Добредојдовте
  • Users with e-mails at mail ·ru, aol ·com and gmx ·com to contact admins for registration.
  • Новорегистрираните членови повратниот одговор од форумот за активирање на сметката нека го побараат и во Junk на нивните пошти.
  • Сите регистрирани членови кои неучествуваат во дискусиите три месеци автоматски им се брише регистрацијата

 

Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
БЕБА ПОПОВИЌ И МИЛО ЃУКАНОВИЌ ГО ОБВИНУВААТ КОШТУЊИЦА ЗА НАРАЧАТЕЛ НА УБИСТВА
Author Message
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,896
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#1








19-03-2013, 04:04 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,896
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#2









19-03-2013, 04:05 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,896
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#3








19-03-2013, 04:07 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,896
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#4









19-03-2013, 04:08 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,896
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#5








19-03-2013, 04:09 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,896
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#6

Quote:Ponovo otvoreno pitanje ko je ubio Duška Jovanovića


[Image: B85182F4-2E10-461C-8C08-4B0A4925F813_w64...0_cw81.jpg]

Predsjednička kampanja u Crnoj Gori ponovo je aktivirala priču o dosad nerasvjetljenom ubistvu direktora dnevnog lista „Dan“ Duška Jovanovića koji je ubijen prije devet godina ispred sjedišta redakcije.

Tokom usijane predizborne kampanje ponovo je otvoreno pitanje ko je ubio Duška Jovanovića. Sve je počelo kada je premijer Milo Đukanović nazvao predsjedničkog kandidata opozicije Miodraga Lekića probnim vozačem pežoa, zbog detalja sa grba Crne Gore koji Lekić koristi u kampanji. Odgovarajući na ovo Miodrag Lekić je na jednom predizbornom skupu upitao Đukanovića da li nešto zna o probnom vozaču koji je dobio zadatak da ubije direktora dnevnog lista Dan Duška Jovanovića.

Na ovo pitanje Đukanović je odgovorio na pres konferenciji ponavljajući raniju tezu u kojoj je kao krivca označio kako je rekao poslodavca i Duška Jovanovića i Miodraga Lekića.

"Taj čovjek koji uzgred zna da zapali po neku ambasadu neke velike države u Beogradu, ima jednu gadnu naviku da, kada zaključi da mu neko ko mu služi dok je živ može više poslužiti kao mrtav onda ga učini mrtvim. E, zbog toga bi gospodin Lekić i svi drugi koji se opredjeljuju za sluganstvo takvim poslodavcima morali voditi računa o tome, umjesto da pitaju za ono šta znaju", rekao je Đukanović.

Na molbu novinara da precizira na koga precizno misli, Đukanović je jasno aludirao na nekadašnji politički vrh susjedne Srbije na čelu sa Vojislavom Koštunicom.


​​"Ko je bio poslodavac i Duška Jovanovića i Miodraga Lekića, to je onaj isti koji nosi politički kišobran za ubistvo Zorana Đinđića, to je dakle bio taj koji je svojom politikom kleronacionalizma iz Srbije onemogućavao Srbiju da stane na evropski put i to je onaj koji je svojim destrukcijama pred Briselom pokušavao da omete Crnu Goru na njenom putu ka nezavisnosti, koji je finansirao Lekića i Lekićevo društvo da idu u Vašington da traže odlaganje referenduma i sve ostalo. Pa valjda znamo o kome je riječ", istakao je Đukanović.

Komentarišući novo otvaranje pitanja ko je ubio Duška Jovanovića u trenutku kada taj slučaj nije rasvijetljen, pomoćnik glavnog urednika Dana Nikola Marković ovaj nastup naziva zloupotrebom tragedije.

"Pozivamo gospodina Đukanovića da ako ima neke podatke o naručiocima ubistva Duška Jovanovića to saopšti nadležnim organima. Postavlja se pitanje zbog čega je o tome ćutao sve ove godine. Jasno je da je to što govori gospodin Đukanović obična predizborna kampanja", ocjenjuje Marković.

Pritisak na vlast da se slučaj rasvijetli

Povodom pominjanja nerasvjetljenog ubistva direktora Dana, oglasila se sestra ubijenog Duška Jovanovića, Danijela Pavićević koja odbacila Đukanovićevu tezu da je Jovanović služio builo kom poslodavcu i pozvala premijera da iznese činjenice i tako ukloni sa sebe optužujući pogled one Crne Gore kojoj ne pripadaju osobe ogrezle u kriminalu i nevino prolivenoj krvi, navedeno je u saopštenju.

Brat ubijenog Duška Jovanovića, Miodrag Jovanović za RSE kaže da do promjene vlasti i demokratije u CrnoJ Gori ne može doći bez rasvjetljavana tog ubistva.

"Mislim da je dobro što iz opozicije pokušavaju da izvuku ili od predsjednika Vlade Crne Gore sve što zna o tome ubistvu, a izgleda da zna sve. Onda se postavlja krucijalno pitanje da, ako već sve zna a nije kriv, zašto neće da otkrije? Ako ne smije, možda je u raljama mafije i to ovaj narod treba da zna. Čekamo 9 godina da to kaže. Dobro je da smo dočekali da postoji predsjednički kandidat koji će aktuelizovati to pitanje i tražiti da se na njega odgovori i da bez odgovora na to pitanje nema budućnosti Crne Gore i da je to velika ljaga na one koji su i onda i sada vladali", kazao je on.

Podsjetimo Duško Jovanović je ubijen prije devet godina ispred svoje redakcije. Za to ubistvo osuđen je nekadašnji sportista Damir Mandić, ali za saučesništvo na ukupno 19 godina zatvora. Do danas su ostali nerasvijetljeni ostali učesnici u zločinu, nalogodavci i sam motiv ubistva. Iako u optužnici nisu pominjani motivi i nalogodavci tužioci nisu sporili da su u izvršenju ovog djela morale učestvovati još najmanje dvije osobe koje se vode kao nepoznata lica.

Svake godine na dan ubistva organizuje se protestna šetnja, sa zahtjevom da institucije rasvijetle to ubistvo.

Tako i Nikola Marković urednik Dana poziva Đukanovića i ostale političke subjekte da pritisnu institucije kako bi ovo ubistvo rasvijetlilo.

"Opoziciju pozivamo da vrše pritisak na vlast kako bi se ovo ubistvo što prije rasvijetlilo, a vladajuće strukture pozivamo da umjesto što pokušavaju da se okoriste tragedijom porodice Jovanović i lista Dan da utiču na svoje potčinjene kako bi ovo ubistvo bilo rasvijetljeno", rekao je Marković.

RADIO SLOBODNA EVROPA

(This post was last modified: 19-03-2013, 06:59 PM by ЈорданПетровски.)
19-03-2013, 06:59 PM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,896
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#7

Коштуњица му одговори на Ѓукановиќ но го "заборави" Беба Поповиќ



Quote:EKS­KLU­ZIV­NO:U RAZ­GO­VO­RU ZA „DAN” VO­JI­SLAV KO­ŠTU­NI­CA OD­GO­VO­RIO NA OP­TU­ŽBE PRED­SJED­NI­KA DPS-a DA STO­JI IZA UBI­STVA DU­ŠKA JO­VA­NO­VI­ĆA


[Image: drustvo20032013.jpg]

Mi­lo, da li su ti ru­ke či­ste i sa­vjest mir­na

Pri­zna­jem da sam po­gre­šno mi­slio da Đu­ka­no­vić,ipak,mo­ra ima­ti ne­što u se­bi od po­zna­te cr­no­gor­ske če­sti­to­sti i da mu ne mo­že pa­sti na pa­met ta­kva vr­sta po­dlo­sti da ubi­je­ne lju­de ko­ri­sti da bi to­kom iz­bo­ra sa­ču­vao vlast Pred­sjed­nik De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je, biv­ši pred­sjed­nik Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je, Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca na­zvao je ju­če mon­stru­o­znim, mrač­nim i pod­mu­klim op­tu­žbe cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra i li­de­ra De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da sto­ji iza ubi­stva glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” Du­ška Jo­va­no­vi­ća. U eks­klu­ziv­nom raz­go­vo­ru za „Dan” Ko­štu­ni­ca pi­ta Đu­ka­no­vi­ća da li su mu ru­ke či­ste i sa­vjest mir­na po pi­ta­nju Du­ško­vog ubi­stva.


– Go­di­na­ma se ni­sam ni naj­ma­nje oba­zi­rao na raz­li­či­te vr­ste op­tu­žbi ko­je su po­vre­me­no sti­za­le od po­je­di­na­ca iz ru­ko­vod­stva Cr­ne Go­re. Jed­no­stav­no, po­sli­je pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re sma­trao sam da mo­je uvje­re­nje da je za­jed­nič­ka dr­ža­va naj­bo­lje rje­še­nje tre­ba da za­dr­žim za se­be i da vi­še ni­ka­kvog smi­sla ne­ma jav­na po­le­mi­ka ili od­go­vo­ri na op­tu­žbe ko­je su do­la­zi­le, pri­je sve­ga, od Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ne­i­sti­ne i uvre­de za ko­ji­ma je po­se­zao Đu­ka­no­vić bi­le su broj­ne, ali na njih ni­sam od­go­va­rao sma­tra­ju­ći da je iz­li­šan sva­ki od­go­vor na ove su­vi­še oči­gled­ne i ne­pri­stoj­ne is­pa­de – na­veo je Ko­štu­ni­ca.
Že­lio je, ka­ko is­ti­če, „da osta­vi Đu­ka­no­vi­ća da i da­lje pri­ča šta god ho­će da on ni­je pre­ko­ra­čio sva­ku gra­ni­cu, što ne­mi­nov­no na­la­že od­go­vor”.
– Pri­zna­jem da sam po­gre­šno mi­slio da Đu­ka­no­vić, ipak, mo­ra ima­ti ne­što u se­bi od po­zna­te cr­no­gor­ske če­sti­to­sti i da mu ne mo­že pa­sti na pa­met ta­kva vr­sta po­dlo­sti da ubi­je­ne lju­de ko­ri­sti da bi to­kom iz­bo­ra sa­ču­vao vlast. Tim pri­je, što sam od ubi­stva no­vi­na­ra Du­ška Jo­va­no­vi­ća pa do osa­mo­sta­lji­va­nja Cr­ne Go­re imao vi­še pu­ta oba­ve­zu da raz­go­va­ram sa Đu­ka­no­vi­ćem i pri­li­kom tih broj­nih su­sre­ta on ni­je ni­ka­da, ma­kar u uvi­je­noj for­mi, imao hra­bro­sti da iz­ne­se svo­je da­na­šnje iz­mi­šljo­ti­ne – ka­zao je Ko­štu­ni­ca.
Đu­ka­no­vić je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re po­vo­dom 100 da­na Vla­de, iz­me­đu osta­log, re­kao da je Jo­va­no­vi­ća ubio „onaj ko­me je naj­vi­še ko­ri­stio dok je bio živ”.
– Taj čo­vjek, ko­ji uz­gred zna da za­pa­li po ne­ku am­ba­sa­du ve­li­ke dr­ža­ve u Be­o­gra­du, ima jed­nu gad­nu na­vi­ku, a to je da ka­da za­klju­či da mu ne­ko, ko mu vjer­no slu­ži dok je živ mo­že bo­lje po­slu­ži­ti kao mr­tav on­da ga uči­ni mr­tvim. On je bio po­slo­da­vac i Jo­va­no­vi­ća i Mi­o­dra­ga Le­ki­ća, i to je bio onaj isti ko­ji je no­sio po­li­tič­ki ki­šo­bran za ubi­stvo Zo­ra­na Đin­đi­ća – na­veo je Đu­ka­no­vić.
Ko­štu­ni­ca, od­go­va­ra­ju­ći na ova­kve op­tu­žbe, na­gla­ša­va da je isti­na da ni­je imao pri­li­ku da po­zna­je ubi­je­nog no­vi­na­ra Du­ška Jo­va­no­vi­ća.
– Vri­je­đa­ti ubi­je­nog no­vi­na­ra la­žno tvr­de­ći da sam bio nje­gov po­slo­da­vac po­seb­na je vr­sta bez­ob­zir­no­sti. Vje­ru­jem da u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji obi­čaj da se kle­ve­ta­ju ubi­je­ni lju­di, a po­seb­no ne oni za ko­je ni do da­nas ni­je ot­kri­ve­no ko ih je ubio – po­ru­ču­je ne­ka­da­šnji sa­ve­zni pre­mi­jer.
Ka­ko na­vo­di, Đu­ka­no­vi­će­ve op­tu­žbe u ko­ji­ma ga po­ve­zu­je sa Jo­va­no­vi­će­vim ubi­stvom su mrač­ne i pod­mu­kle.
– Ra­di se o jed­noj sko­ro bo­le­snoj po­tre­bi da me, ni ma­nje ni vi­še, po­ve­že sa ubi­stvom Du­ška Jo­va­no­vi­ća. Ni­sam struč­njak i ne mo­gu da ob­ja­snim tu na­o­pa­ku du­šev­nu sklo­nost za la­žnim svje­do­če­njem i jed­nom smi­šlje­nom pod­va­lom. Ali ako ne mo­gu da pro­nik­nem u tu vr­stu ljud­ske sklo­no­sti, mo­gu ne­sum­nji­vo da pro­ci­je­nim da ni­jed­nom pred­sjed­ni­ku vla­de ne mo­že da slu­ži na čast da iz­mi­sli ova­kvu ne­i­sti­nu – ka­že Ko­štu­ni­ca.
Sa dru­ge stra­ne, po nje­go­voj ocje­ni, sam Đu­ka­no­vić je svo­jim ra­stro­je­nim na­stu­pom otvo­rio pi­ta­nje šta ga to­li­ko uz­ne­mi­ru­je u slu­ča­ju ubi­stva no­vi­na­ra Jo­va­no­vi­ća ka­da je spre­man na ovaj bes­pri­mje­ran na­čin da iz­mi­šlja i pod­me­će.
– Ka­da sam već pri­mo­ran da re­a­gu­jem, on­da jav­no sa­op­šta­vam da su mi ru­ke uvi­jek bi­le či­ste, a sa­vjest pot­pu­no mir­na. Za­to sa naj­du­bljim osje­ća­njem gnu­ša­nja i pre­zi­ra re­a­gu­jem na Đu­ka­no­vi­će­ve op­tu­žbe. Po­što sam od­go­vo­rio Đu­ka­no­vi­ću, sa­da je red i da ja nje­mu po­sta­vim bar jed­no pi­ta­nje na ko­je bi on tre­ba­lo da jav­no od­go­vo­ri. Da li su i nje­mu ru­ke či­ste i da li mu je sa­vjest mir­na – na­gla­sio je Ko­štu­ni­ca u od­go­vo­ru Đu­ka­no­vi­ću.
Ka­ko je za­klju­čio, „ne­ma po­tre­be da pro­du­blju­jem ovo pi­ta­nje, jer Đu­ka­no­vić bi, ipak, tre­ba­lo da se sje­ti da isti­na oslo­ba­đa”.

V.RA­DE­NO­VIĆ

Da se ne mi­je­ša u unu­tra­šnje stva­ri Be­o­gra­da

U od­go­vo­ru na op­tu­žbe Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca je iz­nio i ne­ko­li­ko opa­ski po­vo­dom tvrd­nji cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra i li­de­ra DPS-a ve­za­no za pa­lje­nje am­ba­sa­da u Be­o­gra­du.
– Đu­ka­no­vić bi mo­rao da zna da je to stvar Sr­bi­je i da on ne bi tre­ba­lo da se mi­je­ša u po­sao ko­ji ni­je nje­gov. Na­rav­no, ako ima ne­ke do­ka­ze oko pa­lje­nja am­ba­sa­da, on­da bi tre­ba­lo da ih do­sta­vi nad­le­žnim or­ga­ni­ma Sr­bi­je. To se ne­će tre­ti­ra­ti kao de­nun­ci­ra­nje ne­go kao do­pri­nos prav­di. Uko­li­ko ne­ma do­ka­ze, ne­go se ba­vi ne­do­stoj­nim pod­me­ta­nji­ma, on­da mu ni­je mje­sto da se mi­je­ša u unu­tra­šnje stva­ri Sr­bi­je. Pi­tam se šta bi se de­si­lo da su sa zva­nič­nog mje­sta u Sr­bi­ji upu­će­ne slič­ne te­ške op­tu­žbe na ra­čun ne­kog cr­no­gor­skog po­li­ti­ča­ra. Ta vr­sta po­na­ša­nja je oči­gled­no re­zer­vi­sa­na za Đu­ka­no­vi­ća, a na Sr­bi­ju bi se sru­či­lo dr­vlje i ka­me­nje i za ne­u­po­re­di­vo ma­nji is­pad – is­ta­kao je on.
Ka­ko je do­dao, ni na ko­ji na­čin se ne upli­će u stva­ri ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re”.
– Ovo mo­je re­a­go­va­nje je vi­še ne­go iz­nu­đe­no ne­ra­zum­nim dje­lo­va­njem pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re. Ma šta mi­slio o iz­bo­ri­ma u Cr­noj Go­ri i o Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću i nje­go­vom pro­tiv­kan­di­da­tu Mi­o­dra­gu Le­ki­ću, ni­čim se ne­ću mi­je­ša­ti u stva­ri Cr­ne Go­re, jer du­bo­ko po­štu­jem nje­ne gra­đa­ne, ma ko­joj po­li­tič­koj op­ci­ji pri­pa­da­li –na­gla­ša­va Ko­štu­ni­ca.

Oba­vi­je­šte­na i vlast u Sr­bi­ji

Po ocje­ni Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce, po­sled­nje op­tu­žbe Mi­la Đu­ka­no­vi­ća na nje­gov ra­čun su bes­pri­mjer­ne.
– Do­sad ni­je po­znat slu­čaj da se sa zva­nič­nog mje­sta jed­ne ne­za­vi­sne dr­ža­ve za naj­go­re zlo­či­ne op­tu­žu­je po­li­ti­čar ko­ji je oba­vljao funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je i pred­sjed­ni­ka Vla­de Sr­bi­je. To je i raz­log za­što sam sma­trao da po­red jav­no­sti ovo pi­smo tre­ba da do­sta­vim i vla­sti­ma Sr­bi­je –is­ti­če Ko­štu­ni­ca.



21-03-2013, 12:20 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,896
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#8

Quote:Ђукановић поново оптужио Коштуницу


На позив Војислава Коштинице да се огласи "да ли су му руке чисте", Мило Ђукановић одговара да "мирно спава и да му је савест чиста" и узвраћа новим оптижбама. Драго ми је да се Коштиница препознао у ономе што сам говорио,а заједнички можемо да закључимо да је демантовао све, сем оно што је требало, навео Ђукановић.







После оптужби на рачун Војислава Коштунице, кога је довео у везу с убиством новинара Душка Јовановића, као и реаговања лидера опозиционе Демократске странке Србије (ДСС), црногорски премијер Мило Ђукановић је одговорио Коштуници да "мирно спава" и да му је "савест чиста".
Djukanovic.jpg

Ђукановић је, поводом реаговања Коштунице на оптужбе црногорског премијера, да је лидер ДСС-а и некадашњи председник СРЈ одговоран за убиство Јовановића, главног уредника Дана, рекао да се у Црној Гори дигла кука и мотика" да брани Коштуницу.

"Врло мирно спавам. Савест ми је чиста, поготово откад у протоколарним активностима не морам да пружим руку Војиславу Коштуници", рекао је Ђукановић у црногорском парламенту.

Ђукановић је поновио оптужбе на рачун Коштунице, а на питање има ли нових сазнања о убиству Јовановића, и да ли би о томе причао пред истражним органима, рекао да све што говори, говори јавно, наводећи да је спреман да пружи максималан допринос раду сваког државног органа.

"Ко год хоће тиме да се бави. Па наравно, ја сам озбиљан човек. Не мислите ваљда да би се ја служио оваквим оптужбама да бих конструисао на нечији рачун. Не. Ја о овоме мислим оно што мислим и спреман сам да сваком државном органу који се тиме бави поновим ово што сам сада казао", рекао је Ђукановић и додао да је то више него довољан прилог, када је у питању његова улога.

Наводећи да је прочитао реаговање Коштунице и, како их назива, његових следбеника у Црној Гори који, како сматра, и даље очигледно очекују да их он својом минорном улогом на српској политичкој сцени може заштити.

"Драго ми је да се он препознао у ономе што сам говорио на конференцији за штампу. Заједнички можемо закључити да је демантовао све, сем оно што је требало. Он није ни покушао да демантује да је у улози председника СРЈ, не само наследио Слободана Милошевића, него по истој формули радио оно што су безбедносно-обавештајне структуре Војске Југославије (ВЈ). О томе сам говорио када смо разговарали у парламенту, о томе ко би се морао осећати одговорним за убиство Душка Јовановића", рекао је Ђукановић.

Премијер се обрушио и на лист Дан рекавши да је током бомбардовања бесплатно дељен у касарнама ВЈ као извор патритотског надахнућа у Милошевићевом приватном рату против међународне заједнице.

"Да ли треба да вас подсећам да је 'Дан' добио бесплатну штампарију из савезних робних резерви и бесплатно добијао хартију за штампање новине, што није било карактеристично ни за једну другу новину. Зашто није 'Побједа', 'Политика', 'Блиц' дељен бесплатно ВЈ, него 'Дан'", рекао је Ђукановић.

"Е ја о томе говорим, када говорим о одговорности Војислава Коштунице. Ако је Слободан Милошевић, као његов претходник, ту ВЈ и њене безбедносно-обавештајне структуре злоупотребављавао, да у спрези са криминалцима користи војне хеликоптере, униформе и да шаље људе да убију Вука Драшковића у Будви, ако је Коштуница све то наследио и касније кроз акцију 'Сабља', сазнајемо да су се у кабинету Аце Томића надахњивали припадници 'земунског клана' пре него што су убили Зорана Ђнђића, треба ли ту још нешто доказивати или је ту ствар јасна и очигледна? Зашто о њој неће да се прича, не знам", рекао је Ђукановић.

Ту машинерију премијер је назвао злокобном, која је под патронатом Милошевића, а касније његовог наследника, злоупотребљавана против Црне Горе.

"Део те машинерије је Миодраг Лекић. Нема потребе да подсећамо да је четворка ишла у Вашингтон користећи услуге Коштуничине амбасаде у Вашингтону и са плаћеним трошковима београдског режима Коштунице. Није ишла у Вашингтон и причала по Подгорици и Београду против независности Црне Горе, зато што их је на то инспирисао неко други, него су вођени властитим политичким ставом, а потпомогнути овим центрима моћи из Београда. Све је Коштуиница демантовао сем ово, а ово је све", рекао је Ђукановић.
21-03-2013, 12:26 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,896
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#9













24-03-2013, 02:32 AM
Reply
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 13,896
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#10

Quote:Sud nije dozvolio da istražim pozadinu ubistva Zorana Đinđića
26. mart 2013.


[Image: 2603popovic1POCETNA.jpg]

Zanimljivo je da se nekim čudom, baš u trenutku atentata, na pedeset metara od prozora sa koga je Zvezdan Jovanović pucao na Zorana Đinđića, našao telohranitelj Ratka Mladića, kapetan Puhalo! Ta „slučajnost“ nikada nije objašnjena. Oni koji su pucali na premijera, u vreme pripremanja oružane pobune, posećivali su načelnika Vojne službe bezbednosti, Acu Tomića, koji ih je, prema svedočenjima, na tu pobunu ohrabrivao... Kada sam, tokom suđenja, kao advokat porodice Đinđić, o tim posetama hteo da postavim pitanje Aci Tomiću, Nata Mesarević, presednica Sudskog veća, tako nešto mi nije dozvolila.


Ugledni advokat Srđa Popović, pravni zastupnik Mile i Gordane Đinđić, majke i sestre ubijenog srpskog premijera Zorana Đinđića, tvrdi da su strane diplomate u Srbiji svojevremeno primorale srpsku Vladu da odustane od istrage o političkoj ulozi Vojislava Koštunice u atentatu na Đinđića.

- U momentu kada se istraga nalazila pred vratima Vojislava Koštunice, Zoran Živković je podlegao pritiscima zapadnih diplomata koji su tražili da se ni po koju cenu ne ide na Koštuničino hapšenje. U tom smislu, Živkoviću je bilo lakše da optuži Slobodana Miloševića, kako bi na taj način objasnio sopstvenu pasivnost, ističe Popović u razgovoru sa dopisnicom Portala Analitika iz Beograda Tamarom Nikčević. Advokat Popović naglašava da su strani ambasadori znali da tadašnja Vojska Srbije i Crne Gore ne bi dozvolila Koštuničino hapšenje.

- U vojsci su još uvek ostale veoma jake strukture koje su Koštunicu podržavale. Kao što su podržavale i Slobodana Miloševića. To je ono o čemu govori Milo Đukanović. Dakle, kako bi sprečili novi haos, ambasadori su tražili zaustavljanje istrage. Bili su svesni da se Koštunica neće odazvati pozivu na saslušanja i da će, ako to bude potrebno, tražiti zaštitu vojske, ocjenjuje Popović.

[Image: 2603popovic1tekst.jpg]

Priča o ulozi Vojislava Koštunice u monstruoznoj akciji ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića aktuelizovana je ovih dana tokom predsjedničke kampanje u Crnoj Gori. Odgovarajući na pitanje predsjedničkog kandidata Demokratskog fronta, Miodraga Lekića o ubistvu bivšeg načelnika podgoričke Finansijske policije, direktora Uprave javnih prihoda, poslanika Socijalističke narodne partije u Skupštini Crne Gore, direktora i glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista Dan, Duška Jovanovića, crnogorski premijer Milo Đukanović rekao je kako je Jovanovića ubio „onaj koji nosi politički kišobran za ubistvo Zorana Đinđića, onaj koji je svojom politikom onemogućavao Srbiji da stane na evropski put, onaj koji je svojim destrukcijama pred Briselom pokušavao Crnu Goru da omete na njenom evropskom putu”.

Nekoliko dana kasnije, oglasio se „onaj“ koji se u toj izjavi prepoznao: Vojislav Koštunica, bivši predsjednik SRJ, srpski premijer i šef Demokratske stranke Srbije. Koštunica je sve optužbe premijera Đukanovića nazvao „mračni, podlim i bezobzirnim“.

Zašto je predsjednik crnogorske Vlade baš sada odlučio da govori o tome ko je bio „politički kišobran“ za ubistvo Zorana Đinđića? Koliku težinu imaju optužbe premijera Đukanovića i da li su one zaista izgovorene u „žaru političke borbe“? Na ova pitanja, za Portal Analitika, govori Srđa Popović.

„U odnosu na stvarnu ulogu Vojislava Koštunice u ubistu Zorana Đinđića, izjavu crnogorskog premijera Mila Đukanovića doživljavam kao krajnje učtivu“, kaže Popović. „Tim pre što je, pretpostavaljam, zasnovana i na onim dokazima kojima, kao advokat porodice Đinđić, nisam imao pristup“.

ANALITIKA: Na šta mislite?

POPOVIĆ: Na sve one činjenice koje su Milu Đukanoviću - predsedniku crnogorske Vlade i članu Vrhovnog saveta odbrane VJ - bile dostupne. Hoću da kažem da sam siguran da taj „politički kišobran“ Đukanović ne bi pomenuo bez osnova. Uostalom, zar uloga Vojislava Koštunice u atentatu na Zorana Đinđića nije odavno poznata? Jeste; ona je - javna tajna. Sumnja je dodatno produbljena nakon Koštuničine odluke da se ne odazove pozivu tužioca da bude saslušan na okolnost pobune Crvenih beretki iz novembra 2001.

[Image: 2603popovic1tekst1.jpg]

ANALITIKA: Govorite o krivičnoj prijavi koju ste 2010, u ime porodice Đinđić, podnijeli protiv Vojislava Koštunice, Aca Tomića i još sedam lica zbog organizovanja oružane pobune Jedinice za specijalne operacije (JSO) MUP-a Srbije?

POPOVIĆ: Tako je. U optužnici za ubistvo premijera Đinđića, sam specijalni tužilac objašnjava vezu između oružane pobune JSO-a i atentata na premijera Đinđića. Tužilac tvrdi da je reč o jedinstvenom planu čiji je cilj bio da se sruši vlada i da se protivustavno promeni vlast. Oba lica navedena u mojoj krivičnoj prijavi - Koštunica i Tomić – podržala su tu istu pobunu Crvenih beretki. Međutim, podlegavši pritisku Dobrice Ćosića, specijalnu tužilac je odustao od namere da sasluša Vojislava Koštunicu, čime mu je, po mom mišljenju, učinio veoma lošu uslugu.

ANALITIKA: Zašto kažete da je tužilac podlegao pritisku Dobrice Ćosića? Zar lista podržavalaca Koštuničine odluke da odbije poziv tužioca nije bila mnogo duža?

POPOVIĆ: Jeste... To da se jedan Vojislav Koštunica ne može saslušati ni u svojstvu svedoka i da za njega ne važi pravni sistem ove zemlje, pored Ćosića, zaista je podržalo mnogo njih. Međutim, reč je o ljudima koji će potpisati svako pismo, apel ili peticiju koju potpiše Dobrica Ćosić. Zašto? Zato što je Ćosić neformalni lider tog kruga, te partije ili Politbiroa u koji su uključeni akademici, pisci, crkva, novinari. Njihov Politbiro, koji uvek ima značajne kontakte u državnim strukturama – od Slobodana Miloševića do danas – javnost uredno obaveštava o svim svojim stavovima vezanim za prošlost, sadašnjost i budućnost zemlje. I o tome se veoma vodi računa. Ali, vratimo se Koštunici... Govoreći o oružanoj pobuni Crvenih beretki, Koštunica, sećate se, objašnjava da je JSO podržao zbog toga što je smatrao da je reč o legitimnom protestu policije...

ANALITIKA: Ali, tadašnji Ustav SRJ zabranjivao je policiji bilo kakav vid protesta!

POPOVIĆ: Naravno. Kao predsednik SRJ i pravnik, Koštunica je to morao da zna; međutim, ipak ih je podržao. Po mom mišljenju, onoga trenutka kada je Tužilaštvo pokrenulo postupak za oružanu pobunu - kvalifikujući je kao teško krivično delo kojim je izvršen napada na ustavni poredak i bezbednost zemlje – svaka Koštuničina odbrana pala je u vodu. Dakle, ispostavilo se da, kao predsednik SRJ, Koštunica nije podržao legitiman protest, nego teško krivično delo, pa je Tužilaštvo, odustajanjem od njegovog saslušanja, sebe dovelo u veoma tešku situaciju.

[Image: 2603popovic1tekst2.jpg]

ANALITIKA: „Po istoj formuli kao i Milošević, Koštunica je“ – kaže premijer Đukanović, „rabio ono što su obavještajno-bezbijednosne strukture Vojske Jugoslavije“. Kako vam zvuči ova ocjena?

POPOVIĆ: Logično. Zašto? Zato što niko i ne tvrdi da je celu operaciju osmislio sam Vojislav Koštunica. Kao složeni mehanizam koji se sastoji iz više delova i faza, akciju je morala da osmisli neka operativna pamet. Koja? Pa, ona o kojoj govori premijer Đukanović... Drugo, u vreme policijske akcije Sablja, čija vozila su mogla da se kreću gradom bez rizika da će biti zaustavljena i pretresena? Pa, vozila vojske! Pored toga, zanimljivo je da se nekim čudom, baš u trenutku atentata, na pedeset metara od prozora sa koga je Zvezdan Jovanović pucao na Zorana Đinđića, našao telohranitelj Ratka Mladića, kapetan Puhalo; ta „slučajnost“ nikada nije objašnjena. Najzad, zar nije dokazano da su oni koji su kasnije pucali na premijera, u vreme pripremanja oružane pobune, posećivali načelnika Vojne službe bezbednosti, Acu Tomića, koji ih je, prema svedočenjima, na tu pobunu ohrabrivao? Tomić Zemunce nije primao samo u Upravi vojne bezbednosti, nego i u svom stanu. O tome postoje svedočenja vozača Milorada Ulemeka Legije i Dušana Spasojevića. Kada sam, tokom suđenja, kao advokat porodice Đinđić, o tim posetama hteo da postavim pitanje Aci Tomiću, Nata Mesarević, presednica Sudskog veća, tako nešto mi nije dozvolila.

ANALITIKA: Zašto vam nije dozvolila?

POPOVIĆ: Najpre me je pitala na osnovu čega želim da postavim takvo pitanje. Objasnio sam da se pozivam na svedočenje okrivljenog Dušana Krsmanovića.

„Ali, Krsmanovićev advokat je tražio da se taj iskaz njegovog klijenta izuzme iz spisa“ – odgovorila je.

„Da“, rekao sam, „ali sve dok se ne izuzme, iskaz je deo spisa i mi ga uzimamo u obzir.“

Na kraju, Mesarović je odbila moj zahtev. Sutradan, kada je odbila i predlog Krsmanovićevog branioca da se pomenuti iskaz izuzme iz spisa, ponovo sam, konstatujući da više nema nikakve smetnje, zatražio da se pozove Aca Tomić. Ovoga puta, Nata Mesarović je zahtev odbila bez ikakvog obrazloženja.

ANALITIKA: Ali, zašto ga je odbila? Zašto vam Nata Mesarović nije dozvolila da otvorite pitanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića?

POPOVIĆ: Prvo, ne zaboravite da je prethodni predsedavajući Sudskog veća, sudija Marko Kljajević, sa tog mesta otišao zbog toga što je, kako je kazao, bio izložen političkim pritiscima. Čijim pritiscima? Pa, Koštuničine Vlade. Kljajevića je postavila Vlada Zorana Đinđića. Ko je postavio Natu Mesarović? Vlada Vojislava Koštunice. I to u vreme kohabitacije sa Borisom Tadićem. Da li to znači da je i Nata Mesarović pristala da radi pod političkim pritiskom? Pre nego što odgovorite na ovo pitanje, setite se da je posle suđenja za ubistvo Zorana Đinđića, Nata Mesarović postala predsednica Kasacionog suda. Najzad, pogledajte način na koji je promenjena strategija suđenja od momenta kada Nata Mesarović preuzima presedavanje. Poznati audio-zapis u kome advokat Biljana Kajganić svom klijentu, Dejanu Milenkoviću Bagziju obećava zaštitu „“B“ i „J“, najvažnijih ljudi u državi“...

[Image: 2603popvic1tekst4.jpg]

ANALITIKA: Zaštitu Radeta Bulatovića i ministra policije, Dragana Jočića?

POPOVIĆ: Tako je. Bagzi je, zauzvrat, trebalo da Demokratsku stranku optuži za ubistvo Momira Gavrilovića. E, taj audio-zapis je Nata Mesarović jednostavno sakrila iz spisa.

ANALITIKA: Kako – sakrila?

POPOVIĆ: Nije nam dozvolila da dođemo do tog transkripta. Posle pokušaja da nam proturi drugi audio-zapis, na moje direktno pitanje da li je razgovor Kajganić-Bagzi deo sudskog spisa, Nata Mesarović me je, verovali ili ne, u svom kabinetu zamolila da joj takva pitanja ne postavljam.

„U ovom momentu imam veoma važne porodične probleme i molim vas da me o tome ne pitate“ – objasnila je. „Uostalom, i to će doći na red. Pričekajte, budite strpljivi!“

Sutradan, tužilac je odustao od optužnice za Bagzija, nakon čega je Nata Mesarović odlučila da sve pošalje u arhiv. Gospođa Mesarović je odbila i moj zahtev da se kao svedoci na suđenej pozovu Vojislav Koštunica, Rade Bulatović, Dragan Jočić, Aleksandra Tijanić...

ANALITIKA: Sa kojim obrazloženjem?

POPOVIĆ: Sa obrazloženjem da se drži optužnice i da ne želi da politizuje proces. Iako je, naravno, reč o politički motivisanom činu koji spada u delo protiv države sa političkim posledicama. Zašto to tvrdim? Početkom marta 2003, Milorad Ulemek Legija piše pisma američkom ambasadoru, Vilijemu Montgomeriju, Miroljubu Labusu, Velimiru Iliću i Slobodanu Vuksanoviću u kome od njih traži da naprave novi 5. oktobar. Iz ondašnje štampe, naročito Nacionala i Identiteta – za koji je utvrđeno da je bilo zvanično glasilo zemunskog klana i koji je uređivao Dušan Spasojević – jasno je da se Vuksanović sprema da izvrši Legijin zadatak. To dokazuju naslovi njegovih intervjua: Srušiti Đinđića kao i Miloševića i Koštunica i ja možemo da srušimo Miloševića... Budući da samo ubistvo ne garantuje preuzimanje vlasti, skrojen je politički plan: JSO će izvršiti svoje deo posla, Vuksanović će organizovati masu, Koštunica će zatražiti koncentracionu vladu, a britanski ambasador, Čarls Kroford će otići u sedište Demokratske stranke i od njih tražiti da Nebojšu Čovića postave za premijera. Dakle, šta je bila izlazna strategija onima koji su pucali na Zorana Đinđića? Onaj ko kuje neki plan, ko priprema zaveru - ma kako inače bio glup i neobrazovan - mora imati neku izlaznu strategiju.

ANALITIKA: Dobro, šta je bila Legijina izlazna strategija?

POPOVIĆ: Da se raziđu po „štekovima“ i da tamo provedu ostatak života?! Pa, ne budimo naivni!

Dakle, Legija je očekivao da će pobediti ona politika u kojoj će on postati ne ubica premijera, nego heroj. Uostalom, sam Zvezdan Jovanović je izjavio da je Đinđića ubio kako bi spasio Srbiju, što je samo varijacija čuvene Tijanićeve izjave - Ako Đinđić preživi, Srbija neće... Ovo su dokazi koji potvrđuju da 12. marta nije bila reč o ubistvu Zorana Đinđića, nego o atentatu na premijera sa ciljem da se sruši vlast. Zašto se to nije dogodilo? Zato što je uvedeno vanredno stanje, što su, samo nekoliko sati nakon Đinđićevog ubistva, svi mediji objavili poternice sa fotografijama pripadnika zemunskog kriminalnog klana. Zanimljivo, jedini ko se i u toj situaciji držao dogovora bio je Vojislav Koštunica: dan ili dva nakon atentata, tražio je koncentracionu vladu. Međutim, za tako nešto više nije imao podršku. Plan je propao. Po mom mišljnju, odustajući od podizanja optužnice za političku pozadinu atentata na Zorana Đinđića i negirajući da zna ono što znaju gotovo svi građani Srbije, Tužilaštvo je ne samo napravilo epohalni skandal, nego je sebe ozbiljno kompromitivao.

[Image: 2603popovic5v.jpg]

ANALITIKA: Bivši predsjednik Srbije, Boris Tadić, nedavno je rekao kako nema tragova koji bi ukazivali na to da je Vojislav Koštunica bio „politički kišobran“ za ubistvo premijera Đinđića.

POPOVIĆ: Bojim se da je Tadić u sličnom položaju kao Zoran Živković koji tvrdi da je Milo Đukanović Koštunicu prozvao u nekakvom žaru političke borbe. Čekajte, pa nije Milo Đukanović - Dejan Mihajlov! Drugo, gledao sam i čitao nekoliko intervjua premijera Đukanovića i mogu da kažem da je reč o sigurno najsposobnijem i najinteligentnijem političaru na Balkanu. To što je Đukanović pre nekoliko dana rekao o Koštuničinoj ulozi je, ponavljam, već poznato, nije ništa spektakularno; ali, budući da dolazi sa tako visokog državnog mesta, ima izuzetnu težinu. I Koštunica je toga svestan.

ANALITIKA: Pomenuli ste „položaj“ bivšeg srpskog premijera, Zorana Živkovića...

POPOVIĆ: U momentu kada se istraga nalazila pred vratima Vojislava Koštunice, Živković je podlegao pritiscima zapadnih diplomata koji su tražili da se ni po koju cenu ne ide na Koštuničino hapšenje. U tom smislu, Živkoviću je bilo lakše da optuži Slobodana Miloševića, kako bi na taj način objasnio sopstvenu pasivnost. Inače, teorija o Vojislavu Koštunici kao nekom zanesenjaku, čoveku nesposobnom za bilo šta potpuno je pogrešna...

ANALITIKA: Zašto su zapadne diplomate tražile zaustavljanje istrage?

POPOVIĆ: Zato što su vrlo dobro znali da vojska nikada ne bi dozvolila Koštuničino hapšenje.

ANALITIKA: Iako je, u tom momentu, Koštunica samo predsjednik Demokratske stranke Srbije? Dakle, nije na čelu SRJ, Vrhovnog savjeta odbrane, Vlade ili...

POPOVIĆ: Ali su u vojsci još uvek ostale veoma jake strukture koje su Koštunicu podržavale. Kao što su podržavale i Slobodana Miloševića. To je ono o čemu govori Milo Đukanović... Dakle, kako bi sprečili novi haos, ambasadori su tražili zaustavljanje istrage. Bili su svesni da se Koštunica neće odazvati pozivu na saslušanja i da će, ako to bude potrebno, tražiti zaštitu vojske. Kao i Dobrice Ćosića, crkve, antihaškog lobija, Moskve... A reč je o nečemu što je u srpskom društvu uvek bilo jača sila. Ideološka, politička, kakva hoćete. I nemojte da vas onda čudi to što su nekadašnji radikali ponovo došli na vlast; pa to je prirodno!

ANALITIKA: Da, ali Koštunica nije sa njima u vladi.

POPOVIĆ: U tome ga je, verujem, omela sumnja o umešanosti u ubistvo Zorana Đinđića. Koštunica se upadljivo trudi da što manje bude pred očima javnosti jer, kada se god negde pojavi, ljudi kažu – a, to je onaj što je ubio Đinđića. Zato se skrasio na desnom krilu i odatle truje...

Kada je reč o izjavi Borisa Tadića na koju ste mi skrenuli pažnu, moram da kažem da je bivši predsednik Srbije i Demokratske stranke, nažalost, veoma malo znao o ubistvu Zorana Đinđića. Naprosto, nije se time mnogo bavio.... Svojevremeno je jedna meni bliska osoba pitala Tadića zašto dozvoljava da Demokratska stranka Srbije omalovažava specijalni sud, zašto ih ne zaštiti od napada Koštuničinih ljudi... Znate li šta je odgovorio Boris Tadić?

[Image: 2603popovic3v.jpg]

ANALITIKA: Šta?

POPOVIĆ: Rekao je kako to i nije baš tako jednostavno jer postoji treći metak. Kada mu je odgovoreno da je teorija „trećeg metka“ najobičnija glupost, Tadić je podsetio kako je Zoran Đinđić njega „uvek držao na ledu“! Možda to objašnjava činjenicu da se Boris Tadić suštinski nikada nije suprotstavio svom kohabitacionom partneru sa čije su strane svakodnevno pljuštale poruke kako je optužnica Đinđićevim ubicama „na staklenim nogama“, kako bi trebalo ukinuti Specijalni sud, obnoviti postupak...

ANALITIKA: Ali i činjenicu da se, kao predsjednik Republike, Boris Tadić prvi put u Specijalnom sudu pojavio baš tokom svjedočenja Milana Veruovica, zastupnika teorije „trećeg metka“.

POPOVIĆ: To su neverovatne stvari! Naročito ako se prisetimo na šta je sve Boris Tadić ćutao! Kada pogledate tih osam godina tokom kojih je Boris Tadić bio na čelu države, ne čini li vam se da i on boluje od sistemske bolesti DS-a koja je stvorena na ambivalentnom programu te partije? Koja je, nažalost, takva ostala do danas.

ANALITIKA: Pročitali ste Koštuničin odgovor premijeru Đukanoviću?

POPOVIĆ: Jesam, naravno. U svom odgovoru Đukanoviću, očekivano, Koštunica Zorana Đinđića nije ni pomenuo; drugo, nije odgovorio ni na jedno Đukanovićevo pitanje. Dok se čekao taj famozni odgovor, prijatelj me je pitao šta mislim zašto Koštunica još uvek ne odgovara Đukanoviću.

„Ne brini, odgovoriće“ – rekao sam. „Samo dok smisli prideve“.

Svaki Koštuničin odgovor je prepun prideva: „podlo, bezobzirno, mračno“... Koštunica se, ako ste primetili, pored prideva, najrađe služi diskvalifikacijama. Ko mi kaže – njegov je omiljeni odgovor. Svojevremeno sam mu postavio pitanja o umešanosti u atentat na Zorana Đinđića i, umesto dogovora, dobio optužbe da sam branio Andriju Artukovića i zagovarao bombardovanje SRJ!

[Image: 2603popovic4v.jpg]

Deset godina nakon atentata, Liberalno demokratska partija je konačno zatražila da se ispita politička pozadina ubistva Zorana Đinđića. Hoće li ona biti ispitana, šta mislite?

POPOVIĆ: Prvo, umesto Tužilaštvu na čiji rad, vidim, nemaju reč zamerke, LDP takav zahtev podnosi Skupštini Srbije. Što je, samo po sebi, besmisleno. Drugo, verujem da ovde još uvek ne postoji politički interes da se pokrene pitanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Naime, za tako nešto su neophodni posebni politički uslovi koji se, siguran sam, neće steći za mog života. Istovremeno, ubeđen sam da će Vojislav Koštunica u istoriju ući kao organizator atentata na Zorana Đinđića. Previše je dokaza, znate... Oni ostaju i, ako jednoga dana, oslobođen političkih interesa, to neko bude ispitivao, imaće dovoljno osnova da izvede takav zaključak.

Vladimir Gligrov je nedavno objašnjavao zašto u Srbiji nikoga ne interesuje ko je ubio Zorana Đinđića. Idući do nivoa društva, do nivoa pojedinca, Gligorov na Peščaniku tvrdi da je istina o tom atentatu toliko užasna i strašna da niko ne želi da je čuje. Nažalost, to je tačno. Jer, zamislite šta bi se dogodilo ako bismo, kojim slučajem, ipak dobili odgovor na to pitanje. Da li bi ta istina dodatno razorila naše i onako razoreno društvo? Bojim se da bi... Postoji ona krajnje kontroverzna latinska izreka: Nek se izvrši pravda, makar propao svet. Ali do te istine i pravde izgleda drži još samo nekoliko preostalih usamljenih „ludaka“. Ostali su, očigledno, odavno digli ruke.

Tamara NIKČEVIĆ

ANALITIKA
(This post was last modified: 26-03-2013, 11:46 PM by ЈорданПетровски.)
26-03-2013, 11:45 PM
Reply