaći kao unitarna država

Opširna analiza koju je o Ukrajini 7. svibnja objavio američki časopis The National Interest ogledni je primjer konfuzije i zamjene teza koja vlada u glavama američkih eksperata, ali i dokaz da Washington donosi odluke koje tu zemlju samo guraju u daljnji kaos i krvoproliće.

Iako su danas posve drugačije povijesne okolnosti, autor odlazi tako daleko da ukrajinsku krizu kroz cijeli tekst uspoređuje sa stanjem u Europi uoči ubojstva nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu 1914., predviđa novi svjetski rat, da bi potom brzo prešao na opis "kaosa i bezakonja koje je u Donjecku, Slaviansku i Odesi u proteklih nekoliko tjedana odnijelo nekoliko desetaka života".

"Ubojstva na istoku Ukrajine bi trebala biti alarm koji će se puno jasnije čuti u zapadnim metropolama. Strategija Washingtona i Europe se, koliko god on to zaslužuje, fokusirala isključivo na demoniziranje Putina i ruskog predsjednika se poziva da povuče podršku separatistima. Ukoliko to ne učini, prijeti mu se daljnjim sankcijama, ali to neće zaustaviti ubijanje i de-facto podjelu Ukrajine. Bez obzira na prijetnje, Putin neće odustati od svoje politike i uloge koju on i Rusija igraju u tom procesu. Opasnost takvog pristupa povećava rizik da se ono što se događa u Ukrajini prelije van njenih granica", piše The National Interest i na kraju dodaje "kako s Vladimirom Putinom treba postići dogovor, bez obzira koliko to bilo nepošteno".

"Kao što je često govorio John Fitzgerald Kennedy -
život je nepošten. Ukrajina, koja je spala na pola teritorija, slobodna je birati sva prava i privilegije normalne moderne države i samo pregovorima s ruskim nasilnicima može preživjeti u svojim sadašnjim granicama. Takav bi sporazum zahtijevao kompromis i popuštanje svih zainteresiranih strana, što je malo vjerojatno. Politički pametan potez zapadnih lidera da se usredotoče na Putina, nedvojbeno najzaslužniju metu. U ovom trenutku je ključno za budućnost Ukrajine sprečavanje bankrota i odluka Međunarodnog monetarnog fonda da Kijevu dodijeli prve 3 od 17 milijardi dolara hitne pomoći. Međutim, unatoč hladnoratovskom sukobu s Rusijom, MMF je u stanju povući obećanu pomoć i naknadno je odobriti samo ako dođe do suradnje svih zainteresiranih strana, uključujući i Putinovu Rusiju", piše Graham Allison, ugledni profesor političkih znanosti s Harvarda, a njegov kolega, povjesničar i vanjskopolitički analitičar Robert W. Merry, predviđa "ukrajinski scenarij i sukob civilizacija u Latviji, budući da i u toj zemlji živi 60% Latvijaca okrenutih demokratskoj Europi, ali i 30% etničkih Rusa i 10% Latvijaca koji govore i razmišljaju kao Rusi".

Bilo bi doista nepošteno sumnjati u stručnost dvojice američkih uglednih mislilaca s područja društvenih znanosti, ali za sve okrivljivati Rusiju, širiti paniku od izbijanja Trećeg svjetskog rata i predviđati "nove pobune po ukrajinskom scenariju", a na kraju kao jedino "racionalno i razumno rješenje" predlagati "nužni kompromis s Putinom" budi ozbiljnu sumnju u stručan pristup kompleksnoj ukrajinskoj stvarnosti. Da bi se sve dodatno zakompliciralo, kompromis svih strana je "nemoguć, ali nužan, jer će u protivnom MMF obustaviti pomoć Ukrajini i ona će u tom slučaju opet propasti".

Kakav je, dakle, stav Grahama Allisona i Roberta W. Merrya? Isti onakav kakav imaju Barack Obama, John Kerry, Victoria Nuland, Joe Biden, John Brennan i mnogi drugi, što znači - nikakav, ili bolje rečeno - nedosljedan. Iza lažne brige za "ljudske žrtve", "međunarodno pravo", "državni suverenitet" i "demokratske procese", Washington kalkulira s milijardama dolara i "hoće li ili neće MMF odustati od obećanog kredita", što znači da bi prozapadna pučistička oporba mogla ovisiti o krhkom američkom proračunu. U tom bi slučaju se Ukrajina (cjelovita ili krnja, još se ne zna op.a.) "morala vratiti" Vladimiru Putinu i njegovoj Rusiji, bez obzira što je on "glavni krivac za sve".

Zar je moguće da Ukrajinci i oni u Kijevu koji sami sebe nazivaju "političarima" i "ukrajinskim državnim Ukrajine" ne čitaju ove napise i ne vide kakvu im sudbinu spremaju njihovi dušebrižnici?

Iz svih dosadašnjih poteza i gore citiranih analiza ispada da Zapad nije u stanju naći adekvatan odgovor na ukrajinsku krizu, koju je od samog početka krivo tumačio, isto kao unutarnje prilike u Latviji u kojoj će baš sada, nakon stoljeća suživota autohtonih Latvijaca i etničkih Rusa odjednom buknuti "sukob civilizacija".

Kao što smo rekli, od samog početka Zapad pogrešno tumači ukrajinsku krizu i stoga snosi najveću krivicu što su se unutarnja ukrajinska previranja, koja su normalna za sve veće zemlje u svijetu, pretvorila u globalnu sigurnosnu prijetnju.
Sve su strane doprinijele pogoršanju situacije u Ukrajini, ali Rusija najmanje. Suvišno je ovdje podsjećati da je Moskva nakon prevrata slala poruke "kako će, iako je ne smatra legitimnom, svejedno surađivati s vladom u Kijevu, ali se oporbeni lideri moraju držati bilateralnih ugovora, ne smiju kršiti prava manjina na jugoistoku zemlje i bezglavo ulaziti u NATO savez čime će radikalno promijeniti odnos snaga u regiji", preko čega Rusija nikako nije mogla prijeći.

Sva konfuzija oko Ukrajine može se sažeti u šest pogrešnih pretpostavki koje su odigrale ključnu ulogu u donošenju katastrofalno pogrešnih odluka političara i državnih dužnosnika zapadnih zemalja.

1. "Ukrajinci su jedan narod, ujedinjeni u željama za promjenom"

Ovo je poznati refren među zapadnim političarima, ali svatko tko je malo bolje upoznat s ukrajinskom povijesti zna koliko su se puta granice te zemlje mijenjale samo u prošlom stoljeću. Kao rezultat toga, milijuni ljudi uopće nisu etnički, kulturno, jezično ili na neki drugi način vezani za Ukrajinu u današnjim granicama. Od 1991. se ta podjela posebno osjećala među zapadnim Ukrajincima, od kojih se većina kulturno i politički razlikuje istočnih Ukrajinaca i Rusa. Druge dvije skupine jesu izrazile želju da žive u neovisnoj Ukrajini, ali pod uvjetom da ta zemlja održava bliske duhovne, kulturne i gospodarske veze s Rusijom. Činjenica je da su zapadne vlade želje manjine iz zapadnih regija poistovjetile s nacionalnim težnjama svih Ukrajinaca i tako su se unutar zemlje stvorile dvije nepomirljive i sukobljene strane. Ovakav pristup je na jugoistoku zemlje uzrokovalo lavinu protuzapadnih osjećaja, koji će ostati i potrajati u godinama koje dolaze.

2. Potpora EuroMaidanu i svrgavanje predsjednika Janukoviča

Na vrhuncu nemira u Kijevu zapadne vlade su upozoravale predsjednika Janukoviča da ne koristi silu kako bi rastjerao prosvjednike i to bez obzira što su se svakodnevno bilježile epizode ekstremnog nasilja. Kasnije, tijekom kritične faze pregovora s oporbom, visoki američki dužnosnici odlučuju tko će doći na vlast nakon Janukovičeve smjene. Ukrajinska javnost je već tada bila oštro podijeljena oko legitimnosti javnih prosvjeda na Maidanu, a tri četvrtine stanovništva u istočnim ukrajinskim gradovima je prosvjede u Kijevu smatralo protuzakonitima. To samo dokazuje da je Zapad intervenirao suprotno političkoj volji polovine ukrajinskog stanovništva.

3. Neuspjeh u provođenju sporazuma od 21. veljače

Neuspjehu Francuske, Njemačke i Poljske u provođenju sporazuma mirnoj tranziciji je uslijedio državni udar koji je potkopao legitimitet institucija ukrajinske države i praktično doveo do nestanka Stranke Regija, kojoj se može štošta prigovoriti, ali je ona svejedno bila utjelovljene političkih težnji oko polovine ukrajinskog stanovništva. Vjerodostojne statistike govore da danas manje od trećine stanovništva na jugoistoku Ukrajine sadašnjeg "predsjednika" i "premijera" smatra legitimnima, dok u Donjecku i Lugansku, epicentru oružanog otpora, ta brojka pada i na manje od 15 posto.

4. Ignoriranje uspona radikalne desnice

Zapadni mediji polako postaju svjesni činjenice da su desničarske nacionalističke skupine, kao što su Svoboda i Desni Sektor, u dramatičnom preuzimanju vlasti nakon sporazuma od 21. veljače odigrale ključnu ulogu u radikalizaciji EuroMaidana. Međutim, zapadne vlade službeno i dalje insistiraju na tome da je njihova uloga marginalna. Životopis i politička prošlost novih "dužnosnika" su dokaz da ove skupine imaju izuzetno velik utjecaj u parlamentu, a unatoč molbama v.d. "predsjednika" Turchinova i dalje ne žele napustiti središe Kijeva. Radikalni nacionalisti i neonacisti vrše teror nad političarima, sucima, novinarima i svima onima koji se usude govoriti protiv aktualne vlasti u Kijevu. Zapadni lideri uopće ne žele komentirati zastrašivanje predsjedničkih kandidata povezanih sa Strankom Regija, što na jugoistoku Ukrajine vide kao potvrdu njihove licemjerne i neiskrene politike.
14-05-2014, 07:37 AM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#71

2.

5. Etiketiranje prosvjednika na jugoistoku i proglašavanje naroda "proruskim separatistima" i "teroristima"

I jedna i druga definicija su pogrešne, jer vezanost za Rusiju na tim prostorima je u prvom redu kulturna i jezična, a ne politička. Vijesti iz regije, istraživanja, kao i izjave lokalnih i nacionalnih političara jasno pokazuju kako među većim dijelom stanovništva postoji snažan osjećaj protiv prevratničke vlade u Kijevu, što je 19. travnja u izjavi za državnu televiziju čak priznala i bivša premijerka Julija Timošenko. Ogromna većina ljudi na jugoistoku Ukrajine je u početku samo htjela da im se prizna pravo na ruski jezik, jer je to također dio ukrajinskog identiteta, ali i da ih se uključi u politički proces, pogotovo oko donošenja odluka ključnih za budućnost zemlje, posebno onih o euroatlantskim integracijama i aranžmanu s MMF-om koji predviđa desetine tisuća otkaza u realnom i javnom sektoru. Otpor prevratničke vlade ideji o bilo kakvom razgovoru s predstavnicima naroda, samo je povećao ionako naglašeno nepovjerenje prema Kijevu .

Što se tiče optužbi za separatizam, treba napomenuti da se u svim slučajevima u početku govorilo isključivo o pravu na regionalnu autonomiju unutar Ukrajine. Tek kada je Kijev odgovorio smjenom lokalnih dužnosnika i postavljanjem sebi lojalnih oligarha, stvari su krenule putem secesije. Potez s postavljanjem prozapadnih guvernera je jedan od razloga zašto stanovništvo istočnih i južnih ukrajinskih pokrajina za gubitak Krima većim dijelom okrivljuje Kijev (62%), tek onda "krimske separatiste" (24 %) i Rusiju (19 %),. Ovdje treba reći kako je ova anketa provedena prije napada na civile u jugoistočnim gradovima i masakra u Odesi. Prevratnička vlada u Kijevu sada ima isti pristup na jugoistoku Ukrajine i sve govori da bi na kraju i rezultat mogao biti isti.

Na jugoistoku Ukrajine se ne radi o "skupini terorista", nego o općem narodnom ustanku, što je činjenica koju nitko više ne može poreći (na slici nepoznata žena u vrijeme napada ukrajinske vojske i Nacionalne garde na Slaviansk (Izvor: The Free Republic ):
6. Okrivljavanje Rusije za probleme Ukrajine

Unatoč žestokoj retorici koja stiže sa Zapada, zapravo je primarni cilj Rusije u Ukrajini smanjiti razinu unutarnje nestabilnosti. Razloge nije teško zamisliti. Prvo, nestabilna Ukrajina je loša za rusko gospodarstvo, što u ovom slučaju uključuje vojne, industrijske i energetske investicije koje su od vitalnog značaja za Rusiju. Drugo, daljnja nestabilnost je loša za Rusiju jer povećava šanse da Ukrajina postane propala država i u tom će slučaju Rusija biti primorana na podršku i slanje masovne humanitarne pomoći.

Moskva bi bez ikakve sumnje voljela vidjeti Ukrajinu kao stabilnog gospodarskog i političkog partnera, ali i zemlju sposobnu otvoriti dovoljno radnih mjesta, koja će tako smanjiti godišnji protok više od 3 milijuna ukrajinskih radnika migranata u Rusiji.
Rusija je u protekla dva desetljeća potrošila milijarde dolara kako bi spriječila kolaps ukrajinskog gospodarstva, stoga je malo vjerojatno da Rusija sada traži uništenje ukrajinskog gospodarstva. Upitno je želi li ruska vlada potrošiti desetke milijardi dolara kako bi apsorbirala nove regije u kojima bi morala povećati životni standard na razini Rusije. Kada smo već kod subvencija i spašavanja ukrajinskog gospodarstva, Emily Holland, stručnjakinja za energetsku politiku u regiji, Europskom Vijeću i Povjerenstvu za inozemne poslove je sredinom ožujka u Beču podnijela izvješće u kojem se procjenjuje "da je Moskva od 1991. do danas ukrajinsko gospodarstvo subvencionirala s 200 do 300 milijardi dolara".

Dakle, ako Rusija nije uzrok problema u Ukrajini, njenim kažnjavanjem se ne može riješiti apsolutno ništa, ali se bez obzira na činjenice Moskvu pripisuje krivnja za novi Hladni i mogući Treći svjetski rat.

Takvim tumačenjem aktualnih događaja Obamina administracija je došla u vrlo lošu poziciju i možda dosegla najnižu razinu popularnosti u oba mandata. Istraživanja pokazuju da su u Americi vatreni zagovornici intervencije u Ukrajini manjina koja ne zna ni gdje se ta zemlja uopće nalazi. Washington Post piše kako je takvih u Sjedinjenim Državama 84% i da je tek 16% ispitanika na karti svijeta prepoznalo Ukrajinu u njenim sadašnjim granicama.

Manje od 16% Amerikanaca zna gdje je točno Ukrajina, a vatreni zagovornici "čvrstog pristupa američke vlade" su ogromna većina koja ne zna ni gdje se ta zemlja nalazi:
Svima je jasno da današnja Rusija nije Sovjetski Savez, a međunarodna zajednica - za koju Zapad neprestano tvrdi "kako je složna u osudi Rusije" - jasno vidi da Moskva brani interese Ukrajinaca, a Zapad podržava vladu koja je oružanim prevratom svrgnula legitimno izabranog predsjednika.

Opsežna ispitivanja ukrajinskog ruskog govornog područja u travnju 2014. pokazuju da iako 70 % stanovništva ne podržava secesiju, da se referendum tada održao, samo 25 % bi ih pristalo na ulazak u EU, dok se 47 % ispitanika izjasnilo za pridruživanje carinskoj uniji s Rusijom. Samo 15 % ispitanika vjeruje da bi odnosi s Rusijom i Ukrajinom trebao biti isti kao i s bilo kojom drugom zemljom u svijetu, a tri četvrtine je reklo da dvije zemlje trebaju imati otvorene granice. Na pitanja o vojnoj kampanji na jugoistoku zemlje, gotovo tri četvrtine ispitanika je odgovorilo kako ruska vojska ne bi trebala dolaziti, ali ih je zato samo 10% reklo "da su spremni uzeti oružje i braniti integritet Ukrajine".

Rezultati ovih istraživanja su minsko polje u kojem Sjedinjene Države i Europska unija pokušavaju manevrirati i to duboko u povijesnom središtu ruskog carstva, gdje su simpatije naroda za Rusiju vrlo izražene i duboko ukorijenjene i gdje Zapad tek treba definirati jasnu strategiju i ciljeve.

Budući povjesničari će se vjerojatno čuditi toleranciji koju je Rusija pokazala u situaciji koja nije u skladu s njenim nacionalnim interesima, kao i lakoći kojom je pripojen Krim. Operacija koju je Rusija poduzela na Krimu bi trebala biti vrlo poučna, za razliku od drskosti s kojom su Sjedinjene Države i EU pokušali manipulirati političkim ishodom u Kijevu.

Za Ukrajinu nema drugog rješenja osim unutarnjeg dijaloga, ali to nije lako za političare koji su došli na vlast prevratom i koje ne priznaje većina njihovih sunarodnjaka. Dogovor trebaju pratit konkretne akcije Kijeva, koji nikako ne uspijeva dokazati da ne radi po diktatu radikalnih nacionalista.

Referendumi u Donjecku i Lugansku bi mogli biti temelj za političku i ekonomsku decentralizaciju. Narodne vlasti u te dvije regije su u početku predlagale da se referendumi provedu u svim regijama i da se onda sjedne za pregovarački stol kako bi se dogovorilo o budućem ustroju Ukrajine.

Prevratnička vlada na to ne može pristati iz dva razloga. Pod prejakim je utjecajem radikalnih nacionalista kojima duguje dolazak na vlast i drugo, takvo što nikada ne bi dozvolile Sjedinjene Američke Države i Europska unija, jer bi time priznali da je Moskva od samog početka bila u pravu. Zapad želi konfrontaciju umjesto suradnje i očigledno ne želi trošiti trud na jaku i nezavisnu Ukrajinu.
Na početku smo spomenuli ekonomske interese, koji se u ovom slučaju možda i ne podudaraju sa strateškim interesima Washingtona. Govorimo o ekonomskim interesima Međunarodnog monetarnog fonda i gospodarstava europskih zemalja i nakon niza optužbi na račun Rusije i Vladimira Putina, znakovita je završna rečenica Grahama Allisona koji kaže "kako je, unatoč hladnoratovskom sukobu s Rusijom, MMF u stanju povući obećanu pomoć i naknadno je odobriti samo ako dođe do suradnje svih zainteresiranih strana, uključujući i Putinovu Rusiju".

Od tri stranice teksta, koji obiluje povijesnim usporedbama s 1914., najvažniji je ipak kredit od 17 milijardi dolara i uvjeti koje je postavio MMF. Iako to u službenom dokumentu o uvjetima davanja kredita nigdje ne stoji, tijekom pregovora s prevratničkom vladom MMF je jasno dao do znanja "kako želi stabilnu Ukrajinu, inače neće biti odobrena nikakva pomoć". Washington je to protumačio na jedini mogući način i predsjedničkoj marioneti Alexanderu Turchinovu "savjetovao" da u nekoliko tjedana, najdalje do referenduma 11. svibnja, "protuterorističkom akcijom suzbiju separatističku pobunu na jugoistoku zemlje".
Ovdje smo naveli smo niz dokaza, kao i rezultate istraživanja koji govore kako ovdje nije riječ o "šačici terorista", nego o polovini ukrajinskog stanovništva, što je priznao i sam Turchinov kada je rekao "da protuteroristička kampanja slabo napreduje zbog odanosti lokalnog stanovništva proruskim separatistima".

Zapadni eksperti poručuju: "Bolja je i podijeljena Ukrajina od krvoprolića"

Kada su financijski stručnjaci vidjeli da je nemoguće "suzbiti pobunu" ako u njoj sudjeluje nekoliko milijuna ljudi, na kraju su došli da "briljantnu" ideju da Ukrajina može biti stabilna i vraćati svoje dugove i bez odmetnutih pokrajina, te poručili "da je bolja i podijeljena Ukrajina od krvoprolića", a isto stajalište je izrazio i Eugene Rumer, direktor euroazijskog programa utjecajne američke "Zaklade Carnegie".

"Podjela Ukrajine je zadnja opcija, ali još uvijek bolja od građanskog rata"

"Nakon kaosa u Odesi koji je odnio desetke života, kao i zbog oružanih sukoba u tijeku u istočnoj Ukrajini, zemlja je na rubu građanskog rata i situaciji u kojoj ne postoji nikakav lakši put. Vrijeme je da se pogledamo u oči i kažemo ružnu istinu: "Ukrajina iz trenutne krize ne može izaći kao jedinstvena država". Do sada se američka politika svodila na sukobljavanje s Rusijom i prijetnje novim sankcijama. Međutim, Kremlj se očigledno ne boji gubitka ugleda na svjetskoj sceni ili ekonomske štete koje mogu izazvati sankcije. Štoviše, naše ruke su vezane. Nafta i plin iz Rusije su nužni za funkcioniranje globalne ekonomije. Blizina Rusije Ukrajini joj daje značajnu operativnu prednost. Ukrajina je puno veći ulog na kocki Rusiji, nego što je to Sjedinjenim Državama ili Europi. Osim toga, za razliku od zapadnih zemalja, Rusija je spremna na korištenje vojne sile. Ženevski sporazum koji je donesen 17. travnja nije mogao poboljšati situaciju. Dakle, nije potrebno predstavljati ostale nove aranžmane. Američki predsjednik Barack Obama i njemačka kancelarka Angela Merkel upozoravaju Rusiju da će, ukoliko Rusija ne prestane sudjelovati u destabilizaciji istočnih ukrajinskih regija, slijediti nove sankcije, a posebno ako pokuša omesti predsjedničke izbore 25. svibnja. Međutim, te prijetnje nisu imale pravi učinak i oružani sukobi se nastavljaju.
Ukrajinu može spasiti radikalna promjena odnosa između Kijeva i ostalih regija ili će u doći do podijele zemlje. Očito je zadnja opcija radikalna, no nije li ona manje zlo od građanskog rata? Proces razdvajanja se može provesti postupno, počevši s referendumom i predsjedničkim izborima pod nadzorom međunarodnih promatrača. Daljnje reforme bi mogle biti provedene uz sudjelovanje predstavnika svih krajeva Ukrajine uz pokušaj uspostave nacionalne pomirbe. Ovakav put ne bi nužno vodio u podjelu, a separatisti na jugoistoku bi postigli federalizaciju i dobili široku autonomiju. Novi parlamentarni izbori također mogu pomoći u stabiliziranju situacije. U ovom trenutku nitko u istočnoj Ukrajini ne priznaje vlasti u Kijevu. Separatistički sentiment je na istoku planuo zbog percepcije ljudi u tim regijama. Oni vjeruju da nacionalna vlada ne zastupa njihove interese i da se sastoji uglavnom od nacionalista koji su na vlast došli na valu prosvjeda u Kijevu. Zapadna Ukrajina se u mnogim aspektima - uključujući kulturni i vjerski - razlikuje od istoka zemlje. Nitko ne želi građanski rat u Ukrajini. Rusija, navodno, ne želi svojim tenkovima ulaziti u Ukrajinu, vjerojatno u strahu od kaosa koji bi uslijedio u budućnosti. Ni Europa, ni Sjedinjene Države ne žele još jedan sukob po "balkanskom scenariju". Ljudi u Ukrajini su već dovoljno patili. Obje strane trebaju prestati kopati još dublju jamu i krenuti u potragu za rješenjima za izlazak iz krize, bez obzira koliko to koštalo. Podjela Ukrajine još uvijek nije prioritet, međutim, da se izbjegne građanski rat i spase životi potrebno je uzeti u obzir sve mogućnosti, uključujući i odgodu izbora 25. svibnja, provođenje ustavnog referenduma i novih parlamentarnih izbora", piše Financial Times.

Samo nekoliko dana ranije časopis New Republic objavljuje analizu "Zaklade Carnegie"(Carnegie Endowment for International Peace) u kojoj se također upozorava na građanski rat u Ukrajini, te "kako bi on mogao dovesti do raspada zemlje". Analiza pod naslovom "Insistiranje na pobjedi u Ukrajini može dovesti do njene propasti" objavljena je i na službenoj internetskoj stranici te utjecajne američke zaklade. (Trying to ‘Win’ Ukraine Could Lead to Its Collapse)

Dakle, stručnjaci MMF-a tvrde da Zapad treba promijeniti pristup rješavanju ukrajinske krize, a onda u jednom od vodećih američkih trustova mozgova također tvrde kako "umjesto da pokušaju izbjeći izbjegne katastrofu, zapadni čelnici samo govore o sankcijama i intenziviraju sukob s Rusijom". Istovremeno Steven Pifer, bivši američki veleposlanik u Ukrajini od 1998. do 2000., izjavljuje da treba uzeti u obzir "da je Vladimir Putin puno više zabrinut zbog mogućeg gubitka Ukrajine, nego što Zapad brine za njezino očuvanje".

"Zaklada Carnegie" je jedna od vodećih "think-tank" udruga u Sjedinjenim Državama i svijetu, a prema godišnjoj anketi na ljestvici "trustova svjetskih mozgova" zauzela je drugo mjesto, odmah nakon Instituta Brookings (Brookings Institution) i ima značajan utjecaj na američku vanjsku politiku, kao i u rješavanju ključnih međunarodnih pitanja.

Uzevši u obzir sve navedeno, uskoro možemo očekivati nenadane obrate u ukrajinskoj krizi, a kakvi će oni biti, to u ovom trenutku vjerojatno može pretpostaviti samo nekoliko ljudi na svijetu. Među njima je svakako i za Zapad uvredljivo tajnoviti ruski predsjednik, kojem, kako vrijeme prolazi, popularnost sve više raste i izvan granica Ruske Federacije, s čim se zapadni lideri ne mogu pohvaliti.
14-05-2014, 07:42 AM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#72

За лицемерие на надворешната политика на САД ( Новиот Светски Поредок):


Početak vojnog ulaska SAD-a u Ukrajinu? Obama s Porošenkom o mogućoj američkoj obuci ukrajinske vojske - Analiza: Rusija ima još svega nekoliko dana za konačnu odluku - spasiti ustanak od krvavog gušenja ili prihvatiti NATO u svom dvorištu
Nije tajna da vlasti u Moskvi Ukrajinu, kao i još neke susjedne zemlje, doživljavaju "svojim dvorištom", a samim time vjerojatno i "crvenom linijom", bar kada je riječ o potencijalnom ulazu stranih sila u isto. Ukrajina je dugo godina balansirala između Zapada i Rusije, ali izgleda kako ova opasna kriza sve više vodi u scenarij gdje nesvrstanost više nije opcija. Za Ukrajinu je to loše, ali i za stabilnost cijele Europe.

Obama je za vrijeme govora u Varšavi zauzeo formalno pragmatičan stav, ističući kako Rusija i Ukrajina imaju povijesni odnos itd., no u isto vrijeme je govor upotpunio raznim prijetnjama kojima "upozorava" Rusiju da prekine sa svojim potezima "destabilizacije Ukrajine".

Dakako, obje strane su vrlo pragmatične, barem kada je riječ o javnim porukama najviših dužnosnika - tako Putin danas ističe za francuske medije kako je Rusija uvijek spremna na dijalog sa SAD-om, znajući kako će sutrašnji susret u Francuskoj, povodom 70. obljetnice iskrcavanja trupa u Normandiji, zapravo biti jedan vrlo čudan dan u kojem će se on i Obama izbjegavati tražeći uokolo francuskog predsjednika Hollandea.

No, ono što će zasigurno dodatno zabrinuti Rusiju je potencijalni vojni ulaz SAD-a u Ukrajinu. Kako stvari sada stoje, Washington već planira na "mala vrata" otpočeti taj proces. Naime, za vrijeme današnjeg dana po prvi put susreli su se Obama i novi ukrajinski predsjednik Petro Porošenko.
Obama je obećao dodatnu vojnu pomoć Ukrajini, ali i potencijalnu obuku ukrajinskih snaga sigurnosti i vojske. Ovi prijedlozi dolaze u trenutku dok ukrajinska vojska već koristi svo raspoloživo naoružanje, od tenkova do artiljerije i zračnih napada, protiv pobunjeničkih snaga na istoku. Civilne žrtve se zbrajaju, no to neće niti malo zaustaviti ofenzivu Kijeva jer im SAD doslovno daje odriješene ruke, čak još hvaleći njihovu navodnu "suzdržanost", ali i "obvezu" preuzimanja kontrole nad teritorijem silom.

O kakvim se ekstremnim kontradikcijama ovdje zapravo radi dovoljno nam govori činjenica da SAD u isto vrijeme oružjem i financijama podupire pobunjenike u Siriji gdje vojska, moglo bi se argumentirati, također ima "obvezu" vratiti okupirane teritorije pod svoju kontrolu. Dakako, ove dvije situacije su poprilično različite glede brojnih drugih faktora, ali je nemoguće ne primijetiti da SAD ovog puta, po prvi put u isto vrijeme, paralelno zagovara dvije posve oprečne politike.

Od ožujka ove godine, tj. od državnog udara u Kijevu, SAD je Ukrajini poslao ukupno 23 milijuna USD sigurnosne pomoći, a sada se šalje dodatnih 5 milijuna USD tzv. "nesmrtonosne" pomoći kao što je komunikacijska oprema i sl. SAD također za ukrajinsku vojsku šalje i 300,000 gotovih obroka, medicinske potrepštine, zaštitne kacige i druge stvari.

Još uvijek se ne šalje oružje no, kako smo imali priliku vidjeti i u slučaju Sirije, to je obično "logični" idući korak koji dolazi nakon, a ovdje bi uskoro i američki vojnici mogli doći davati obuku ukrajinskima. S pravne strane Porošenka je Zapad priznao za legitimnog predsjednika te isti sada može komotno tražiti svaku vrstu pomoći od SAD-a, pa čak i zatražiti članstvo u NATO savezu, što je Porošenko ranije i istaknuo da će učiniti (vidi: Tko je Petro Prošenko? Čovjek koji je izjavio: "Možemo postati NATO članica za godinu ili dvije").

S obukom puno toga počinje, tu dolaze i savjetnici, a sa savjetnicima i dodatne trupe, u konačnici imamo proces koji će brzo uvesti američku vojska i na "veća vrata" u Ukrajinu.

Obama je također naglasio kako je izuzetno bitno da i druge zemlje, američki saveznici, daju potporu Porošenku i novim ukrajinskim vlastima. Američki predsjednik najavio je i širu američku pomoć regiji - najavio je kako će SAD izdvojiti milijardu USD za jačanje vojne prisutnosti u zemljama koje danas "strahuju" od ruskog napada.

Ruski dužnosnici već godinama neformalno govore kako je ulazak Zapadne vojske ili NATO-a u Ukrajinu za njih "crvena linija". Sada o toj situaciji više ne moraju raspravljati kao o nekoj potencijalnoj bliskoj budućnosti, taj proces je otpočeo i pitanje je na koji će način Rusija reagirati. Neki drže da će baš sutrašnji dan biti odlučan, jer se Putin nasamo sastaje s francuskim predsjednikom i britanskim premijerom. No, to će možda biti i zadnji pokušaj EU-ruske diplomacije kada je riječ o Ukrajini.

Što slijedi nakon? To je pitanje koje si danas svi postavljaju. Rusija nema puno opcija. Može pustiti Kijev da uguši istočnu pobunu u krvi, što je Kijev - počevši s intenzivnim zračnim napadima - odlučio i učiniti. No, kako Putin misli takav scenarij opravdati pred vlastitim narodom? Nemojmo zaboraviti da na istoku Rusije ipak ginu ruski "sunarodnjaci" koje je Moskva obećala zaštiti na dan kada je Putin "odobrio" uporabu sile u Ukrajini. Tu nije samo ruska javnost, tu je zapravo cijeli svijet - zemlje od Azije, Europe, preko Afrike i Amerika, pomno prate ovaj veliki sraz u Ukrajini. Ako Rusija ne bude intervenirala, ne može računati na to da će se potencijalno "neodlučne" zemlje prikloniti njoj, desiti će se upravo suprotno - te zemlje će još snažnije tražiti savez sa Zapadom, odnosno SAD-om.

Situacija se zaista mijenja iz dana u dan. Iz ruske perspektive prije mjesec dana izgledalo je potpuno nepotrebno uopće pomišljati na vojni ulazak u istočnu Ukrajinu, danas to pak već izgleda znatno drugačije. Ali i druga strana korigira svoje stavove - kada je izgledalo da je Rusija, nakon Krima, na "pohodu", NATO i Zapadne zemlje su rekle da će Rusiji uzvratiti "ekonomski", ali nitko nije rekao da će krenuti u vojnu obranu Ukrajine. Sada? Sada je već stanje drugačije, NATO trupe se raspoređuje diljem Istočne Europe.

Da se desila ruska vojna intervencija prije mjesec dana, ista je mogla završiti "ekonomskim napadom" Zapada, ali danas je opasnost od direktnog sukoba velesila sve veća i veća. Dakako, bilo bi posve naivno vjerovati da bi Rusija na prostoru Luganska ili Donjecka mogla učiniti ono što je učinila s Krimom. Ulazak Rusije na ove prostore neminovno bi doveo do oružanog ustanka pro-kijevskog dijela populacije, a to je nešto što Rusija nikako ne bi željela - potencijalno dugi i iscrpljujući rat u kojem bi Zapadne sile snabdijevale anti-ruske borce, a sam sukob bi se lako mogao proširiti i na druge teritorije Rusije.

Rusija ako ne bude reagirala, može zaboraviti na kontrolu teritorija kojeg doživljva svojim "dvorištem" - Ukrajina će postati dio NATO pakta, a to znači i dio američkog raketnog štita. Taj sustav, o kojem se već godinama govori, ima ogromnu važnost za SAD - njime će se, barem pokušati, neutralizirati ruski nuklearni arsenal, a u današnjem vojnom kontekstu zemlja bez nuklearno ofenzivnih/defenzivnih snaga nije u stanju braniti svoj teritorij, pa u konačnici niti opstanak svoje nacije - može se jedino pokoriti i postati neka vrsta moderne kolonije, no pitanje je da li se takve zemlje uopće može nazivati nacijama ili se radi o običnim protektoratima koji prigodno imaju obilježja poput zastave, grba, himne itd.

Rusija je 90-ih na svojoj koži osjetila što znači prava "doktrina šoka", a taj šok danas još uvijek dobri pamti ruski narod. Sukladno tome je razumljivo da većina stanovnika Rusije ne želi biti ničijom kolonijom, bez obzira da li im se dopadalo aktualno rusko vodstvo ili ne.

Ukrajinska kriza ne može trajati još jako dugo. Postaje jasno da pobunjenici na istoku zemlje neće izdržati još dugo sami, ne bez direktne vanjske potpore. Postoje pojedine informacije da nešto oružja, opreme i ljudstva ilegalno stiže preko ruske granice, no to nije ni približno dovoljno za obranu gradova od napada konvencionalne vojske. Druga stvar je jedna Sirija gdje su oružje pobunjenicima dostavljali (i još uvijek dostavljaju) SAD, Francuska, Turska, Saudijska Arabija, Katar, uz povremenu zračnu pomoć Izraela i ulazak boraca iz gotovo svih strana svijeta.

Pobunjenici na istoku Ukrajine vjerojatno su osuđeni na propast, i to vrlo brzo. Granatiranje i zračni napadi postaju sve intenzivniji, gubici se više ne broje u desecima dnevno, već u stotinama. Bez da ulazimo u poziciju davanja odgovora treba li Rusija intervenirati kako bi se ovaj ustanak spasio ili ne - jer zaista postoje izuzetno kompleksni argumenti za pozitivan i negativan stav po tom pitanju - recimo samo ovo: Rusija ima još jako malo vremena za donošenje te odluke, vjerojatno svega nekoliko dana.
http://www.advance.hr/vijesti/pocetak-vo...ske-analiz
05-06-2014, 10:20 AM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#73

Во ЕУ, поточно во Германија намат сите исти ставови како политичката елита:


Poslanica Vagenkneht: Gospođo Merkel, oslobodite se od SAD – EU je u Ukrajini već pretrpela poraz – VIDEO

Fakti prenose tekst govora poslanice Vagenkneht u nemačkom parlamentu od 4. juna.



„Evropa je u Ukrajini već pretrpela poraz.

Zemlja grca u građanskom ratu.

A kako su lepo zvučala obećanja koja ste davali Ukrajini pre samo nekoliko meseci!

Navodno, nemačka Vlada je htela da podrži one snage koje su bile za demokratiju, za slobodu i Evropu, kao i one koje su protiv oligarha, siromaštva i korupcije.

Vi danas podržavate Vladu u kojoj su četiri ministra iz nacionalističke partije koja otvoreno govori protiv Jevreja i Rusa; Vladu koja je taj konflikt zapravo raspalila i koja danas vodi rat protiv sopstvenog naroda.

Vi podržavate predsednika koji je predizbornu kampanju sproveo zahvaljujući svojim ukradenim milijardama i uz pomoć svoje televizije.

Oligarha koji se ni po čemu ne razlikuje od Janukoviča, s njegovom korupcijom, gangsterskim metodama i sumnjivim poslovima.

Uzgred, on je bio njegov ministar.

Kako ne biste morali da se stidite, Vi skrivate od javnosti šta se zaista događa u Ukrajini.

Vi skrivate da bogati ukrajinski oligarsi, kao i vojne glavešine talibana u Avganistanu, finansiraju svoje privatne armije.

Skrivate da oni bez srama pljačkaju zemlju, dok veći deo stanovništva živi u teškom siromaštvu.

Siromaštvu koje će se zbog ograničenja, čije su uvođenje naložili MMF i EU, samo povećavati.

Vi skrivate da se naoružane grupe boraca Desnog sektora, kao i pre, nalaze na Majdanu, da predstavnici levičarskih partija u mnogim delovima Ukrajine ne mogu da izlaze napolje zbog opasnosti po svoj život i zdravlje.

Kao i to da je Vlada, umesto da razoruža te naoružane grupe marodera, zabranila Komunističku partiju Ukrajine.

Ubistvo više od 40 civila u Domu sindikata u Odesi, koji su zapalili ti desničari i u kojem su ljudi živi spaljeni – to, nažalost, nije ruska propaganda, već zastrašujuća stvarnost.

To je stvarnost, koja sa slikom proevropske Ukrajine otvorene za ceo svet, koju ste Vi naslikali, nema ništa zajedničko.

Zar to nije neodgovorno?
To je vlada koja tako otvoreno krši demokratska načela, pa još i uz pomoć evropskih milijardi.

Zar ne bi bilo bolje da se utiče na to da se pokradene milijarde konačno vrate građanima Ukrajine.

Taj novac je dovoljan da se reše finansijski problemi Ukrajine.

I da se ispune prvobitni zahtevi Majdana – da se stane na put oligarsima i korupciji, uspostavi demokratija i poboljša socijalna zaštita.

Aktuelna vlast u Kijevu potpuno ih je izdala.

I Vi ste ih, takođe, gospođo Merkel, izdali time što podržavate tu vlast.

Princip koji važi u EU treba da važi i u Ukrajini.

Samo ako ljudi imaju perspektivu u društvu, imaće perspektivu i ta zemlja.

A prvi uslov za to je – prestanak građanskog rata.

Novi predsednik čak i ne pokušava da zaustavi eskalaciju krvavog konflikta, on ne želi da razgovara, on ne želi pregovore, on želi da nemilosrdno primenjuje vojnu silu, iako iskustvo svedoči da u građanskom ratu nema brzih pobeda, već samo beskonačno krvoproliće.

I zato, gospođo Merkel i gospodine Štajnmajer, ako posle svih tih neuspeha vaše demokratije u Ukrajini zaista želite da se vratite odgovornoj spoljnoj politici – pritisnite Porošenka da zaustavi rat protiv svog naroda i da otvori put za pregovore i primirje.

A posle toga već možete i Putinu da prigovorite i izvršite pritisak na njega.

Ali, u tom slučaju treba ozbiljno uzeti u obzir legitimne interese svih strana.

A upravo to je Zapad mnogo godina zločinački ignorisao.

Danas to vidi čak i bivši ministar odbrane SAD Robert Gejts: da je širenje NATO na Istok bilo greška, koja je, po Gejtsovim rečima, „sahranila ciljeve Alijanse“; da je NATO ignorisao ono što Rusi smatraju svojim nacionalnim interesima.

Isto tako je neodgovoran član 10. Sporazum o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji, u kojem se Ukrajina priključuje zajedničkoj bezbednosti, čime se faktički priključuje saradnji s NATO.

Priključuje ili se želi da se priključi.

Isto tako su neodgovorne, apsurdne debate o sankcijama, koje samo pogoršavaju odnose.

Sankcijama koje mogu značajno da naštete i evropskoj privredi, dok se američki i naftni koncerni odavno smeju i trljaju ruke.

Mere bezbednosti u Evropi nemoguće su bez Rusije, a tim pre protiv Rusije.

Zato je Vlada Nemačke dužna da nedvosmisleno i odlučno istupi protiv Obamine vojne politike zastrašivanja i najavljenog razmeštanja NATO vojske u Istočnoj Evropi.

Nisu nam potrebne nove vojne provokacije, nije nam potrebno više oružja u svetu koji je već prepun oružja.

I onaj koji nakon 100 godina, tačno 100 godina od Prvog svetskog rata, i posle užasa Drugog svetskog rata još uvek razmišlja, fantazira o pravom ratu u centru Evrope, moram da kažem, bolestan je u glavu i treba ga staviti iza rešetaka.

I nije važno kako se on zove – Obama, Rasmusen ili nekako drugačije…

I zato, gospođo Merkel, oslobodite se više od te zavisnosti, od politike SAD i pokušajte, ako je moguće, s Francuskom da učinite da se Evropa odrekne zaoštravanja konflikta.

Francuski istoričar Emanuel Tod rekao je o Nemačkoj sledeće:

„Nemci nesvesno preuzimaju na sebe ulogu koja vodi u katastrofu druge Evropljane, a jednog lepog dana – i u katastrofu po sebe same“.

Ako Vi ovu frazu doživljavate kao uvredu, onda mi Vas je veoma žao.

Gospođo Merkel, nemačka evropska politika je jednom pripadala drugoj tradiciji.

Ona je pripadala tradiciji na kojoj je bila zasnovana – na bratskom poljupcu De Gola i Adenauera u Jelisejskoj palati, na rukovanju Helmuta Kola i Miterana u Verdenskom memorijalnom kompleksu i na klečanju Vilija Branta u Varšavi, kojim je on zauvek obavezao Nemačku da se bori protiv mržnje prema Jevrejima, protiv rasizma na celoj planeti i pokazao simbolični duh istočne mirne politike.

Priključite se i Vi, konačno, ponovo toj tradiciji nemačke spoljne politike“.

[/i]
http://www.vestinet.rs/tema-dana/poslani...oraz-video
12-06-2014, 01:56 PM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#74

Vistinata za sostojbite vo Ukraina :

http://www.dnevno.hr/vijesti/svijet/1395...okazi.html
19-02-2015, 12:29 PM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,609
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#75

Жителите на Донецката и Луганската област се во состојба да платат со сопствени средства сличен вооружен конфликт.
Сепаратистите за 12 месеци истрелале илјадници ракети град, ураган и смерч. Една ракета за РСЗД Смерч чини околу 100 000 долари.
Над 10 000 сепаратисти биле комплетирани со летни и зимски униформи, панцири, шлемови, лесно оружје и се хранети во текот на годината.
Еден тенк троши околу 400 литри дизел на 100 километри.
Кој го плаќа сето тоа?
Украина има буџет за одбрана од 5.5 милијарди долари и не успеа да ја одржи воената победа против сепаратистите, кои држат само околу 3% од територијата на Украина. Како се случува тоа без поддршката на Русија?

Многу богати некои сепаратисти а Христо??
19-02-2015, 05:47 PM
Reply
МрачниотКоњаник Offline
stop the brainfcuk
*****

Posts: 1,387
Joined: Dec 2010
Reputation: 1
#76

Аааа Јордане само ти држи се до она што ти го сервираат американските медиуми. Откаде тоа “илјадници ракети смерч, град и ураган“?
Како поранешен тенкист, само ќе демонстрирам колкава е твојта тапост и ќе ти кажам дека тенк троши 100 литри дизел на 100 километри. Највеќе 300 по терен надвор од утабан пат. Планини и тесни премини не видов на ниеден извештај од боиште. Значи рамен терен, како создаден за тенковско војување.
Режимот во Киев е нацистички режим, сите други малцинства во Украина после мајданскиот пуч повикале влади на нивните матични земји да праќаат војска да ги брани од новоосоколените фашисти. Еврејското малцинство бараше војска од Израел. Етничките Чеси и Унгарци истите барања до владите на Чешка и Унгарија. Ова е од Ерусалем Пост, не од твојте си-ен-ен извори, ниту е руска пропаганда. Конфликтот во Украина е строго цензурирана тема низ американските медиуми. Дури и дебелиот пораз во Дебелцево и повлекувањето на режимските трупи низ американските медиуми беше портретирано како Србите што го портретираат нивниот пораз во Косовскиот Бој- тие храбро бегале а клети Турци кукавички ги тепале.
Без храбрење и хушкање од Америка, дали воопшто на Украинците би им текнало да војуваат против сопствените сограѓани, а Јордане?
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Борба за слобода од шарените окупатори!
20-02-2015, 04:29 AM
Reply
МрачниотКоњаник Offline
stop the brainfcuk
*****

Posts: 1,387
Joined: Dec 2010
Reputation: 1
#77

И тешко Јордане да контрираш на ова:
Quote:Na pitanje o odnsosu sa EU Putin je rekao: "Teško je razgovarati sa ljudima koji šapuću u svojim domovima, plašeći se da ih Amerikanci slušaju".
кога знаеш дека Америка прислушкува цел свет.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Борба за слобода од шарените окупатори!
20-02-2015, 04:38 AM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#78

За причини за војната во Украина:

http://www.blitz.bg/news/article/325836
20-03-2015, 09:21 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,609
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#79

Quote:Реквием за слободата на Украина

[Image: rekviem%201.jpg]

21.02.2014

Борис Камчев
Старо сениште броди по Европа деновиве - сеништето на граѓанската војна. Берлин, Брисел и Вашингтон се сплотиле да го придобијат Киев, историската колепка на Русија. Иако цела земја падна во депресија поради хокејскиот пораз од Финска, Москва е нестрплива да ги заврши Олимписките игри за да го избрка исконскиот непријател пред нејзините порти.

Најновото крвопролевање во Украина, каде само во последниве три дена загинаа околу стотина луѓе, покажува дека во ерата на интернет технологиите, социјалните мрежи и слободниот пристап до информации, настаните се одвиваат со неверојатна брзина.

За да созреат, порано на револуциите им требало децении, па и цели векови. Но денес, пред нашите очи, инстантно пренесени на мобилните екрани, тие се одвиваат во временски рамки од само неколку години, и помалку месеци: војната во Грузија од август 2008, арапската демократска пролет во Северна Африка и Блискиот Исток, која започна во декември 2010 и со војната во Сирија сѐ уште трае, дотогаш незамисливи, опозициските протести во Москва 2011-2012, а еве, сега и втора револуција во Украина за помалку од десет години.

Со повторното отворање на украинското прашање, уште еднаш се нагласува тежината и сложеноста на етничките и културни разлики на еден народ кој дели иста држава или територија. Украина е во слична ситуација како и Македонија.

Морничаво колку што може да звучи, но нејзината државност, историја и народ се негирани од Москва, исто како што Софија ни ги негира нацијата, историјата и јазикот, или Грција идентитетот. Затоа, секое сеирџиско и потценувачко гледање на трагичните слики од Киев (порака до некои македонски твитерџии), е елементарно непознавање на сопствената историја и денешнина. Граѓанската војна во Киев денес е она што може да биде Москва задутре ако Путин одбие да замине од власт, но и Скопје утре, после евентуално нелегитимните претседателски избори во април.

Украина отсекогаш била поделена земја. За населението во западниот дел, советската власт секогаш била окупаторска, и по колапсот на Советскиот Сојуз народот сосема комотно го изразувал тоа. Украинското национално движење, пред и во текот на Втората светска војна предводено од Степан Бандера, херојот на украинските патриоти, кокетирало со нацистите, а се борело против советскиот болшевизам.

[Image: photo.JPG]
Сега, во најнови околности и поттикнати од економскиот развој на соседите како Полска, Словачка и Унгарија, луѓето во западна Украина, посебно жителите од регионалниот центар Лавов, се толку проевропски настроени, што тој град е еден од првите каде од страна на демонстрантите е заземена администрацијата на областа, дотогаш под контрола на Партијата на регионите на Виктор Јанукович. Сѐ започна после неговото неочекуванo salto mortale во Вилнус, ноември 2013 - отказот да го потпише со години наназад планираниот договор за асоцијација со Европската Унија. Судбоносен чекор што беше прогласен какo успех на руската дипломатија.

Магарешкиот инает на Јанукович, предизвикан под силно влијание на Владимир Путин, кој вети кредити за замрената украинска економија во висина од 15 милијарди долари, овде беше примен со неверување и шок. Големи делови од западното население се активни приврзаници на идејата за Украина во ЕУ, и секој акт на Путин овде се пречекува отворено непријателски. По јаловите преговори помеѓу власта и опозицијата, меѓу другите предводена и од Виталиј Кличко, депутатот во Радата и боксерски шампион, настаните станаа вжештени и неповратливи.
Следуваа насилни заземања на административни зданија во многу западни украински градови. Се појавија неколку радикални движења како „Самоодбрана“ и „Заедничко дело“ кои формираа паравоени формации, и од внатрешноста со автобуси праќаат доброволци на Мајдан, плоштадот на независноста, да ги бранат барикадите. Бандеровци, така е наречено екстремното крило што ги пополнува овие формации. Предводено од националистот Дмитриј Јарош, власта го обвинува „Десен сектор“ за есктремизам и тероризам и дека тој всушност ја координира герилата во Киев. Приврзаници на европските интеграции живеат и во северните делови на земјата.

На спротивната страна е населението од руско-јазичната говорна група, кое го поддржува Јанукович и е концентрирано во југоисточниот дел на земјата. Според официјалната статистика, во Украина живеат околу 9 милиони Руси или 17 до 20 отсто од населението. Не се знае со точност колкав дел од популацијата говори руски, но со сигурност е познато дека полуостровот Крим, единствената автономна република во земјата, е целосно населен од Руси. Во текот на моите неколку патувања во источна Украина, забележав дека таму слободно царува рускиот бит, јазик и култура. На пример, кога поранешниот претседател Виктор Јушченко, избран од прозападните гласачи по Портокаловата револуција, во 2004 потпиша указ за забрана на руска надсинхронизација на филмовите по телевизиите и кино-салите, протести против тој закон најмногу имаше во источниот дел на земјата.

[Image: kiev.jpg]

Русија, како и Србија, е една од ретките европски земји чија средновековна престолнина не се наоѓа на нејзина територија. За Кремљ, Украина отсекогаш била суштествен дел од руската империја во текот на речиси сите фази од нејзиното постоење. Уште повеќе, колепката на стара Рус е токму Киев. Во тукашните учебници по историја, започнувајќи од трето одделение, Киев, покрај Новгород и Смоленск, зазема видно место на мапата на Рус, древен руски ентитет што опфаќал големи делови од денешна Украина и европска Русија. Таа средновековна држава, всушност, и се нарекувала Киевска Рус (Киевская Русь).

Јужниот дел на Украина отсекогаш се сметал за значаен воен, економски и културен регион на Русија.

Во 2010, Москва издејствува продолжување на наемот на воената база во Севастопол, на Крим. Тоа е најважната руска воена база и пристаниште со пристап до топлите мориња, и Москва за неа плаќа годишна рента од околу 100 милиони долари. Додека Одеса, третиот по големина град во Украина, удобно расположен на брегот на Црното Море недалеку од границите со Романија и Молдавија, покрај Санкт Петербург и Москва, се смета за важен сегмент од историјата на руската уметност и култура.

Во Одеса се родени и твореле такви руски и советски автори како Исак Бабељ, дуото Иљф и Петров, но и славната поетеса Ана Ахматова. Исто така, значаен дел од своите творечки години овде поминале големите уметници и поети како Пушкин, Гогољ, Кандински, Мајаковски, и низа други. Градот, всушност бил летна културна резиденција на дворот на Романови и подоцна на Советскиот Сојуз. Одеското наречје е широко познато и распространето во руската литературна традиција, своевиден локален денди говор создаден под влијание на разни јазици, како јидиш, молдавскиот или францускиот. Градот е населен претежно со Евреи и хуморот на одеситите содржи специфичен бунтовнички опортунизам при опишувањето на дефектите и апсурдноста на советскиот режим. Уште од епохата на самиздати, говорот на досетливиот советски Евреин станал важен дел од московскиот интелектуален дискурс.
Одовде, Кремљ смета дека има легитимно национално и културно право да влијае на случувањата во земјата. Затоа, меѓу другото, агресивно бара Украина да се приклони кон руската орбита, овојпат преименувана во некаква нова Путинска ЕУ (Евроазиска унија), обвинувајќи ги САД и ЕУ за мешање во внатрешните работи на земјата и разгорување на кризата.

[Image: protest%201(2).jpg]

Од друга страна, напорите на последниве побргу да го изгасат огнот се разбирливи. Доколку војната што денес се одвива по централните улици на Киев, на Мајдан, се разгори низ цела Украина, земја со 45 милиони население и територија речиси колку онаа на Франција, ЕУ ќе биде преплавена од милиони бегалци на своите источни граници. Тоа ќе биде етнички и хуманитарен армагедон. Нешто уште пострашно од Балканските војни во деведесеттите години на 20 век. После тоа, секаква идеја за некакви европски интеграции ќе стане бесмислена.
Украинците веќе неколку месеци се наоѓаат во тотална конфузија. Дали да се приклонат кон Исток или да се свртат на Запад? Колку релативистичко и наивистичко поедноставување на комплексноста на современиот свет. Што е Запад, а што Исток, каде се границите? Прашањето ја втурна земјата во непремостлива политичка криза. Народот се наоѓа во состојба на раздор и своевиден идентитетски курцшлус, а во земјата деновиве владее насилство и анархија. Украина е поделена и крвари, и како никогаш досега има потреба од вистинско лидерство во лицето на ЕУ, САД, но и Москва, кои, се покажа дека не можат да го обезбедат.

Агенти на промосковската власт, нивни бандити или вооружени провокатори тренирани од западни структури (никој не знае кои, бидејќи носат цивилна облека) демнат по улиците на Киев, снајперисти стрелаат по демонстрантите, сомнителни лица киднапираат ранети од болниците. Се заплашуваат сите: градската интелигенција, партиските активисти и новинарите, станаа жртви на киднапирања, тортури и убиства.

„Историјата можеби не се повторува, но сигурно се римува“ е мисла што му се припишува на американскиот литературен бард Марк Твен. Поетична и тажна мисла за неминовноста на историјата, за нејзината цикличност, од чиј темен и огромен морски вртеж Украина е повторно повлечена.

Студената војна 2.0 и геополитичките игри на сфери на влијание на САД и Брисел од една и Москва од друга страна, направија од земјата еден пачворк на историјата на 20 век.

Борис Камчев е македонски новинар и писател од Санкт Петербург. Неговата книга Русија на Путин: Записи од опачината на светот, неодамна излезе во издание на Темплум
22-04-2015, 02:33 AM
Reply
hristo Offline
Super Moderator
******

Posts: 2,955
Joined: Dec 2009
Reputation: 33
#80

Секој со своја вистина за некоја работа. Некогаш објективно ,некогаш поради парите кои се земаат.Еве, една друга вистина за истите работи. Доаѓа од самото место на случките :

Piše: Irina Laškevič
Ja sam Ukrajinka bez ikakve mešavine krvi. Rodbina su mi samo Ukrajinci. Ovakve ljude kao što sam ja, Farion je nazvala „titularna nacija”.
Imala sam dve bake. U kući jedne od baka na stolu je bila često čitana knjiga – stihovi Tarasa Ševčenka. Baka je sa mnom učila stihove i moram da kažem – veoma uspešno.
U prvom razredu znala sam polovinu stihova iz te knjige. Učitelji su za sebe organizovali zabavu, dok traje odmor postave me na stolicu u zbornici i ja recitujem Katerinu.
Recitovala sam sa tugom u glasu i izražajno. Verovatno je bilo smešno zato što su učitelji plakali od smeha.
Druga baka bila je inteligentna i tiha. Stalno je vezla, tkala ćilime na razboju koji je imao stotinak godina. Za svadbu mi je poklonila vezeni peškir i tradicionalnu ukrajinsku vezenu košulju.
Roditelji su bili glumci u amaterskom ukrajinskom pozorištu. Sve probe i predstave ja sam pratila iza kulisa. Od prvog razreda znala sam napamet „Kajdaševu porodicu” i „Zašto volovi riču kad su jasle pune”.
Moja porodica je poštovala sve iz ukrajinske tradicije, pevali je ukrajinske pesme za sve praznike i kod kuće smo govorili samo na ukrajinskom jeziku.
Završila sam ukrajinsku školu.
U vreme studija bila sam u Peterburgu. Prvo sam posetila Umetničku akademiju, pogledala beleške Ševčenka, bila u sobi u kojoj je on živeo pri akademiji. O Ševčenku znam sve, barem ne manje od današnjih poznavalaca Ševčenka. Prikupljala sam svako zrno materijala.
Volim ukrajinsku književnost, ništa manje od ruske. Tako su nas učili. Bilo je sramota ne čitati. Bilo je sramota ne znati dva jezika.
Moja kućna biblioteka je mala, oko 300 knjiga, ali samo one koje sam čitala. Polovina knjiga je na ruskom, druga polovina na ukrajinskom jeziku.
Zbog čega ja ovo detaljno pripovedam?
Želim da pitam naciste koji su došli na vlast posle amerikos Majdana: kako ste za tako kratko vreme uspeli, posle svih pokreta koji su bili usmereni na uzdizanje nacionalne ideje, nacionalnog duha i patriotizma, da kod mene izazovete alergiju na ukrajinsku zastavu, na himnu, na tradicionalnu ukrajinsku vezenu košulju?
Kako ste uspeli da izazovete u meni, Ukrajinki do srži kostiju, mržnju prema svemu ukrajinskom? Čak ne mržnju, nego stid zbog zemlje?
Kako ste uspeli da uništite sve živo, nacionalno što je u njoj postojalo? Kako ste uspeli da za nekoliko meseci moju Ukrajinu pretvorite u naseobinu izmučenih, bespravnih, siromašnih i ozlojađenih ljudi?
Ko vam je dao pravo da sudbinu zemlje rešavate na Majdanu, a ne a izborima?
Ko ste vi? Skinite maske!
Pravi Ukrajinac neće činiti ono što će naneti štetu njegovoj Otadžbini. Pravi Ukrajinac se neće radovati smrti hiljada civila.
Gospodo, vi ste zveri, gospodo! Vas će prokleti sopstvena zemlja!

http://www.intermagazin.rs/evo-sta-o-ame...ukrajinka/
23-04-2015, 12:49 PM
Reply