Добредојдовте
  • Users with e-mails at mail ·ru, aol ·com and gmx ·com to contact admins for registration.
  • Новорегистрираните членови повратниот одговор од форумот за активирање на сметката нека го побараат и во Junk на нивните пошти.
  • Сите регистрирани членови кои неучествуваат во дискусиите три месеци автоматски им се брише регистрацијата

 

Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
АТАК ВРЗ ЛОГИКАТА И РАЗУМОТ
Author Message
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 14,610
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#9

Quote:Treći sistem
Iako su marksisti podržavali intervencionizam kao način postepenog dolaska u fazu punog socijalizma, ima i onih intervencionista koji nisu socijalisti; njihov cilj je da stvore jedan mešovit sistem koji bi postao stalni oblik ekonomskog upravljanja ekonomijom.
Iza ideje o trećem sistemu stoji ideja da sistem ne mora biti ni kapitalistički ni socijalistički, već sistem koji bi bio nešto između socijalizma i kapitalizma, uzimajući iz oba sistema ono najbolje iz njih, a ujedno izbegavajući ono loše u njima.
Mizes je i po ovom pitanju sasvim jasan10 i kaže da se tržišni i socijalistički sistem ne mogu mešati, kombinovati, niti jedan od ova dva sistema postepeno prelazi u drugi sistem. Ili ćete imati privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, ili ćete imati javno vlasništvo, treći sistem ne postoji.
Tu možemo samo reći da ako su samo neke kompanije u vlasništvu države ili lokalne zajednice, a sve ostale u privatnom vlasništvu, to ne znači da imamo mešovit ekonomski sistem. Sve dok su samo neki delovi sistema u državnom vlasništvu, i dok oni posluju po tržišnim zakonima – sistem je i dalje tržišni sistem.

Navodna nužnost dolaska Socijalizma
Mnogo je onih koji misle da je dolazak diktature neminovnost i da je nemoguće boriti se protiv nečega što se mora dogoditi. Istina je sasvim drugačija – da mnogima nedostaje intelektualna sposobnost i hrabrost da bi pružili otpor jednom bolesno zamišljenom sistemu koji nam se nameće kao neminivnost.
Mizes nam kaže da se protiv socijalizma ne može boriti tako što ćemo kritikovati samo neke njegove delove. Problemi socijalističkog učenja su ogromni, posledice katastrofalne, i o tim posledicama se ne može diskutovati na površan način, već to moraju biti mukotrpne studije i analize.
Socijalistička propaganda je moćna, toliko moćna da praktično nema opoziciju. Niko se ne usuđuje da socijalizam nazove pravim imenom jer bi se istog trenutka na njega usmerila moćna socijalistička propagandna mašinerija. Ozbiljna kritika socijalizma nikada ne nađe put do javnog mnjenja. Svaka kritika socijalizma se uvek pretvara u priču o individualnoj krivici po principu:
“Krivi su samo  pojedinci koji su zloupotrebili sistem”; “sistem je dobar, nema greške u sistemu, potrebno je samo promeniti rukovodeći kadar i sve će biti dobro”; “dobri stari Marks je sve lepo smislio, ali se to ne sprovodi” itd.
Rodbard ne dozvoljava tu vrstu socijalističke manipulacije i jasno kaže:
“Najvažnija lekcija koja se može naučiti posmatrajući administrativno komandni sistem je ta – da se sistem nije urušio zbog ljudskih grešaka, već zbog svojih unutrašnjih kontradiktornosti.”11
Netačno je da narod želi socijalizam”, već je to samo posledica toga što narod veruje socijalističkim medijima i intelektualcima. Krivica je u intelektualcima a ne u javnom mnjenju. Nije narod došao na socijalističku ideju već su intelektualci bili ti koji su je stvorili i njome indoktrinirali narod. Nikada proleter, ili sin proletera, nije doprineo elaboraciji intervencionizma ili socijalističkog programa, već su po pravilu to uvek bili intelektualci.
Mizes nemilosrdno gađa pravo u srce problema i kaže:
Hegel je unazadio nemačku misao i nemačku filozofiju za najmanje sto godina. Kant je rekao da filozofiju i istoriju mogu pisati samo oni koji imaju hrabrosti da se pretvaraju da svet vide očima Boga. Hegel je verovao da ima oči Boga, da zna kako će izgledati kraj istorije i da zna planove Božije. Hegel je otac i marksizma i nemačkog nacionalizma, ali obični ljudi nisu čitali ni Hegela, ni Sorela, već su njihove ideje u narod ulazile uvek tako što su ih popularizovali intelektualci. Intelektualci su ti koji su propagirali, i koji propagiraju, logičku grešku kao istinu, a posledice te greške u rezonovanju su do te mere poremetile svest naroda, da su zapadnu civilizaciju, kao i čitav svet, dovele na ivicu uništenja.”12
“Za zločine nisu krivi samo Staljin, Hitler, Musolini, Pol Pot i ostali monstrumi, već su krivi intelektualci koji su popularizovali ludilo, a univerziteti su bastioni socijalizma, ne samo u kontinentalnoj Evropi, već i u anglo-saksonskim državama.”
Mizes, kao da ove redove piše danas, a ne pre skoro 70 godina, ide dalje i upozorava na ono što nam se može desiti:
“Diktatori ne nude rešenje već planiraju “Globalizam” i “Novi svetski poredak”, sistem svetske hegemonije jedne nacije ili grupe nacija. U tom zamišljenom sistemu, privilegovana manjina će dominirati inferiornim rasama”. Novi svetski poredak nije novi koncept. Svi osvajači su želeli isto, od Džingis Kana, preko Napoleona, pa sve do Hitlera. Istorija nas uči da se mir ne može postići ratom, saradnja putem prinude, niti jedinstvo putem pokolja neistomišljenika. Manjina ne može upravljati bez saglasnosti onih kojima se upravlja. Pobuna potlačenih će, pre ili kasnije, u krvi svrgnuti tirane.”13

Bolji svet je moguć
Mnogo toga što nam se dešavalo u proteklih šezdeset godina, i ovoga što nam se dešava sada, samo su posledice negiranja logike i ekonomskih zakona. Srbija je zatočenik socijalističkog načina razmišljanja, a “tranzicioni proces” umesto da je vodio prelasku iz diktature u slobodu, preobrazio se u proces prelaska iz jedne diktature u drugu diktaturu.
Problem srpskog društva je u tome što je izostala adekvatna kritika socijalizma. Kritike je bilo, barem donekle, u sferi politike, ali je ona skoro u potpunosti izostala tamo gde je to bilo najpotrebnije – u oblasti ekonomije. Ekonomska nauka je rak rana srpskog društva jer je ekonomija pod konstantnom kontrolom, kako nekadašnjih komunista, tako i sadašnjih zamaskiranih komunista.
Svima bi moralo biti jasno da do napretka ne može doći sve dok se ne napravi radikalni raskid, kako sa komunističkim, tako i sa kejnzijanskim načinom razmišljanja. Da bi se pomerili sa mrtve tačke, moramo se vratiti razumu i imati dovoljno snage i hrabrosti za novi početak. Moraju se ukloniti prepreke koje sputavaju kreativnu energiju. Moraju se stvoriti uslovi koji vode ka progresu umesto propagiranja iluzionizma u obliku državnog intervencionizma.
Oni koji stalno traže “više državne intervencije”, “više planiranja” i “više subvencija, stimulacija i dotacija” – nisu oni koji jedno društvo mogu izvesti na put progresa. Jedina prava progresivna politika je politika poštovanja ekonomskih zakona i politika slobode za svakog pojedinca.

05-10-2017, 01:32 AM
Reply


Messages In This Thread
RE: АТАК ВРЗ ЛОГИКАТА И РАЗУМОТ - by ЈорданПетровски - 05-10-2017, 01:32 AM